Nije svaka različitost dobra, ali se često i zbog one dobre osobe diskriminišu. Darovita deca klasifikuju se kao deca sa posebnim potrebama koja zahtevaju drugačiji pristup, jer se po svojim sposobnostima razlikuju od druge dece.

Kako prepoznati darovito dete?

Verovatno imate u glavi sliku malog virtuoza za klavirom ili malog Ajnštajna koji rešava matematičke zadatke. U stvarnosti, retko ćete sresti takav primer "očigledne" darovitosti. Međutim, ubrzani rani razvoj, natprosečno brzo savladavanje veština, učenja, kreativnost, komuinikativnost, zrelost atipična za kalendarski uzrast, emotivna stabilnost u poređenju sa drugom decom može ukazivati na to da pred sobom imate darovito dete. Darovita deca se mogu prepoznati po tome što brzo uče, brzo pamte, neobično su radoznala, vole da sama istražuju i kao da imaju nepresušan izvor ideja.

Darovito dete može imati različite vrste sposobnosti koje prevazilaze one koje imaju njihovi vršnjaci. Te sposobnosti mogu biti vezane za govor i jezik (mogu da lepo govore, tečno i izražajno čitaju, sa lakoćom pišu..), logičko-matematičke sposobnosti, muzikalnost, sposobnosti u vezi sa telom (kontrola pokreta, savitljivost tela, brzina), interpersonalne i intrapersonalne sposobnosti (sposobnosti vezane za lako uočavanje odnosa među ljudima, komunikacije sa ljudima, perceptivnost vezanu za sopstvene postupke, mišljenje, emocije). Neke od ovih sposobnosti je lakše, a neke teže prepoznati.

Problemi nadarene dece

Darovita deca se često tretiraju kao deca sa posebnim potrebama, delimično i zbog nedostatka razumevanja na koje nailaze; od strane učitelja i nastavnika, vršnjaka pa i svojih roditelja.
Jedna od predrasuda koju često imaju učitelji jeste da su darovita deca ona koja postižu vanserijske uspehe u školi. Zapravo, prema nekim psihološkim istraživanjima, darovita deca se prepoznaju sa tek 5 odsto tačnosti. Školski program može ovoj deci biti nezanimljiv u toj meri da prestanu da obraćaju pažnju na njega. Pravi razlog njihove stagnacije u školi se često ne otkrije pa ta deca dobijaju različite etikete od "bezobraznika" do "lenjog" deteta.

Deca nisu slepa za različitost i nekada odbijaju da je prihvate. Važno je da razumemo da često nije lako biti darovito dete. Niste dovoljno veliki da bi se družili sa starijom decom, a vaši vršnjaci ne mogu da Vas razumeju. Nije retko da dete zbog svojih sposobnosti biva izuzeto iz društva. Mnogo je prostora da se ponašanje darovitog deteta pogrešno protumači.

Roditelji se često nađu u čudu onda kada prepoznaju da im je dete darovito i neretko steknu utisak da društvo nije spremno da prepozna i obrazuje darovitu decu. Niko ne objašnjava roditeljima šta znači imati dete koje je darovito. Iako dete ima potencijal da bi postiglo natprosečne rezultate, često izostaje podsticaj da bi taj potencijal procvetao jer nema smernica kako to uraditi.

Darovita deca najčešće imaju unutrašnju motivaciju, što znači da zvezdice i petice možda neće biti u onoj meri motivišuće (ako uopšte motivišuće) za njih. Oni su pokrenuti željom da saznaju i zato sistem "daću ti peticu ako uradiš sve" neće biti posebno efikasan. Darovita deca iziskuju poseban program koji im može obezbediti adekvatan podsticaj da istražuju, saznaju, napreduju.

Saveti za roditelje

Idealno rešenje bi bilo da prepustimo obrazovnom sistemu da to reši. Testiranja sposobnosti i kreiranje individualnog obrazovnog plana za dete bi verovatno bio pravi put. Međutim, hajde da se na to ne oslanjamo nego da vidimo šta konkretno možemo da uradimo onda kada prepoznamo darovito dete. Od izuzetne važnosti je pružiti mu adekvatan podsticaj; dati mu mogućnost da razvija one veštine ka kojima pokazuje sklonosti kroz različite vrste vannastavnih aktivnosti. Uz to, bitno je uspostaviti saradnju sa učiteljem i pratiti integraciju deteta u vršnjačku grupu: ukoliko se javi problem u vezi sa tim da se prema detetu nema dovoljno razumevanja i da se ono izuzima iz grupe, važno je da se na vreme reaguje. Imajte na umu da je dete, pre svega, dete. Probajte da se stavite u poziciju deteta i uzimajući u obzir tu poziciju, birate aktivnosti sa detetom i za dete.

Logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima.

Dr Nataša D. Čabarkapa, logoped

Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru „Čabarkapa“ koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da,  zahvaljujući  multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.

Kontakt: office@logoped-drcabarkapa.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama