Kada bi trebalo raditi prenatalne testove?

1. Starija životna dob (posle 35. godine života)

2. Ukoliko je bilo spontanih pobačaja, a isključeni su drugi uzroci

3. Ukoliko je dolazilo do gubitka samo određenog pola u trudnoći

4. Ukoliko je ranije dolazilo do rađanja deteta sa hromozomopatijom

5. Ukoliko trudnica ima dijabetes, te je u prvom trimestru uočena patološka vrednost glikoliziranog hemoglobina - HbA1c (mogući uzrok pojave hromozomopatija)

6. Ukoliko su rađene operacije na materici (otklanjanje septuma, mioma, perforaciju) - savetuje se izbegavanje invazivnih procedura /AC, CVS 

7. Ukoliko je trudnoća nastala asistiranom reprodukcijom (mikrofertilizacija - ICSI )

8. Pozitivni nalazi skrining testova

9. Radi ranog određivanja pola ploda.

Double (dabl) test

Kombinovani test koji se radi između 11. i 14. nedelje trudnoće. U to vreme udaljenost teme - trtica ploda iznosi 45 - 84 mm. Sastoji se od ultrazvučnog pregleda ploda i analiza krvi majke. Poželjno je uzeti krv majke, istog dana kada se radi ultrazvučni pregled, a toleriše se kašnjenje do 48 sati. Test iz krvi obuhvata analizu biohemijskih markera krvi majke i to hormone PAPP i beta-HCG. Najvažniji ultrazvučni deo ovog pregleda je merenje nuhalnog nabora (nuhalna translucenca-NT) i sagledavanje nosne kosti. 

Nuhalni nabor je mesto gde se sakuplja tečnost između kože i potkože u predelu vrata ploda. Nuhalni nabor veći od 3 mm povezuje se sa Daunovim sindromom i drugim hromozomskim aberacijama ili srčanim anomalijama ploda. Dobijeni rezultati se obrađuju tako što im se dodaju individualni parametri (godine života i težina trudnice, jedno/višeplodnost, spontano ili vantelesnom oplodnjom nastala trudnoća, pušenje).  Stepen pouzdanosti testa je 80 odsto, a mogućnost dobijenja lažno pozitivnog rezultata je 5 odsto.

Tripl test

Ukoliko trudnica iz bilo kog razloga ne uradi dabl test, može se uraditi kombinovani skrinig drugog trimestra trudnoće, koji pored ultrazvučnog pregleda podrazumeva i određivanje tri markera iz krvi trudnice (HCG, AFP i estriol). Tripl test se radi između 15. i 22. nedelje trudnoće, idealno ga je raditi u 16-oj nedelji trudnoće. Pored procene eventualnog rizika za Daunov sindrom, značaj tripl testa je i u predviđanju rizika od defekta neuralne tube (NTD), kao što su spina bifida, hidrocefalus i anencefalija.

Kvadripl test

Ovo je najsuperiorniji test u oblasti prenatalnog skrininga, obuhvata analizu četiri biohemijska markera AFP, HCG, estriol i  inhibin A. Kombinujući vrednosti biohemijskih markera sa godinama života trudnice, etničkim poreklom, telesnom težinom, dijabetesom, softver preračunava rizik na Daunov, Edvardsov, Smit-Lemil Optizov sindrom, oštećenja neuralne tube ploda i preeklampsiju. Kvadripl test je moguće uraditi u periodu između 15 i 22. nedelje gestacije (optimalno između 15. i 18. nedelje trudnoće.

Važno je istaći da svi napomenuti prenatalni testovi nisu dijagnostički testovi. Opisani testovi upozoravaju na rizik! Pozitivni rezultati skrining testova nalažu potrebu da daljim citogenetskim testovima (biopsija horionskih čupica-CVS, amniocenteza - AC, kordocentaza).

Kardiotokografija (CTG) je dijagnostička metoda praćenja materičnih kontrakcija i srčanih tonova bebe tipična za treći trimestar trudnoće. Kardiotokografija ili CTG je test koji se obično vrši u trećem trimestru trudnoće, tačnije nakon 35. nedelje. Normalno, rad bebinog srca je  između 110 i 160 otkucaja u minuti i povećava kada se beba pomera. Ukoliko bebino srce reaguje na odgovarajuć način na pokrete, to je dobar indirektan dokaz da dobija dovoljno kiseonika iz placente. Test će takođe pokazati kako kontrakcije utiču na otkucaje srca bebe.

Brekston Hiks kontrakcije su lake kontrakcije koje materica pravi pred porođaj. Zato je CTG pregled u trećem trimestru takođe poznat kao "non stress test" jer vaša beba nije pod "stresom" porođaja još uvek.

CTG test treba raditi ako:

- mislite da su pokreti vaše bebe usporeni ili postaju neredovni

- ginekolog sumnja da postoji problem sa vašim posteljicom koja ograničava dotok krvi do bebe.

- imate nizak nivo plodove vode

- nosite blizance

- imate dijabetes ili hiperten.

Dr Katarina Kulić, specijalista ginekologije i akušerstva

Rođena 1974. godine.

Medicinski fakultet upisala 1993. u Nišu, završila 1999. Nostrifikovala diplomu za EU 2003.

Specijalista ginekologije i akušerstva od 2007. Akreditovani supervizor iz ginekološke citodijagnostike po Bethesda klasifikaciji od 2012.

Od 2014. licencirana za: ultrasonografsku dijagnostiku u ginekologiji i akušerstvu, sa primenom hemodinamskih doplerskih merenja, 3D i 4D primenjenu ultrasonografiju kao i ultrasonografiju dojki i abdomena.

Kontakt: katarinakulic@graciamedika.rs

 

 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama