Kao dečji psihijatar, kod mnogih mojih malih pacijenata se susrećem sa simptomima ADHD. No, neretko se dešava da oni budu prisutni a da roditelji ne obrate pažnju na njih, niti potraže pomoć stručnjaka.

Osnovni simptomi se grupišu oko tri glavna znaka ovog poremećaja, a to su: impulsivnost, hiperaktivnost i problemi pažnje. Važno je da simptomi budu prisutni bar u dva okruženja u kojima boravi dete (na primer, u kući i vrtiću, odnosno školi), kao i da njihovo prisustvo ometa dete u normalnom funkcionisanju u porodici, vršnjačkom okruženju ili drugim socijalnim situacijama (u gostima, pozorištu, na sportskom terenu...).

Ranije se smatralo da je ADHD uglavnom problem dečaka. Međutim, sada se zna da i devojčice mogu da imaju slične probleme.

Simptomi impulsivnosti

  • Dete mnogo priča, za sve uvek ima komentar, ili se ponaša kao da sve zna.
  • Daje odgovor i pre nego što je pitanje postavljeno.
  • Ima problema da sačeka svoj red u toku jela, igre, odgovora na zadatak.
  • Prekida ili upada u reč drugome, ili se nameće (u komunikaciji, igri).

Simptomi hiperaktivnosti

  • Dete je u stalnom pokretu, ne može da sedi mirno (vrpolji se, klati nožicama ili rukama, telo mu je stalno aktivno).
  • Napušta stolicu u situacijama kada se očekuje da sedi mirno.
  • Trčkara ili se pentra u situacijama u kojima je to socijalno ili bezbednosno neprihvatljivo.
  • Ima teškoća da se mirno igra ili uživa u slobodnim aktivnostima.
  • Uvek je spremno za akciju, ili se ponaša kao da je "uključeno u struju".

Simptomi problema pažnje

  • Dete ne uspeva da obrati pažnju na detalje, ili pravi greške usled nepažnje u toku zadatih ili drugih aktivnosti.
  • Ima teškoća u održavanju pažnje u zadacima ili igri.
  • Deluje kao da ne sluša kada mu/joj se direktno obraća roditelj, vaspitač.
  • Ne prati date instrukcije i ne uspeva da do kraja završi zadatke (nezavisno od namernog izbegavanja ili nesposobnosti da razume zadatak, jednostavno ne može da ga završi).
  • Ima problema u organizovanim zadacima ili aktivnostima koje podrazumevaju praćenje određenih uputstava (na primer: «Ustani, idi do police, tamo složi kockice, onda ih stavi u orman i vrati se na mesto».).
  • Izbegava, ne voli ili protiv volje učestvuje u zadacima u kojima se zahteva održavanje pažnje (crtanje, slaganje lego kockica, pravljenje maketa...).
  • Gubi stvari neophodne za zadatke ili aktivnosti (igračke, olovke, knjige).
  • Lako mu se poremeti pažnja spoljašnjim stimulusima (zvučnim, svetlosnim, mirisnim, dodirom).
  • Zaboravlja dnevne aktivnosti, mada nenamerno, teško se uklapa u dnevnu rutinu, pa ga na to treba stalno podsećati.

ADHD se najčešće dijagnostikuje u uzrastu školskog deteta, jer je škola sredina u kojoj se po prvi put postavljaju jasni zadaci i očekuje sasvim precizno ponašanje, definisano pravilima škole. Međutim, mnogi simptomi mogu da budu prisutni još od najranijih dana.