Od strane Generalne skupštine UN-a, 25. novembar je 1999. godine proglašen za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama.

Imajući u vidu da se radi o globalnom datumu i borbi, ovaj dan obeležen je brojnim aktivnostima usmerenim u cilju sprečavanja i smanjenja nasilja. Najčešće akcije koje se preduzimaju su: marševi, edukativne radionice, odnosno sve aktivnosti koje će skrenuti pažnju društva na ovaj gorući problem koji se, iako težimo ciljevima održivog razvoja, veštačkoj inteligenciji, osnaživanju žena u domenu privrednih aktivnosti, odnosno sveukupnom održivom razvoju, nažalost ni malo ne smanjuje.

Šta više, sa sve većom dostupnošću informacija čini se da ga ima sve više. Zašto je to tako i šta nas kao društvo globalno gledano čini prijemčivim za vršenje nasilja je pitanje koje će još dugo ostati pod upitnikom.

Globalna statistika je nemilosrdna:

– 1 od 3 ženske osobe tokom svog života dožive fizičko ili seksualno nasilje gde je počinilac u najvećem broju slučajeva intimni partner;

– Samo 52 odsto ženskih osoba koje se nalaze u bračnoj zajednici ili drugom vidu zajednice slobodno donose vlastite odluke koje se tiču seksualnih odnosa, upotrebe kontracepcije i zdravstvene zaštite;

– Širom svetska 750 miliona osoba ženskog pola koje su danas žive bile su u braku pre svog 18.rođendana, dok je njih 200 miliona prošlo sakaćenje ženskih genitalija;

– 1 od 2 žene ubijene u svetu lišili su života njihovi partneri ili porodica u 2017. godini, dok je samo 1 od 20 muškaraca ubijen pod sumnjivim okolnostima;

– 71 odsto žrtava trgovine ljudima u svetu su osobe ženskog pola; a tri od četiri su iskorišćene seksualno;

– Nasilje nad ženama predstavlja ozbiljan uzrok smrti i invalidnosti među ženama reproduktivnog doba kao i rak.

Deklaraciju o eliminisanju nasilja nad ženama usvojila je bez glasasanja, Generalna skupština Ujedinjenih nacija u svojoj rezoluciji 48/104 od 20. decembra 1993.

Posmatrajući svetsku statistiku, sa žaljenjem možemo zaključiti da uprkos svim naporima društva i preduzetim aktivnostima, globalno gledano i dan danas postoji neshvatljivo veliki procenat nekažnjivosti počinilaca seksualnog nasilja i silovanja.

U Republici Srbiji je u toku 2019 (do novembra meseca) zabeleženo 28 slučajeva ubistva osoba ženskog pola.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od juna 2017. godine, ima osnovni cilj pružanje zaštite i podrške žrtvama nasilja u porodici. U prvih 27 meseci njegove primene, zabeleženo je 109.000 prijava nasilja u porodici.

Zbog čega žene trpe nasilje?

Najčešći razlozi zbog čega neko trpi nasilje su: strah, nedostatak znanja, stigmatizacija, egzistencijalni strah i nepoverenje u dobijanje adekvatne zaštite i pomoći. Usled navedenog, žrtve se odlučuju za liniju manjeg otpora, odnosno, od dva zla biraju ono koje im je poznato.


Sprečimo nasilje nad ženama Foto: Shutterstock

Šta podrazumeva nasilje u porodici?

Prema Zakonu, nasiljem u porodici se smatra akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.

Nasilje u porodici može da se ispoljava u različitim oblicima:

- fizičko;

- seksualno;

- psihičko;

- ekonomsko.

Uočeno je da se gore navedeni oblici nasilja najčešće nadovezuju jedan na drugi i uvek predstavljaju zloupotrebu neke vrste moći (fizičke, socijalne ili ekonomske) počinioca u odnosu na drugo lice prema kome se nasilje preduzima.

Ko bi trebalo da prijavi porodično nasilje?

Svi smo dužni da bez odlaganja policiji ili javnom tužiocu prijavimo nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega.

Državni i drugi organi, organizacije i ustanove obavezni su da neodložno prijave policiji ili javnom tužiocu svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.

Izuzetno bitno je istaći da je zakonodavac omogućio anonimnu prijavu nasilnika te da ukoliko žrtva nema mogućnosti i znanja kao odgovorno društvo i pojedinci ne bi trebali da zatvaramo oči i nalazimo opravdanje zašto smo prevideli i opravdali modrice na licu komšinice, drugarice, rođake ili sestre.

Ukoliko žena nema hrabrosti da prijavi nasilnika, onda bi trebalo da bar dokumentuje fizičke povrede i prikupi dokaze ukoliko u bližoj budućnosti odluči da pokrene postupak.

Kome prijaviti nasilje?

Telefoni na koje možete da prijavite nasilje su:

– policija 192;

– Prijava nasilja u porodici 0800-100-600;

– Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328;

– SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006;

– Autonomni ženski centar -SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 poziv je besplatan;

– Sigurna kuća – 0800 011 011 – besplatan radnim danom 10 : 00 – 19 : 00; mobilni – 062/ 304 – 560 od 19 : 00 – 10 : 00 – noćni.

Bojana Bogojević, diplomirani pravnik

Bojana Bogojević je diplomirala i završila postdiplomske studije na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, gde je položila i pravosudni ispit. Pohađala je više međunarodnih škola za talente iz oblasti prava i ekonomije. Koautor je dve stručne knjige i autorka je više stručnih tekstova i naučnih radova iz oblasti prava i korporativnog upravljanja i aktivna je učesnica na mnogobrojnim domaćim i inostranim naučnim skupovima. Njeni stručni tekstvi su do sada objavljeni na 30 veb portala u zemlji i regionu.

Kontakt: bogojevic_bg@yahoo.com

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama