Na Medjunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama važno je istaći da je svaka treća žena širom sveta ŽRTVA fizičkog ili seksualnog nasilja, uglavnom od strane intimnog partnera. Nasilje nad ženama i devojkama predstavlja kršenje ljudskih prava.

Ova statistika je još alarmantnija u 2020. godini, jer podaci kojim se raspolaže pokazuju porast broja poziva na linije za pomoć nasilju u porodici u mnogim zemljama od izbijanja pandemije COVID-19.

Nažalost, u siromašnijim zemljama žene nisu u mogućnosti da naprave ni ovaj poziv za pomoć, već ostaju potpuno nezaštićene i same.

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

-FIZIČKO

-SEKSUALNO

-PSIHIČKO

– EKONOMSKO

Fizičko nasilje

- Vrši se na različite načine i različitim sredstvima, a za posledicu ima laku telesnu povredu ili u pojedinim slučajevima i tešku telesnu povredu. Ova vrsta nasilja obuhvata: guranje, šamaranje, udaranje, šutiranje, bacanje, davljenje, nanošenje opekotina, bacanje predmeta na osobu, udaranje predmetima, pretnja ili povređivanje oružjem, zaključavanje u kuću ili izbacivanje iz nje.

Seksualno nasilje

- Predstavlja minimiziranje značaja partnerkinih osećanja prema seksu, insistiranje na neželjenom i neprijatnom dodirivanju, prisiljavanje na seksualni odnos, prisiljavanje na prostituciju, korišćenje u pornografske svrhe.

Psihičko nasilje

- Psihičko nasilje je najrasprostranjeniji oblik nasilja. Odnosi se na kontinuirano kritikovanje, potcenjivanje, emocionalne pretnje i optužbe, emocionalno ucenjivanje, stvaranje nesigurnosti kod žrtve, posesivno ponašanje, postavljanje nerealnih i neostvarenih očekivanja u odnosu na žrtvu, verbalno zlostavljanje, nepoštovanje žrtve, zloupotreba poverenja, neispunjavanje obećanja, izolacija, prebacivanje krivice za nasilje, uznemiravanje i maltretiranje.

Ekonomsko nasilje

- Podrazumeva nedavanje novca za troškove porodice, potpuno i isključivo raspolaganje porodičnim prihodima, prisiljavanje na podnošenje detaljnih izveštaja o potrošenom novcu, zabranu članu porodice da se zaposli i na taj način ostari sopstvene prihode.


Foto: Privatna arhiva

Na samom kraju je važno istaći da nema sramote u tome što ste žrtva nasilja, neka Vas to ne sprečava da potražite pomoć. Nekada i najtiši šapat može da spasi život.

Pročitajte i...

Bojana Bogojević, diplomirani pravnik

Bojana Bogojević je diplomirala i završila postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je položila i pravosudni ispit. Pohađala je više međunarodnih škola za talente iz oblasti prava i ekonomije. Koautor je dve stručne knjige i autorka je više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja i aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima. Njeni stručni tekstvi su do sada objavljeni na 30 veb portala u zemlji i regionu.

Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama