Akutno zapaljenje bronhija je često oboljenje u dečjem uzrastu, koje se uglavnom nadovezuje na infekciju gornjih disajnih puteva (roditelji obično navode da je dete pre toga danima imalo pojačanu sekreciju iz nosa, osećaj "grebanja" u grlu, zatim da je  otežano gutalo i da ga je mučio čest i uporan kašalj).

Bronhitis kod dece je najčešće virusnog porekla (RS virus, Adeno virus), a ređi su bakterijski izvori (pneumokokni, streptokokni, stafilokokni i H.influence).

Kao pridruženi faktori, razvoju bolesti doprinose i zagađenja u vazduhu, potencijalne alergije, kao i hronična oboljenja disajnih puteva.

Akutno zapaljenje bronhija se najčešće javlja u hladnijem periodu.

Kako prepoznati simptome?

Dete je obično malaksalo, "suvo" i naporno kašlje, slabije jede. Kašalj je najizraženiji noću, dodatno ga komplikuje i neprekidno slivanje sekreta. U pojedinim slučajevim dete se lako zamara, plitko diše (kod nekih se može javiti i bol u grudima pri kašljanju).

Naši najmlađi pacijenti - bebe - su prijemčive za viruse pa su kod njih to tzv. virusni bronhiolitisi. Roditelji u ordinaciju često dolaze uplašeni i saopštavaju da beba “krči” (treba razlikovati prenesene zvuke iz nosa jer se roditeljima često i takav sekret čini “sumnjivim”) . Najčešće postoji i dosta sekreta u nosu te je neophodno nosiće ispirati fiziloškim rastvorom. Bebe su uznemirene, plačljive, slabije uzimaju obroke, povrate šlajm, slabo spavaju.

Kada je vreme za odlazak lekaru?

Nalaz varira od uzrasta i težine oboljenja. Na virisnu infekciju, uz prisustvo gnojne sekrecije, vrlo često se nadoveže i bakterijska infekcija uz razvoj temperature. Dete čujno diše, “zviždi”, ima produžene izdisaje. To je svakako trenutak kada se morate obratiti lekaru.

Šta preduzeti?

Poželjno je pre početka terapije izvršiti bakteriloško ispitivanje nosa i grla a kod komplikacija i dodatnu laboratorijsku dijagnostiku. Iskusnom pedijatru je nekad dovoljan i fizikalni nalaz da bi predvideo u kom pravcu će se bolest razvijati.

Dete treba da ostane na kućnoj nezi, da boravi u dobro provetrenoj prostoriji, sa dovoljno vlažnosti. Lakša hrana uz dosta tečnosti (čaj, kompoti, supe, voćni sokovi) je, takođe, dobra terapija.

Pedijatar na osnovu svih faktora procenjuje da li uvesti antibiotike, dati lek za T, dekongestivne iliAb kapi, inhalacije i sirup za kašalj. U isto vreme treba drenirati dete (naročito mlađe) fizikalnim postupcima - presaviti dete i tapkati po leđima kako bi lakše izbacio šlajm.

Uz pravilnu dijagnostiku i pravovremenu terapiju bolest je kratkotrajna i može proći bez komplikacija. U retkim situacijama može se razviti u upalu oluća, te je od izuzetnog značajaprepoznati simptome na vreme i javiti se lekaru.

Dr Biljana Kostić, pedijatar

Dr Biljana Kostić, specijalista pedijatrije, sa radnim iskustvom od 16 godina, vlasnik i direktor specijalističke pedijatrijske ordinacije Afeja pediatric iz Beograda, Miloja Pavlovića 5 (Banjica). Dugogodišnje iskustvo u radu sa decom, potkrepljeno pravovremenom dijagnostikom i terapijom su osnov za zdravlje deteta u svakom trenutku.

Profesionalna iskustva:
- Autor nekoliko emisija edukativnog tipa o pravilnom rastu i razvoju dece;
- Autor kongresnog rada na Prvom kongresu racionalne terapije u medicini na temu "Zloupotreba antipiretika";
- Dugogodišnje iskustvo u humanitarnom radu dece sa cerebralnom paralizom i posebnim potrebama;
- Višestruki predavač u više radionica iz oblasti pedijatrije;
- Uključena u projekat zdravstvenog turizma u Srbiji;
- Rad na formiranju centra za preventivnu medicine;
- Savetovališni rad u oblasti roditeljstva;
- Rad sa novorođenčetom, odojčetom, malim detetom, detetom predškolskog i školskog uzrasta.
- Saradnja sa dečijim sportskim klubovima, vrtićima i školama.
Kontakt: drbiljanakostic@afejapediatric.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama