Postoji više vrsta strabizma, sa određenim karakteristikama - u odnosu na uzrast, prognozu i terapiju. Strabizam može da se ispolji kao:  konvergentni strabizam (oko skreće put unutra), divergentni strabizam (oko skreće ka spolja), vertikalni strabizam (jedno oko je više ili niže u odnosu na drugo), latentni strabizam (otkriva se tek pomoću određenih testova). Posebna grupa je paralitički strabizam, kada oko uvek zaostaje u smeru paretičnog ("ukočenog") mišića.

Strabizam može da se pojavi u formi monokularnog strabizma, kada jedno oko uvek skreće, i to oko je često slabovido. Kod alternirajućeg strabizma, oči naizmenično skreću, i tada je vid približno jednak na oba oka. Skretanje oka može da bude povremeno (intermitentno) ili stalno (konstantno).

Konvergentni strabizam

Konvergentni strabizam (skretanje oka ka unutra) se obično javlja oko treće godine života, ponekad čak i neposredno posle rođenja, ili u prvih godinu dana života. Spada u najčešću grupu strabizama.

Divergentni strabizam

Divergentni strabizam (skretanje oka prema spolja) nastaje nešto kasnije, obično nakon pete godine života. Za njega je karakteristično da je u početku povremen, a kasnije postaje stalan. Može da varira - ne samo iz dana u dan, već i tokom istog dana. Neke od tegoba koje mogu da se jave su: glavobolja, umor, zamagljen vid i, povremeno, duple slike.

Slabovidost i strabizam

Kod strabizma, oči gledaju u različitim pravcima, pa zbog toga mozak prima dve različite vidne slike. Da bi izbegao duple slike, mozak ignoriše sliku sa oka koje je skrenulo, što rezultuje lošim razvojem vida na oku koje skreće. Ovo uslovljava čestu povezanost ambliopije (slabovidosti) i strabizma. Ako se ambliopija otkrije u prvim godinama života, tretman je obično uspešan. Ukoliko se sa lečenjem zakasni, smanjenje vida ostaje konstantno. Pravilo je da, što se ranije počne sa lečenjem slabovidosti, rezultati po vid su bolji. Ambliopija se leči zatvaranjem boljeg oka, što ima za cilj da popravi vid na slabijem oku.