U oktobru 2016. godine, Američka akademija pedijatara je bila domaćin konferencije u San Francisku, gde se oko 10 hiljada pedijatara sastalo i diskutovalo o novim zdravstvenim preporukama za 2017. godinu, a vreme provedeno ispred ekrana mobilnih telefona, televizora, tableta i kompjutera je bila jedna od glavnih tema.

Ranije je Akademija savetovala da deca starija od dve godine ne bi trebalo da provode više od dva sata ispred malih ekrana, međutim danas, kada smo okruženi digitalnim medijama 24 sata dnevno, teško je postaviti granicu.

Nove preporuke identifikuju i ograničavaju vreme provedeno pored digitalnih uređaja samo ukoliko se oni koriste u zabavne svrhe. Druge upotrebe medija, kao što je korišćenje interneta za izradu školskog zadatka, ne računaju se kao vreme provedeno ispred ekrana.

Evo koliko bi maksimalno vremena, prema mišljenju američkih pedijatara, mališani trebalo da provode ispred ekrana:

Deca od 18 meseci i mlađa 

Za roditelje male dece, odvajanje od ekrana može biti previše izazovno. Ipak, kada su bebe u pitanju, izuzetno je važno da ih roditelji drže što dalje od ekrana zbog razvoja mozga i zdrave veze među njima. 

“Buka i aktivnost ekrana odvlače pažnju deci”, kaže doktorka Jolanda Raid Časioakos. Čak i ako beba ne gleda direktno u ekran, recimo ukoliko je mama doji i u jednoj ruci drži telefon dok istovremeno radi televizor, njena čula mogu da budu prestimulisana zvucima i svetlima koja dopiru sa ekrana, što može uzrokovati stres i probleme sa spavanjem.

Međutim, možda i najgore od svega, vreme provedeno pored ekrana može stvoriti jaz između roditelja i dece.

“Kada majke doje svoju decu, one ne samo da ih hrane, već stvaraju i krucijalnu vezu sa svojom decom”, kaže doktorka Jolanda. Što više interakcije (posebno kontakt očima) dete ima sa mamom i odraslima, to će se njegov mozak bolje razvijati, objašnjava doktorka.

Ukoliko je roditeljska pažnja usmerena na televizor ili mobilni telefon, bebe će biti lišene pažnje i ukoliko su u više navrata zanemarene zbog digitalnih medija, ona mogu imati probleme s ponašanjem u budućnosti, ističe doktorka Časiakos.

“Televizija nikako ne sme da bude zamena za dadilju. Mnogo je bolje da razgovarate sa bebom ili čitate na glas knjigu, iako mislite da vas ništa neće razumeti.”

Deca od 2. do 5. godine 

Američka akademija pedijatara preporučuje da “roditelji na prvom mestu deci obezbede kreativno provedeno vreme u igri”. Deci ovog uzrasta možete predstaviti digitalne uređaje, ali bi kraj njih trebalo da provedu najviše sat vremena dnevno. Takođe, program za decu treba da bude dosta kvalitetniji od onoga što se prikazuje na TV-u.

“Serije, recimo kao što je ‘Ulica Sezam’, mnogo su bolje od standardnog TV programa, jer nema reklama koje utiču previše stimulativno na decu”, objašnjava doktorka Časiakos.

Deca uzrasta između druge i pete godine nisu razvila kognitivne sposobnosti koje bi im pomogle da shvate reklame ili animacije, objasnila je ona. Deca u ovom uzrastu ne mogu da tumače slike kao starija deca, što znači da ne mogu da odgonetnu razliku između stvarnog i fiktivnog sveta (crtani filmovi).

I dok se crtani filmovi ne preporučuju, Akademija podržava interaktivne medije kao što su Skajp ili Fejstajm. U razgovoru preko Skajpa sa, recimo, bakom, deca mogu razvijati govorne veštine, kaže doktorka Časiakos. Nakon završetka razgovora, roditelji bi trebalo da ponove deci šta je baka rekla, kako bi lakše učila.

Deca od šest godina i starija

Roditelji su zaduženi za postavljanje ograničenja na digitalne medije za decu stariju od šest godina, uključujući i tinejdžere. Vreme koje sme da se provode pored digitalnih uređaja zavisi od deteta i porodice, ali bi deci svakako na prvom mestu trebalo da bude produktivno vreme, a tek onda vreme za zabavu.

Prosečan dan zdrave dece uključuje školu, domaće zadatke, najmanje jedan sat fizičke aktivnosti, društvenu interakciju i spavanje (od osam do 12 sati). Preostalo vreme, ukoliko ga ima, deca mogu provesti ispred ekrana.

Akademija se slaže da digitalni mediji nikada ne bi smeli da zamene zdrave aktivnosti, naročito san, društvenu interakciju i fizičku aktivnost. U zvaničnom saopštenju doktorka Dženi Radeski navodi: “Ono što je najvažnije jeste da bi roditelji trebalo da budu mentori medija svojoj deci. To znači da bi trebalo da ih nauče kako da koriste medije kao sredstvo za stvaranje, povezivanje i učenje.”

Projekat je sufinansiran iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave Grada Beograda, Službe za informisanje

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama