Hajde da zamislimo tok govorno-jezičkog razvoja deteta kao jednu reku, sa svojim izvorom, tokom koji se širi i sužava u različitim delovima, kako krivuda, udružujući se sa svojim pritokama, povećavajući svoju dužinu, i na kraju sa svojim ušćem u jedno veliko more koje predstavlja verbalna komunikacija odraslih.

Ušće bi se nalazilo još na samom rođenju deteta. Početno oglašavanje deteta javlja se samim krikom na rođenju koje se kasnije pretvara u plač ili gukanje.

Prvi glasovi koje dete usvaja su iz grupe vokala (A, E, I, O, U), ploziva (P, B, D, T, K i G) i nazala (M, N). Treba naglasiti da se osobine ovih glasova u ovom periodu razlikuju od kvaliteta (načina) na koje ih izgovaraju odrasli zbog nedovoljne zrelosti govornog aparata deteta, kao i nedovoljne razvijenosti auditivne diskriminacije glasova (slušne osetljivosti za finese u glasovima).

Povećanjem detetovog životnog iskustva stiče se i obogaćuje značenje reči. Deca shvataju pojave ili predmete najpre na osnovu spoljašnjih karakteristika i manifestacija (kako te pojave izgledaju, kako se čuju, kakav osećaj stvaraju…), a tak kasnije na osnovu njihovih funkcija. Iz tog razloga kao sastavni deo govorno-jezičkog razvoja javljaju se reči sa proširenim značenjem gde deca jednom rečju označavaju više lica, stvari (reč "jabuka" dete koristi za sve što je crveno i okruglo -lopta, paradajz, trešnja). Sa godinu i po dana dete upotrebljava frazu od dve reči (na primer "daj to") i ima aktivan rečnik od oko 50 reči. Vremenom se rečnik naglo povećava i do polaska deteta u školu on je naizgled potpun. Međutim neka značenja mu ipak nisu sasvim poznata i tek počinje da ih shvata. Razvoj rečnika je celoživotni proces koji se stalno obogaćuje.

Imitiranje se javlja kao jedna od faza u razvoju jezika i onda kada imitiranjem dete ovlada novom jezičkom strukturom ono na dalje njome stvara novi sklop reči u svom govoru. Nekada roditelji ili ljudi u detetovoj užoj socijalnoj sredini (na primer, bake, deke, strine, čike, tetke, teče itd.) biraju lakše reči ili kraće rečenice kada se obraćaju detetu. Važno je znati da su odrasli govorno-jezički modeli detetu, i kao takvi moraju voditi računa o tome kako se izražavaju. Naravno, nećete koristiti reči za koje ste sigurni da ih deca ne razumeju, ali se detetu treba obraćati na način na koji inače govorite.

Kod dece sa godinu, godinu i po dana, jedna reč obavlja funkciju rečenice ("voda" umesto "donesi mi vode"). Rečenica sa dve ili tri reči javlja se oko druge godine, ali među njima i dalje postoje pojednične reči koje "igraju" ulogu rečenice. Sposobnost deteta da saznaje, uči, utiče na razvoj dečije rečenice. Dete je u stanju da usvoji samo one lingvističke oblike čije značenje razume. Svako dete ima svoj tempo usvajanja značenja, te je važno uzeti u obzir individualnost deteta (svako dete na sebi karakterističan način saznaje, ispituje…).

Kada pričamo o vrsti reči dete u uzrastu od oko godinu i po dana, dete najviše koristi imenice i mali broj glagola (uglavnom one kojima se izražava neka zabrana). Oko druge godine dolazi do povećane upotrebe glagola, zamenica i veznika. Priloge, prideve i predloge dete usvaja na uzrastu od oko treće godine.

Reka razvoja govora i jezika, ponekad može imati nepravilan tok. Tako na primer, sve češće se u praksi viđa kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju ili takozvana, razvojna disfazija. Ona predstavlja poremećaj govora i jezika u kome je razumevanje govora kao i govorno-jezička razvijenost deteta, ispod njegovog mentalnog i hronološkog uzrasta. Da bi se uočilo da problem postoji, važno je da pratite norme razvoja. Ukoliko i naslutite odstupanja, važno je da se obratite logopedu.

U tretmanu dece sa disfazijom potreban je svestrani pristup njihovom problemu (rad na razvoju neuromotornih i subjezičkih finkcija, kontroli ponašanja, socijalizaciji, razvoju pažnje, i drugim važnim aspektima razvoja uz rad na razvoju govorno-jezičkih sposobnosti). Spontano učenje je najbolji način jer ono proističe iz samog interesovanja deteta kao i situacije u kojoj se ono nalazi. Logoped i roditelji bogate dečije saznanje objašnjavajući mu reč na njemu razumljiv način. Od deteta koje ne govori ne može se očekivati da će samim uključivanjem u tretman ono brzo progovoriti. Da bi rezultati intenzivnog rada na razvoju subjezičkih funkcija, motorike, pažnje, vizuelne i auditivne percepcije, razumevanja govora, kao i na razvoju produkcije govora, bili vidljivi potrebno je nekog izvesno vreme od nekoliko meseci, nekada i godinu dana. Za svako dete koje kasni u jezičkom razvoju potrebno izgraditi individualan program koji će najviše odgovarati njegovim potrebama.

Osnovni smisao verbalne stimulacije je da se detetu pruži prilika da sakuplja što veći broj verbalnih utisaka. Sve verbalne stimulacije treba da imaju oblik osmišljene igre radi stvaranja dobre atmosfere, radosnog raspoloženja za dete. Čak i kada logoped misli da dete nešto može da uradi, izgovori, ne treba ga prisiljavati na to.

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru "Čabarkapa" koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama