Iako beba već ima razvijen osećaj vida u majčinom stomaku, vid novorođenčeta spada među slabije razvijena čula, i ono spoljašnji svet vidi zamagljeno i mutno. Između pete i šeste godine dete stiče oštrinu vida odrasle osobe

Kod novorođenčeta je normalno da ponekad gleda unakrst ili da mu oči lutaju unaokolo. To stoga što još ne može da se fokusira na objekat, već vidi dve slike onoga što posmatra. Tokom prvih meseci života dete prerasta tu fazu, a koordinacija očiju i vid se poboljšavaju. U početku novorođenče vidi samo svetlost, pokrete i velike kontraste poput crnog i belog, ali ne i fine detalje, objasnio nam je dr Boris Đapić, oftalmolog.

Deca vole da gledaju lica osoba više nego bilo koju vizuelnu stimulaciju i zato je dobro često im se osmehivati i praviti razne grimase. Takođe je dobro okružiti dete predmetima kontrastnih boja. Do trećeg meseca ono počinje očima da prati predmete, a njegova sposobnost uočavanja svih boja javlja se u četvrtom mesecu. Razumevanje da se predmeti povećavaju kada im se približe i smanjuju kada se udalje, javlja se kad beba počne da puzi. Kod većine dece vid je potpuno razvijen između tri i pet godina.

Prvi pregled bebinog vida

Najbolje je novorođenčetu proveriti vid već na rođenju, oftalmoskopom, da bi se eventualno otkrile promene ili pak anatomske i strukturne anomalije oka. Ukoliko se tada ne uoče nikakvi problemi, redovnu kontrolu treba uraditi nakon druge godine života deteta, kada pratimo razvoj vida. Tada se mogu uočiti promene funkcije oka, opasnost od slabovidosti i preduzeti odgovarajuće lečenje.

Između 4-6 meseci pregled vida je neophodan ako se beba ne smeje kada vidi poznata lica ili ste uočili razrokost. Svako dvadeseto dete ima anomaliju oka, a najčešće se javlja dalekovidost koja vodi slabovidosti i strabizmu – razrokosti. 

Između 9. i 12. meseca preporučuje se pregled vida ukoliko se beba ne igra sa igračkama, kada ne može da prati kretanje objekata očima, a između 18. i 24. meseca preporučuje se pregled vida ako se dete sudara sa predmetima dok hoda – objašnjava dr Đapić.

- Važno je znati da se 80 odsto očnih problema kod dece može vrlo uspešno lečiti i tako sperečiti trajno oštećenje vida ako se ne propusti preglad vida u ranom detinjstvu, jer je od druge do četvrte godine period razvoja vida najaktivniji i upravo tada se najviše može učiniti. Kasnije preduzete intervencije imaju sve manji funkcionalni efekat i samim tim se pregled pred polazak u školu zaista smatra zakasnelim za svu onu decu koja imaju problem s vidom. Tada je propušten momenat blagovremene dijagnostike i lečenja, iza čega ostaju trajno slabovide osobe.

Kako dete vidi

Rođenje
- treptanje kao reakcija na jako svetlo
- gledanje u predmete koji se nalaze blizu

Prvi mesec
- zanimanje za lica i slike koje sadrže kontrastne boje
- pažljivo posmatra roditelje

Od 2. do 3. meseca
- početak primećivanja predmeta kao jedne slike
- posmatranje svojih ručica
- praćenje svetla, lica, predmeta

Od 4. do 5. meseca
- dohvatanje igračaka
- posmatranje sebe u ogledalu

Od 5. do 7. meseca
- podizanje igračke koja je pala
- okretanje glavice da vidi predmet

Od 7. do 11. meseca
- razvijanje osećaja za dubinu
- igranje skrivanja

Od 11. do 12. meseca
- sposobnost praćenja predmeta koji se brzo kreću

Mogući problemi s dečjim vidom

Ambliopija
Poznata je još kao "lenje oko. Događa se kada beba na jedno oko slabo vidi, pa se  mora osloniti na vid drugog oka. Razlog može biti zamućivanje vida, a nekada dovodi do pojave strabizma, katarakte ili spuštenih kapaka. Ako se problem ne otkrije i ne leči, mozak počinje da ignoriše oko koje slabije vidi, što može prouzrokovati trajni gubitak vida i ne može se popraviti naočarima ili kontaktnim sočivima.

Katarakta
I deca mogu patiti od katarakte ili zamućenja sočiva, koje je inače bistro. Rano otkrivanje i lečenje ovog problema vaoma je važno da se ne bi propustio početak razvoja vida. Katarakta se veoma uspešno otklanja operacijom.

Glaukom
Ovo stanje je relativno retko kod dece, a karakteriše ga visok očni pritisak. Kongenitalni glaukom nastaje kao posledica anomalnog formiranja komornog ugla tokom bebinog razvoja u maminom stomaku. Nepravilno formiran ugao prednje komore i drenažni sistem u njemu otežavaju normalnu eliminaciju očne vodice, što dovodi do porasta intraokularnog pritiska i promene strukture oka. Deca sa glaukomom uglavnom moraju na operaciju da ne bi trajno izgubila vid.

Pojačano suzenje
Javlja se kod šest odsto novorođenčadi ako je sistem za normalno lučenje suza blokiran i sprečava prirodan tok suza. Suze se nakupljaju i spuštaju niz obraze čak i kada dete ne plače. Drugi simptom ovog problema može biti nakupljanje krmelja u uglu oka, kao i oticanje i crvenilo očnih kapaka. Važno je pomoć potražiti od lekara, a srećna je okolnost to što 90 odsto novorođenčadi preraste taj problem do prvog rođendana, objasnio je dr Boris Đapić.

Pratite simptome i obratite se lekaru

Problemi s vidom uglavnom nisu očigledni i najbolji način da se rano otkriju jeste pregled vida, a očnog lekara je neophodno posetiti ako kod deteta mlađeg od tri godine primetite sledeće simptome:

* neprirodan položaj glave (dete na taj način ispravlja strabizam)
* često trljanje očiju
* loše pozicioniranje predmeta (dete ne prihvata na pravilan način željeni predmet)
* potreba za sedenjem previše blizu monitora ili ekrana televizora
* često zatvaranje jednog oka
* umor pri gledanju bliskih predmeta, nezainteresovanost za sitnije detalje na predmetu
* povremeno bežanje oka, vodoravno ili gore-dole.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama