Preduslov za uspešno unapređenje zdravlja jeste rano otkrivanje takozvanih faktora rizika. To se postiže redovnim, detaljnim i, nadasve, stručnim sistematskim pregledima. Svako dete je individua sa svojim karakteristikama i ovakav pregled treba obaviti bez žurbe i u najboljim uslovima kako se ne bi prevideo nijedan detalj važan za detetov pravilan rast i razvoj.

Deca se od malih nogu uče da brinu o svom zdravlju, tada stiču dobre životne navike da bi izrasli u zdrave ljude. Zato je jako važno istovremeno raditi na edukaciji roditelja, kroz različite vidove savetovališta i radionice gde svi mogu aktivno učestvovati i pitati sve što ih zanima.

Prvi kontakt pedijatra sa tek rođenom bebom i praćenje njenog psihomotornog razvoja, telesnog napretka i potreba iz meseca u mesec, je od neprocenjivog značaja (ovo će biti jedna od naših narednih tema).

Ovog puta želela bih da skrenem pažnju na one malo veće drugare, naročito one školskog uzrasta i da stavim akcenat na značaj sistematskog pregleda. Čini mi se da je svest o preventivnoj medicini kod nas još uvek na nezadovoljavajućem nivou, te bi trebalo poraditi na podizanju svesti celokupne javnosti (naročito kod roditelja), po staroj maksimi “bolje sprečiti nego lečiti”.

Dijabetes
Sama činjenica da 670.000 u Srbiji boluje od dijabetesa (više od 370 miliona u svetu!), od čega je 4.000 dece - oko 1.500 mlađe od 14 godina, treba da ukaže na potrebe redovne kontrole zdravlja deteta i laboratorijske dijagnostike. Svake godine raste broj mališana obolelih od TIP 1 dijabetesa (insulin zavisni) i uvećava se za 3,2 odsto godišnje. Polidipsija, poliurija, polifagija (pojačan osećaj žeđi, često uriniranje i pojačana glad) su samo neki od simptoma na koje treba obratiti pažnju kod sećerne bolesti. Nekada se, na žalost, bolest otkrije i na rutinskoj kontroli krvi.

Preterana gojaznost
Gojaznost kod dece je sve češći faktor rizika ne samo za dijabetes, već i za različita oboljenja, kao što je hipertenzija, naročito tamo gde već postoji potencijalno nasledna osnova. Nepravilna i neredovna ishrana, naročito školske dece, je uzrok nastanka mnogih oboljenja u kasnijem dobu. U školskom uzrastu posebno treba staviti akcenat na bavljenje dece sportom, na što veću fizičku aktivnost i pravilnu ishranu.
 
Alergije
Zabrinjavajuće je i to što su i alergijska oboljenja (rinitis i astma) sve češća. Po definiciji, astma je hronično, najčešće nezarazno, oboljenje od koga boluje svako sedmo školsko dete!

Bolesti odraslih
Preležane streptokokne infekcije povećavaju rizik od nastanka reumatskih oboljenja. Sve češća pojava kod dece u pubertetu je i autoimuno obolenje štitne žlezde (Hashimoto tireoiditis). Do juče bolesti “odraslih” danas su sve češće kod dece. Ulcerozni kolitis (oboljenja debelog creva) i gastritis uzrokovan bakterijom Helikobakter pilori, su takođe česte dijagnoze kod školaraca.

Preležane virusne infekcije ostave trag na imunitetu, te su posle njih potrebne laboratorijske kontrole (naročito prolazne anemije i trombocitopenije). Infektivna mononukleoza (“bolest poljubca”) se sve češće javlja i kod predškolskog uzrasta, te treba imati u vidu da se radi o Epštajn–Barovom virusu i njegovoj ulozi u eventualnom nastanku nekih oboljenja u kasnijem uzrastu.

Takođe, i različitim uzrocima glavobolja u dečijem uzrastu treba pristupiti detaljno dijagnostički.

Depresija
Ono na šta bih želela posebno da ukažem na kraju je sve češća pojava depresivnog sindroma kod adolescenata. Zbog mnoštva životnih situacija, rastrzanosti između želja i htenja, pod pritiskom obaveza u školi, "neshvaćenosti" u društvu, povlačenja u sebe, kao i tempa života roditelja i "nemanja" vremena da se bave svojim detetom, danas se razvijaju brojna psihosomatska oboljenja.

Ono što je ozbiljnije od psihosomatike je ono čemu se deca, usled svega toga, okreću (droga, alkohol, pušenje i duboko zapadanje u depresiju sa nepredvidivim ishodom).

Zato, dragi roditelji, zastanite za trenutak, oslušnite svoju decu, ipak su ona naš smisao postojanja i naša svrha života.

Dr Biljana Kostić, pedijatar

Dr Biljana Kostić, specijalista pedijatrije, sa radnim iskustvom od 16 godina, vlasnik i direktor specijalističke pedijatrijske ordinacije Afeja pediatric iz Beograda, Miloja Pavlovića 5 (Banjica). Dugogodišnje iskustvo u radu sa decom, potkrepljeno pravovremenom dijagnostikom i terapijom su osnov za zdravlje deteta u svakom trenutku.

Profesionalna iskustva:
- Autor nekoliko emisija edukativnog tipa o pravilnom rastu i razvoju dece;
- Autor kongresnog rada na Prvom kongresu racionalne terapije u medicini na temu "Zloupotreba antipiretika";
- Dugogodišnje iskustvo u humanitarnom radu dece sa cerebralnom paralizom i posebnim potrebama;
- Višestruki predavač u više radionica iz oblasti pedijatrije;
- Uključena u projekat zdravstvenog turizma u Srbiji;
- Rad na formiranju centra za preventivnu medicine;
- Savetovališni rad u oblasti roditeljstva;
- Rad sa novorođenčetom, odojčetom, malim detetom, detetom predškolskog i školskog uzrasta.
- Saradnja sa dečijim sportskim klubovima, vrtićima i školama.
Kontakt: drbiljanakostic@afejapediatric.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama