Krivljenje kičme na levu ili desnu stranu - u obliku slova "C", ili na obe strane - u obliku slova "S", naziva se skolioza. Može da bude iskrivljen deo kičmenog stuba ili kičma u celini, sa rotacijom ili bez nje.

U najvećem broju slučajeva, skolioza je nepoznatog uzroka. Progresija je nepredvidiva, a prognoza neizvesna, što otežava lečenje. Može da se javi u najranijem detinjstvu, u fazama intenzivnog rasta, u pubertetu, ili na završetku rasta. 

Funkcionalne skolioze

Ako se iskrivljenje gubi pri savijanju prema napred (test pretklona), ili kada dete legne, radi se o funkcionalnoj skoliozi. Uzroci nastanka su, uglavnom, poremećaji statike: zbog razlike u dužini nogu, zatim zbog deformiteta kuka, kolena i stopala, prisutnog spazma (grča) mišića sa jedne strane leđa, nagnute glave na stranu zbog nelečenog ili neizlečenog tortikolisa (skraćeni mišić na vratu), problema sa sluhom ili vidom.

Skoliozu je teško uočiti, pa su redovni pregledi kičme kod dece od velikog značaja

Funkcionalne skolioze se karakterišu i kao skoliotično loše držanje, bez strukturalnih promena su i nemaju komponentu rotacije. Međutim, ako se na vreme ne uoče i ne leče vežbama, vremenom mogu da pređu u strukturalne. 

Strukturalne skolioze

U najvećem procentu su nepoznatog uzroka (65-95 odsto). Kod devojčica se javljaju čak pet puta češće nego kod dečaka.

Prvi znaci deformiteta mogu da se uoče do treće godine, kada je reč o infantilnim skoliozama. Ako je deformitet prisutan na rođenju, manifestuje se u periodu kada dete počne da sedi, i uglavnom nema većeg pogoršanja do navršene prve godine. Kod jednog broja dece, skolioza se spontano povlači. Nakon toga, od prve do četvrte godine, kada je rast u visinu intenzivan, progresije su veće.

Juvenilne skolioze se javljaju u uzrastu od četiri do 12 godina kod devojčica, odnosno do 14 godina kod dečaka. One mogu da imaju veliku progresiju (i do jednog stepena mesečno), zbog intenzivnog rasta od 10. do 14. godine. Ako se ne leče, prerastaju u ozbiljne deformitete, koji se rešavaju operativno. Čak i kada se u ovom periodu ne povećaju mnogo, u pubertetu je progresija velika. Roditelji često greše kada nakon nekog vremena prestanu da vode dete na redovne kontrole, jer je na nekoliko prethodnih lekar rekao da nema pogoršanja. Merena u stepenima, progresija je godišnja do puberteta, dok u pubertetu može da bude mesečna. Kada iskrivljenje postane vidljivo preko odeće, dete je verovatno kandidat za operaciju.

Adolescentne skolioze nastaju posle 12. godine, ili se tek tada po prvi put otkrivaju. Tokom perioda intenzivnog rasta imaju veliku progresiju, tako da se rast završava sa ozbiljnim deformitetom ukoliko se ne leče. Za decu koja su obuhvaćena lečenjem, obavezne su kontrole na tri-četiri meseca.

Za razliku od funkcionalnih skolioza, gde se krivina koriguje u određenim položajima, kod strukturalnih ona ostaje i ne može da se voljno ispravi. Pored krivljenja u stranu, uvek dolazi i do rotacije pršljenova, što znatno otežava lečenje. Pošto su rebra vezana za kičmeni stub, i ona bivaju zahvaćena deformitetom, tako da se na leđima stvara gibus (rebarna grba). To je najočigledniji znak, koji se uočava i preko odeće, naročito u momentu kada je dete savijeno prema napred. Deformacija grudnog koša dovodi do smanjenog vitalnog kapaciteta pluća, a nekad i do nepravilnosti u radu kardiovaskularnog sistema. Pored nepravilnog rasta koštanih delova, dolazi i do promena na svim ostalim strukturama vezanim za pršljenove.