Česti letnji virusi su enterovirusi kojih ima sedamdesetak vrsta i niko na njih nije imun, ali najčešće "napadaju" decu uzrasta od 4 do 12 godina.

Enterovirus u telo ulazi kroz sistem za varenje i inficira sluznicu ždrela i probavnog trakta. Razmnožava se u limfnim čvorovima, nakon čega se putem krvi širi u organe i često kreće i u napad na nervni sistem.

Nakon što se jedno dete zarazi, virus prelazi i na drugu decu i 25 odsto odraslih članova porodice. Enterovirusi su prisutni u pljuvačci, sekretu iz nosa i stolici zaraženih, a bolest se najčešće prenosi prljavim rukama, kapljičnim putem, kijanjem i kašljanjem ili predmetima, na primer kvakom na vratima, čašom ili slušalicom telefona. Ali možemo da se zarazimo i u bazenu ako je voda zagađena.

U zavisnosti od toga koji organi su na meti virusa zavisi hoće li se boslet razviti sa blagom ili teškom kliničkom slikom.

Enterovirusi su velika grupa virusa koja izaziva različite oblike bolesti, od potpuno bezopasnih pa do onih koje mogu dovesti do invaliditeta (virus polia) ili čak smrti ako se radi o vrlo teškim infekcijama koje zahvataju srce ili srčanu ovojnicu (kesu), ali one su vrlo retke. Na sreću, većina enterovirusa izaziva kratkotrajne i po život bezopasne tegobe koje prolaze u roku od nekoliko dana, upozoravaju stručnjaci.

Većina enteroviroza izaziva lakše oblike bolesti sa nespecifičnim simptomima povišene temperature koja može skočiti i do 40°C, glavobolje, opšte slabosti, bolova u grlu, mišićima i bolovima u stomaku, a ponekad se javljaju i osip, povraćanje i proliv koji traju oko tri dana.

Dok blage enteroviroze prolaze brzo, teži oblici (herpangina) traju duže i potreban je nadzor lekara. Lečenje se uglavnom sastoji u skidanju povišene telesne temperature i u nadoknađivanju izgubljene tečnosti. Kod pojave osipa potrebno je biti strpljiv, jer se on obično smanjuje nakon tri, četiri dana. 

Koksaki virusi (Coxsackie) izazivaju uglavnom obične prehlade, a u retkim slučajevima upalu srčanog mišića, srčane ovojnice, meningitis i upale gušterače. 

Kod dece najčešće izazivaju bolest šaka, stopala i usta koja je praćena visokom temperaturom i osipom po telu. Na nepcu mogu da se pojave ranice i mehurići, koji se potom mogu proširiti na sluznicu usta.

Lečenje 

Lečenje je jednostavno - potrebno je sniziti visoku telesnu temperaturu, kad pređe 38,5, i nadoknaditi tečnost. Echovirusi pak izazivaju viroze sa opštim simptomima slabosti, povišene temperature i osipa, a leči se samo temperatura, savetuju stručnjaci.

Jede se lagano

U slučaju proliva i povraćanja ne preporučuje se sveže voće i povrće i voćni sokovi. Dok su simptomi najizraženiji, jedite prokuvani pirinač ili pirinčane pahuljice i vodu koja se dobije kuvanjem pirinča. Tek kad se povraćanje i proliv smire, uvedite kompote ili lagano prokuvano povrće i ne zaboravite probiotički jogurt, koji smiruje creva.

Dečji organizam lako dehidrira

Kod dece skidajte temperaturu tek kad pređe 38 stepeni lekovima na bazi paracetamola i, ako je potrebno, tuširanjem u mlakoj vodi. Budite oprezni sa bebama i malom decom - ako temperatura ne pada ili se jave jaki prolivi i povraćanje, odmah se javite lekaru jer dečji organizam lako dehidrira. Kod bolova u grlu detetu možete da pomognete pastilama za grlo, a u slučaju začepljenog nosića koristite sprej ili masti za bolju prohodnost.

TOP 5 saveta za prevenciju virusa

1. Higijena

Često perite ruke ili ih dezinfikujte vlažnim maramicama pre jela, nakon toaleta i nakon boravka u javnom prostoru sa puno ljudi. Ruke potom dobro osušite, jer vlaga pospešuje širenje virusa.

2. Pranje voća i povrća

Voće i povrće uvek dobro operite pod tekućom vodom, pogotovo ono koje se jede sirovo. Dobro je i da ga par minuta ostavite u vodi u koju treba dodati kašičicu soda-bikarbone, a potom isprali pod tekućom vodom.

3. Čista voda

Turistima se često savetuje da piju flaširanu vodu tamo gde nisu sigurni da su čaše i sanitarije čisti. Takođe izbegavajte poslastičarnice u kojima niste sigurni da je higijena na visokom nivou.

4. Sve čuvajte u frižideru

Sve namirnice koje se lako kvare držite u frižideru i prokuvajte pre upotrebe. Kuvane obroke ohladite i odmah sklanjajte u frižider. Sve što podgrevate pojedite odmah, a višak bacite.

5. Hidratacija

Da biste sprečili dehidraciju ako vas je uhvatila viroza, rehidracijskim rastvorom postupno nadoknadite izgubljenu tečnost. Za rehidraciju može da posluži i sok od jabuke razblažen vodom.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama