Postavljanje dijagnoze

Uslov da ova upala zglobova nema hronični progresivni karakter sa teškim posledicama po kasniju funkcionalnu sposobnost dece, jeste rano postavljanje dijagnoze i pravovremena primena terapije.

- Nažalost, bolest se u početku može manifestovati vrlo nespecifičnim simptomima, poput ponovljenih temperatura ili pojave promena na koži i očima ili simptoma kod drugih organa, a pritom biti bez zglobnih manifestacija. Iz ovih razloga kasno se postavi dijagnoza osnovne bolesti i započne sa adekvatnom terapijom što značajno utiče na kasniju prognozu bolesti. Sa druge strane, pojava otoka zgloba kod dece, čak i bez prethodnog podatka o povredi, često se zanemaruje i smatra ortopedskim problemom što takođe odlaže pravovremeno započinjanje lečenja. Glavno obeležje bolesti je upala jednog ili više zglobova koja se ispoljava otokom i bolom u zapaljenom zglobu, ograničenom pokretljivošću, ukočenošću, posebno u jutranjim časovima, poremećajem hoda, malaksalošću, umorom, slabim apetitom.

Bol nije karakterističan simptom na početku bolesti, naročito kod mlađe dece. Roditelji najčešće zapaze da dete hramlje, posebno u jutarnjim časovima kada je primetno neraspoloženo i/ili razdražljivo, da ima izmenjenu šemu hoda (antalgičan hod), da se brže zamara ili odbija da hoda. Otok, prva jasna manifestacija artritisa koju roditelji primete, često se pripisuje povredi, koja u ovom uzrastu nije retka, i greškom dete prvo vode ortopedu. Simptomi zavise od vrste i broja zapaljenih zglobova. Ako je upalom zahvaćen zglob kuka, dete ima bolove u preponi – upozorila je dr Vojnović. 

Lečenje

Deci sa ovakvim oboljenjem najvažnije je omogućiti normalan život i sprečiti oštećenje zglobova i drugih organa koji mogu da budu zahvaćeni upalom. Lečenje se zasniva na primeni lekova koji smiruju upalu, fizikalnih procedura koje imaju cilj da održe funkciju zgloba i spreče nastanak deformiteta. Veoma je složeno i zahteva saradnju različitih specijalista.

-Od momenta kada se bolest prepozna, odnosno postavi dijagnoza, lečenje se započinje nesteroidnim antireumatskim ili antiinflamacijskim lekovima (NSAIL) – antireumaticima, koji se zovu simptomatskim lekovima jer deluju na znake bolesti, ali ne mogu potpuno da zaustave proces upale, odnosno da dovedu do remisije bolesti. To su lekovi koji smanjuju bol, snižavaju povišenu telesnu temperaturu, smanjuju otok zglobova, pomažu da se dete bolje oseća, da bude pokretljivije i da ukočenost u jutarnjim časovima, koja je karakteristična za upalu zglobova, bude što manje izražena. Najčešće se koriste ibuprofen i naproksen.

Lekove druge linije ili lekove koji menjaju tok bolesti (LMB) neophodno je primeniti kod dece kod koje poliartritis napreduje i pored primene odgovarajućih antireumatika i injekcija datih u zglobove. Pun terapijski efekat ovih lekova postaje očigledan nakon nekoliko nedelja ili meseci neprekidnog lečenja. Međutim, njihova upotreba treba da bude vremenski ograničena, jer duža primena može da dovede do neželjenih efekata.

Najznačajniji napredak u lečenju reumatskih bolesti, kako odraslih tako i dece, donelo je uvođenje biološke terapije koja se primenjuje u svetu, ali i kod nas već duži niz godina. Biološki lekovi predstavljaju supstance koje imaju mogućnost da blokiraju stvaranje različitih zapaljenskih molekula u organizmu, odgovornih za započinjanje i održavanje hroničnog zapaljenskog procesa koji je u osnovi imunskog poremećaja. Ovde spadaju lekovi koji blokiraju prozapaljenske molekule koji se pojačano stvaraju u hroničnoj upali.

Biološki lekovi pokazuju visoku terapijsku efeikasnost u lečenju reumatskog poremećaja sa izrazitim pozitivnim delovanjem na smanjenje zapaljenske reakcije i destrukciju zglobova. Ovi se lekovi primenjuju, slično insulinu, davanjem subkutanih injekcija, ili jednomesčnom intravenskom infuzijom. Injekciju bolesnik sam sebi daje u kućnim uslovima što značajno utiče na komfor i psihosocijalni efkat koji lek ima na decu. Zahvaljujući razumevanju Ministarstva zdravlja Vlade Republike Srbije i Fonda zdravstvenog osiguranja, koji je obezbedio sredstva za ovaj relativno skup oblik terapije, shvatio značaj i prednosti primene ove savremene terapije kod dece, naši mali najugroženiji bolesnici o trošku države mogu da dobijaju i ovaj oblik terapije – istakla je dr Vojinović.

Kada se javiti lekaru?

Dijagnostika se zasniva isključivo na ranom prepoznavanju pojave pojedinih simptoma što je osnovni razlog za česta lutanja do postavljanja prave dijagnoze. Kada se posumnja na ova oboljenja, od velike pomoći mogu biti neke laboratorijske analize, ultrazvučni pregledi zglobova i mekih tkiva, kao i dijagnostika rendgenom i magnetnom rezonancom. Ipak, možda je najbolje za sada savetovati roditelje da se kod pojave bolova i otoka zglobova, bez jasnih podataka o prethodnoj traumi ili nekog od drugih pomenutih simptoma, ne obraćaju ortopedima već pedijatrima reumatolozima.

Tekst: Vesna Stanimirović

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama