Antibiotici su definitivno veoma važni lekovi u terapiji i poseduju svoje jasno definisano mesto u tretiranju većine dečjih infekcija. Međutim, njihova prekomerna i neracionalna upotreba je jedan od najznačajnijih faktora za pojavu rezistencije (otpornosti) bakterija.

Mnogo je faktora koji doprinose neadekvatnoj primeni antibiotika: mogućnost slobodne kupovine, korišćenje lekova bez konsultacije sa lekarom, preporučivanje lekova prijateljima čija deca imaju slične tegobe, želja za brzim izlečenjem, motivacija lekara za primenu "najboljeg leka " tj. upotreba antibiotika širokog spektra umesto ciljane terapije na osnovu antibiograma, prestanak terapije antibioticima dan-dva posle započinjanja terapije, čim se oseti poboljšanje...

Masovna i nekritična upotreba antibiotika stvorila je ozbiljan problem koji svakim danom postaje sve veći: otpornost i neosetljivost bakterija na delovanje antibiotika. A posledica toga je duže trajanje bolesti, česte posete lekaru, duži boravak u bolnici, potreba za moćnijim i štetnijim antibioticima. U nekim slučajevima bakterije koje su Jednostanični mikroorganizmi koji imaju tri osnovna oblika: štapića (bacili), okruglasti (koki) i spiralni (spirila). Obično se smatra da bakterije uzrokuju bolesti, ali su mnoge bakterije korisne i ne uzrokuju bolesti.otporne mogu da izazovu i bolest koja se završava smrću. Posledice ne trpi samo obolela osoba, nego i porodica i zajednica, budući da se bakterije Jednostanični mikroorganizmi koji imaju tri osnovna oblika: štapića (bacili), okruglasti (koki) i spiralni (spirila). Obično se smatra da bakterije uzrokuju bolesti, ali su mnoge bakterije korisne i ne uzrokuju bolesti.mogu "preneti" na druge članove porodice, kolege na poslu ili u školi, pri čemu se radi o novom soju bakterija i razvoju bolesti koju je teže i skuplje lečiti.

Šta možete učiniti da sprečite nastanak bakterija otpornih na antibiotike kod svog deteta?  

  • Razgovarajte s lekarom o upotrebi antibiotika.

Tačna dijagnoza, poznavanje bolesnika i  farmakoloških karakteristika lekova su preduslovi za uspešnu antibiotsku terapiju. Lekari, u želji da primene najefikasniji lek, često propisuju antibiotike širokog spektra, koji istovremeno deluju na više bakterija. Mnogo je bolje primeniti antibiotik ciljano, tj. za onu bakteriju koja je direktni uzročnik bolesti. To će smanjiti mogućnost pojave otpornosti na dejstvo antibiotika. Upoznajte lekara sa tim kada je vaše dete i koji antibiotik poslednji put koristilo jer će mu to pomoći prilikom odabira terapije.

  • Nemojte samoinicijativno davati antibiotike detetu kod infekcija kao što su prehlada, grip ili kašalj.

Kod bolesti uzrokovanih virusima antibiotici neće biti od koristi. Bolest će spontano proći kroz nekoliko dana, bez obzira da li dete pije antibiotike ili ne. Ukoliko ste detetu dali antibiotike, pogrešno ćete verovati da su upravo oni doveli do izlečenja. Ono što je štetno u toj situaciji je zapravo to da ste antibiotikom koji nije bio potreban možda uništili slabije bakterije. One otpornije ostale su, posebno ako je dete antibiotik pilo kratko. Ako prestanete da pijete antibiotike ranije, bakterije koje su preostale će se razmnožiti. Kada dođu u priliku da uzrokuju bolest, te bakterije će biti mnogo teže uništiti jer će biti otpornije na antibiotike. Neracionalna upotreba antibiotika u prošlosti, upravo u sličnim situacijama, kad se radilo o virusnim bolestima, dovela je do situacije da danas mnogi antibiotici nisu više delotvorni za lečenje nekih bolesti protiv kojih su ranije bili efikasni.

  • Imajte poverenje u svog lekara i ne insistirajte da vašem detetu propiše antibiotik kada on smatra da to nije potrebno.

Nakon pregleda i razgovora, lekar će proceniti kolika je verovatnoća da se kod deteta radi o bakterijskoj upali (na osnovu pregleda i vašeg opisa toka bolesti). Ukoliko proceni da se radi o bakterijskoj infekciji, propisaće vašem detetu antibiotik, i to onaj koji deluje na bakterije koje najčešće uzrokuju takve simptome.  Ukoliko nije siguran, a dete se ne oseća jako loše, lekar će odlučiti da sačeka nekoliko dana, pa da dete nakon toga ponovno pregleda. Ovakva odluka nije pogrešna- neke bolesti jednostavno imaju svoj tok i potrebno je neko vreme da razviju tipičnu kliničku sliku. Ukoliko lekar nije siguran, a vaše dete se jako loše oseća, lekar se može odlučiti za dodatne analize.

U praksi se često događa da roditelji zahtevaju od lekara da propiše određeni antibiotik  njihovom detetu bez rezultata nalaza brisa nosa, grla, uzorka krvi ili mokraće. To je, naravno, pogrešno jer se na osnovu dobijenih rezultata identifikuje bakterija, radi antibiogram, gde se vidi na koje je antibiotike bakterija otporna, a na koje nije, pa se prema tome lečenje sprovodi.

  • Kada je lekar vašem detetu propisao antibiotik pridržavajte se sledećih uputstava za primenu:

-Dajte detetu antibiotik u odgovarajućoj dozi (onako kako je lekar preporučio), tačno na vreme (strogo poštujući vremenski razmak između doza) i završite terapiju do kraja (čak i ako se dete oseća bolje), kako biste izlečili infekciju potpuno i sprečili mogućnost da bakterije steknu otpornost na antibiotike.

-Uz antibiotik obavezno detetu dajte i probiotik da biste obnovili ostećenu crevnu floru. Naime, antibiotici ne uništavaju samo bakterije koje uzrokuju upalu već i  "dobre" bakterije u crevima. Tada ostaje slobodan prostor, koji mogu da nasele patogene bakterije i da izazovu proliv, teške crevne infekcije i sl.

Antibiotici su neophodni lekovi u borbi protiv bakterijskih infekcija. Oni su generalno bezbedni lekovi za upotrebu, ali ih treba davati deci samo onda kada im to lekar propiše, pridržavajući se doslovno upustava za njihovu primenu.

Dr Nada Milovanović- Ivančić

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama