Šta je mononukleoza?

To je grupa simptoma koja je obično uzrokovana virusom. Javlja se najčešće kod tinejdžera, a prisutna je sve iše i kod mlađe dece. Javljaju se simptomi poput temperature, bola u mišićima, umora, suvog grla.

Šta uzrokuje mononukeozu?

Najčešće je uzrokuje virus pod nazivom Epstejn-Bar. Ovo je vrlo čest virus, te većina mališana u nekom trenutku odrastanja bude njemu izložena.  Mališani koji su inficirani EB virusom imaju vrlo slabe simptome, a nekad se i ne pojava. Što je dete mlađe, to su simptomi slabiji.

Ljudi koji su u nekom trenutku inficirani ovim virusom, nosiće ga u organizmu do kraja života, pa čak i ako nisu imali nikakve znake i simptome mononukleoze. Oni koji su pak imali izražene simptome, verovatno ih nikada više neće imati.

Iako je EB virus najčešći uzročnik, drugi virusi, poput citomegalovirusa mogu izazvati sličnu bolest. Kao i EB virus, tako i citomegalovirus ostaje u organizmu do kraja života, a ne mora izazvati nikakve simtome.

Kako se mononukleoza prenosi na dete?

Prenosi se putem poljupca, kašlja, kijanja, ili bilo kakvog kontakta sa pljuvačkom osobe inficirane virusom. Upraov iz tog razloga, mononukleoza se naziva i "bolest poljupca". Ona se može preneti i ukoliko dete deli pribor sa zaraženom osobom. Deca u blizak konzanz sa ovim virusom mogu doći i kroz igru i interakciju sa drugarima u školi. 

Neki naučnici smatraju da se ona može preneti i seksualnim putem.

Kako prepoznati monoukleozu kod deteta?

Simptomi se obično javljaju 4 do 7 nedelja nakon infekcije virusom. Najčešći simptomi koji se javljaju kod dece:

- umor

- povišena temperatura

- suvo grlo, često sa belim pečatima po krajnicima

- gubitak apetita

- otekle žlezde a vratu, pod pazuhom ili na preponama

- uvećanje jetre

- glavobolja

- bol u mišićima, nekad i u stomaku

- osip na koži

Simptomi obično prolaze nakon 2 do 4 nedelje. Kod tinejdžera, međutim, umor i slabost mogu trajati mesecima.


Foto: Shutterstock

Kako se mononukleoza dijagnostikuje kod deteta?

S obzirom na to da su simptomi vrlo slični mnogim drugim stanjima, može biti teško dijagnostikovati mononukleozu samo na osnovu simptoma.

Ukoliko se sumnja na ovu infekciju, vaš pedijatar može testirati krv, odnosno proveriti da li postoje antitela na EB virus. 

testiranje nije uvek preko potrebno, jer nema nekog naročitog tretmana, i u većini slučajeva nema posledica.

Deca koja imaju mononukleozu obično imaju povišen nivo limfocita, što može biti još jedan pokazatelj infekcije.

Kako se leči mononukleoza kod dece?

Za ovu infekciju ne postoji naročit tretman, već se pribegava simptomatskom lečenju. 

Pošto je izaziva virus, ne leči se antibioticima.

Ukoliko vaše dete ima mononukleozu, možete raditi sledeće:

- Dete treba što više da se odmara. Iako se mališani neće osećati toliko umorno kao starija deca i tinejdžeri, što više odmora je ključno čim počnu malo umornije i teže da se osećaju.

- Sprečite dehidrataciju. Budite sigurni da dete pije dovoljno tečnosti. Dehidratacija može pojačati simptome, naročito glavobolju ili bol u telu.

- Dajte im lekove protiv bolova. Ukoliko se javljaju jaki bolovi, možete im dati acetaminofen ili ibuprofen. Ne zaboravite da deci ne smete nikada davati aspirin.

- Neka piju hladne napitke, pastile za grlo i jedu hladnu hranu ako im je grlo jako suvo. Mućkanje slane vode u ustima takođe može biti od pomoći.

Koliko dugo traje oporavak deteta?

U mnogim slučajevima simptomi prođu nakon par sedmica. Osećaj umora može trajati više od mesec dana.

Nije neophodno da dete propušta vrtić ili školu ukoliko ima infekciju. Verovatno će neke fizičke aktivnosti morati da izbegava, pa o tome obavezno obavestite vaspitače i učitelje.

Upravo zbog toga što virus može da ostane u detetovim tečnostima više meseci nakon infekcije, obavezno obratite pažnju na to da ruke odmah pere nakon kijanja ili kašljanja. Takođe, ne bi trebalo da dele čaše ili pribor za jelo sa drugim mališanima.

Koje komplikacije mononukleoza može izazvati?

Većina zaražene dece se oporavi bez ikakvih problema. U retkim slučajevima, ipak, može doći do problema sa jetrom ili slezinom, anemije, meningitisa, otežanog disanja.

Kada deca mogu da se vrate sportu?

Ukoliko se dete oporavlja od mononukleoze, trebalo bi da izbegava grubu igru, kontaktne sportove, dizanje tegova, pa čak i rvanje sa drugarom decom. Ako je slezina uvećana, može doći do njene rupture uz ovakve aktivnosti, što dovodi do krvarenja i bola u stomaku, što vodi ka hitnoj operaciji. 

Najbolje bi bilo da porazgovarate sa svojim pedijatrom da li je sigurno da se dete vrati normalnim aktivnostima.

Kako sprečiti nastanak mononukleoze kod deteta?

Još uvek ne postoji vakcina protiv ovog virusa, pa bi najbolja prevencija bilo redovno održavanje higijene i i izbegavanje deljenja stvari sa drugima. 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama