Većina zaraznih bolesti nekada su izazivale teške komplikacije koje su dovodile do smrtnog ishoda. Danas se ove bolesti retko javljaju - što je zasluga vakcinacije. Opadanjem obuhvata vakcinacije, pada i nivo kolektivnog imuniteta, pa davno zaboravljene bolesti mogu da se vrate.

Šta izaziva infekciju?

Bakterije i virusi koji dospevaju u telo disanjem, gutanjem ili preko oštećeme kože...

Šta je to zarazna bolest?

Ona koja se  prenosi sa jedne osobe na drugu, često kašljem, kijanjem. Nosilac bolesti može bit zdrav, a ipak da zarazi drugu osobu koja ima slabiji imunitet.

Npr. od 10.000 zdravih osoba njih 2.000 ima u nosu bakteriju hemofilus influence (uzročnik bakterijskog meningitisa) koju može preneti na druge osobe.

Kako se telo deteta bori protiv infekcije?

Kada ga napadnu virusi ili bakterije imuni sistem deteta se bori stvaranjem antitela koja treba da unište uzročnika bolesti. Za stvaranje dovoljnog broja At potrebno je vreme... do tada virusi i bakterije su u prednosti...

Problem sa sticanjem prirodnog imuniteta je što dete mora da se razboli da bi steklo imunitet.

Koliko su opasne ove bolesti, protiv kojih se deca vakcinišu?

Do sada je samo jedna bolest, velike boginje (variola), iskorenjena u svetskim razmerama organizovanim naporom zdravstvene službe. Ova infektivna bolest je harala čovečanstvom u razdoblju od čak 10.000 godina, a od nje je umrlo stotine miliona ljudi. Računa se da je samo u 20. veku od nje umrlo oko 400 miliona ljudi.

Svetska zdravstena organizacija (SZO) je 1988. godine pokrenula akciju iskorenjivanja poliomijelitisa u svetu sa ciljem da se ona ostvari do 2000. godine. Potvrđeno je da su američki kontinent i Zapadni Pacifik oslobođeni ove bolesti, ali kako se ona još uvek registruje u zemljama Afrike i Azije ostvarenje ovog cilja odloženo je do 2005. godine.

Ideja da se svet oslobodi dečje paralize počivala je na nekoliko njenih epidemioloških karakteristika - odsustvu drugih rezervoara osim čoveka i postojanju efikasne vakcine. Cilj iskorenjivanja poliomijelitisa nije dostignut ni 2015 godine.

Kako vakcina deluje?

Vakcine se sastoje od istih bakterija i virusa koji izazivaju infekciju samo su oslabljeni ili umrtvljeni. Dete se neće razboleti, a biće pokrenut imuni odgovor.

Koliko je potrebno vremena da vakcina počne da deluje?

Najčešće oko 2-4 nedelje. Za većinu vakcina je potrebno da budu date nekoliko puta da bi se stvorila dugotrajna zaštita.

Da li su vakcine bezbedne?

Vakcine koje se koriste kod nas su bezbedne. U našoj zemlji je upotreba vakcina dozvoljena tek nakon što se one registruju i testiraju u Agenciji za lekove i medicinska sredstva Srbije i kada se potvrdi da su efikasne i bezbedne.

Svaki lek može da prouzrokuje neželjene efekte, ali su oni u slučaju vakcina obično blagi (bol, crvenilo na mestu davanja vakcine, povišena temperatura).

Ozbiljniji neželjeni efekti su izuzetno retki i javljaju se kod 1 od 1000 000 do 3 000 000 vakcinisanih.

Koje vakcine su obavezne u Srbiji?

Da li MMR vakcina izaziva autizam?
Stručnjaci celog sveta, uključujući i stručnjake Svetske Zdravstvene Organizacije, slažu se da ne postoji veza između MMR-a i autizma. Medicina zasnovana na dokazima pouzdano tvrdi da vakcine ne prourokuju autizam, dijabetes, multiplu sklerozu, astmu, niti hiperaktivnost. Međutim, kada se nešto desi detetu, otprilike u isto vreme kada je ono vakcinisano, lako možemo da pomislimo da između te dve stvari postoji veza. Npr, znakovi autizma se najčešće ispoljavaju u uzrastu kad deca primaju MMR vakcinu, ali jedna stvar ne prouzrokuje drugu.
Ispitivanje MMR vakcine sprovedeno u Velikoj Britaniji, Švedskoj i Finskoj obuhvatilo je više hiljada dece. Ovo istraživanje je pokazalo da ne postoji nikakva veza između MMR vakcine i autizma.
Studija iz Danske je obuhvatila svu decu rođenu u Danskoj od 1991 do 1998 godine. U tom periodu 82% dece rođeno u Danskoj je primilo MMR vakcinu. Istraživači su pregledali zdravstvene kartone za više od pola miliona dece i utvrdili da je rizik za oboljevanje od autizma jednak kod vakcinisane dece i kod one koja nisu vakcinisana. 

U našoj zemlji je zakonom propisano 10 vakcina. One su besplatne i dobijaju se po kalendaru vakcinacije u Domu Zdravlja.

Deset zaraznih bolesti može biti sprečeno rutinskom vakcinacijom dece: tuberkulozni meningitis, difterija, tetanus, veliki kašalj, dečja paraliza (polio), meningitis izazvan hemofilusom influence tip b, male boginje, zauške, rubeola i zarazna žutica B.

BCG vakcina na rođenju ili tokom prve godine života. Štiti od milijarne tuberkuloze i tuberkuloznog meningitisa

Hepatitis B vakcina se daje u tri doze: na rođenju, sa 1 mesec i sa 6 meseci.

Vakcina protiv 5 dečjih bolesti (protiv difterije, tetanusa, pertusisa, dečje paralize i hemofilus influence tip B) se daje sa 2 meseca, 3,5 meseca i 5 meseci.

Prva revakcinacija protiv 4 bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa i dečje paralize) se daje 10-12 meseci nakon poslednje doze, druga revakcinacija protiv 4 bolesti (difterije, tetanusa, pertusisa i Polio) sa 6 godina, tj pred polazak u školu.

Treća revakcinacija protiv 3 bolesti (difterije, tetanusa i dečje paralize) sa 14 godina.

Vakcina MMR (male boginje, zauške, rubeola) sa 12 meseci i sa 6 godina pred polazak u školu.

Zašto se vakcine daju u tako ranom uzrastu?

Zato što su deca u ranom uzrastu najosetljivija na ove zarazne bolesti, i ako obole, javlja se veliki broj komplikacija, koje se mogu završiti i smrtnim ishodom. Ideja vakcinacije je da se podstakne stvaranje At i ne dozvoli da se dete razboli, a ako se i  razboli da se izbegnu najteži oblici bolesti.

Bolesti

Tuberkuloza - zarazna bakteijska bolest, prenosi se kapljično, napada pluća. Efikasnost  zaštite vakcinom 80%.

Posledica: milijarna tuberkuloza i TBC meningitis, smrtonosno ili trajna oštećenja na mozgu

Difterija - zarazna bakterijska bolest, prenosi se kapljično, izaziva bol u grlu, teškoće u disanju, radu srca. Efikasnost  zaštite vakcinom 95%.

Posledice: Od osoba koje obole od difterije 1 od 15 završi se smrtonim ishodom. Bakterija oslobađa toksin (otrov) koji može paralisati rad srca.

Tetanus - bakterija iz zemljišta, oslobađa jak otrov, uzrokuje bolne grčeve u mišićima, konvulzioje, grčevito zatvaranje vilice. Efikasnost  zaštite vakcinom skoro 100%.

Posledice: Od osoba koje obole od tetanusa 1 od 10 završi se smrtonim ishodom. Rizik je veći za decu i starije osobe.

Veliki kašalj (Pertusis) - zarazna bakterijska bolest, prenosi se kapljično, izaziva kašalj sa zacenjivanjem i povraćanjem, može da traje i do tri meseca. Efikasnost  zastite vakcinom  80-85%.

Posledice: Od osoba koje obole od velikog kašlja 1 od 500 ima smrtonosni ishod usled upale pluća ili oštećenja mozga. 90% smrtnih slučajeva je kod dece mlađe od 6 meseci.

Dečja paraliza (Poliomielitis) - zarazna bakterijska bolest, bolest prljavih ruku. Efikasnost zaštite vakcinom 99% nakon tri doze.

Posledice: Od osoba koje obole od dečje paralize 1 od 100 ostaje paralizovano. A jednom od 20 paralizovanih sledi smrtonosni ishod.

Foto: Shutterstock

Male boginje (Morbili) - zarazna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, a izaziva visoku temperaturu, kašalj i ospe. Efikasnost  zastite vakcinom  95%.

Posledice: Od osoba koje obole od malih boginja 

1-2 od 1000 smrtonosni ishod;

1 od 20 dobiće upalu uha,

1 od 25 dobiće upalu pluća,

1 od 200 dobiće konvulzije,

1 od 6 dobiće diareju;

1 od 6000 imaće problema sa zgrušavanjem krvi; 

1 od 1000 dobiće encefalitis (upalu mozga).

Posledice encefalitisa:

1 od 10 dece koja obole od encefalitisa imaće smrtonosni ishod,

4 od 10 će imati oštećenje mozga,

1 od 8000 dece mlađe od 2 godine zadobiće degeneraciju mozga, koja može da se ispolji godinama kasnije.

Zauške - zarazna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, a izaziva oticanje podviličnih žlezda na vratu i visoku temperaturu.

Posledice: Od osoba koje obole od zaušaka:

1 od 20 dobiće virusni meningitis;

1 od 1000 dobiće encefalitis (upala mozga); 

4 od 6 muškaraca će imati otečene mošnice;

1 od 3 dobiće visoku temperaturu, glavobolju i otok podviličnih pljuvačnih žlezda;

1 od 20 000 može da ogluvi.

Rubeola - zarazna virusna bolest koja se prenosi kapljičnim putem, bliskim kontaktom sa zaraženom osobom, a izaziva ospu, visoku temperaturu, i oticanje potiljačnih limfnih žlezda.

Može da izazove velika oštećenja ploda ako se žena zarazi u prva tri meseca trudnoće, a 9 od 10 beba imaće teška oštećenja (gluvoća, slepilo, oštećenje mozga, srčane probleme)

Posledice: jedan od 3000 dobiće trombocitopeniju, dok jedan od 6000 dobija encefalitis.

Virusni Hepatitis B - zarazna žutica, prenosi se putem krvi. Samo kod 10% dece se razvije klinička slika (gubitak apetita, povraćanje, ospa). Otkriva se slučajnim uzorkom krvi.

Hronična infekcija se razvije kod 90% novorođenčadi, 25-50% dece od 1-5 godina, 80% svih karcinoma jetre je posledica Hroničnog Hepatitisa B.

Hemofilus influence tip B (HIB) invazivni - zarazna bakterijska bolest, prenosi se kapljično... bliskim kontaktom. Izaziva meningitis, epiglotitis (otok i smrt gušenjem), sepsu, ostemijelitis.

Posledice: jedna od 20 osoba koje dobiju meningitis umiru, dok od onih koji dobiju epiglotitis umire 1 od 100.

Da li je dejstvo vakcina zagarantovano?

Vakcine najčešće deluju, ali ne uvek. U 80 do 99% slučajeva vakcinisana deca su zaštićena od ovih bolesti, ali kod neke dece ne dolazi do željene reakcije.

Ovo je još jedan od razloga zbog koga bi trebalo vakcinisati svu decu. Dete kod koga nije doslo do pozitivnog odgovora na imunizaciju zavisi od imuniteta drugih.

Da li se vakcinišu deca koja imaju astmu, ekcem ili alergiju na jaja?

Treba da se vakcinišu. Jedini izuzetak je vakcina protiv gripa, koja ne bi trebalo da se daje deci koja imkaju ozbiljan oblik alergije na jaja. Vakcina MMR može biti data deci koja imaju alergiju na jaja (alergija na MMR vakcinu je jako retka).

Da li se vakcinišu deca koja boluju od ozbiljnih hroničnih bolesti?

Odložiti vakcinaciju ako dete boluje od raka ili poremećaja imuniteta ili u slučaju da uzima lekove koji umanjuju sposobnost organizma da se bori protiv infekcije. Tu decu treba da štiti od zaraznih bolesti dobar kolektivni imunitet (tj. vakcinisani vršnjaci).

Deca koja su primala transfuziju krvi ili krvne derivate (h plazmu, imunoglobuline..) odlažu vakcinaciju za 3 meseca.

Deca sa neurološkim oštećenjima (cerebralna paraliza), genetskim anomalijama (Down-ov Sy) se vakcinišu po važećem kalendaru vakcinacija.

Izvor: GAK Narodni front, Prim. dr Ljiljana Stanković

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama