Koje bakterije izazivaju meningitis kod dece?

Od mnoštva bakterija - prouzrokovača zapaljenja moždanih ovojnica, pomenućemo najčešće.

- Hemofilus influence (Haemophilus influenzae tip B) je čest prouzrokovač meningitisa i jedna od bakterija koja izaziva i druge, potencijalno opasne infekcije (tešku formu zapaljenja grkljana, zapaljenje uha, pluća). Ovo je, nažalost, aktuelna bakterija, iako je u medicinski razvijenim zemljama praktično iskorenjena zahvaljujući vakcinaciji.

- Treba pomenuti meningokok (N. meningitidis) koja je i dobila ime po nezgodnoj osobini da se uvali u moždanice i tamo dovede do zapaljenja.

- Sledeća spada u familiju streptokoka (S. pneumoniae), koja pored pluća (po čemu je dobila ime), može da stigne do moždanih opni i da izazove  veoma teške forme meningitisa.

Kako bakterije i virusi stižu do moždanica?

Bakterije se obično prvo nastane u gornjim respiratornim putevima pa se odatle, preko mreže malih - lokalnih krvnih sudova prebace do moždanih opni.

Kod tek rođenih beba, bakterije mogu da stignu iz porođajnog kanala - kada mama ne zna da ima infekciju, pa bakterije lako prodru u organizam nejakog novorođenčeta (opet najčešće preko nosa i usta).

Ređe, bakterije stižu iz nekog udaljenog žarišta bakterijskog zapaljenja, odakle putem krvi stižu do moždanih opni. Obično se radi o deci koja imaju izrazito slab odbrambeni (imunološki) sistem.

Kod dece koja imaju ozbiljne povrede glave, sa prelomom kostiju baze (donjeg dela) lobanje, može da dođe do direktnog prodora bakterija iz okoline povrede u moždane ovojnice. Ovo se, srećom, retko dešava.

Većina virusa - prouzrokovača meningitisa, stiže preko disajnih organa ili organa za varenje. Prljave ruke, zagađena voda (nehigijenski bazeni) i «kapljični» putevi infekcije su ubedljivo najčešći način dolaska virusa meningitisa u dečji organizam, a onda se sa ulaznog mesta, preko krvi, transportuju do moždanica.

Moguće su i male epidemije meningitisa - obično u kolektivima, prevashodno u predškolskim ustanovama. Ovo važi za bakterijske meningitise, naročito za aktuelni Haemophilus influenzae tip B.

«Mini epidemije» virusnih meningita su ipak ređe.

Kako se bolest otkriva?

Kod malih beba se sumnja na meningitis (koja je postavljena na osnovu podataka koje roditelji daju, i pregleda) definitivno potvrđuje pregledom likvora - cerebrospinalne tečnoti koja cirkuliše oko mozga i kičmene moždine. Uzorak se dobija punkcijom (kratkim ubodom odgovarajućom iglom) na odgovarajućem mestu u donjem delu leđa. Mikroskopskim pregledom likvora se brzo postavlja dijagnoza, ali se brzo razlikuju i bakterijski od virusnog meningitisa.

Kod veće dece je pregled veoma važan, jer su pozitivni tzv. meningealni znaci (koje i studenti lako nauče da provere), pa se dijagnoza meningitisa lakše postavlja. Naravno, i kod velike dece je OBAVEZNA lumbalna punkcija i pregled likvora, kojim se definitivno potvrđuje dijagnoza zapaljenja moždanica.

Identifikacija virusa koji mogu da izazovu meningitis nije uvek laka. Kod nas se ne rade rutinski laboratorijska ispitivanja likvora na viruse, pa je često potrebno da se čeka par dana dok nalaz ne stigne.

Kako se leči meningitis kod dece?

Meningitis je bolest koja se OBAVEZNO leči u bolničkim uslovima - svako dete se prima u bolnicu, a najbolje je da to bude specijalizovana dečja bolnica!

Terapija zavisi od vrste (prouzrokovača) zapaljenja, pa se odabira najefikasniji lek za odgovarajuću bakteriju ili virus (mada samo neki virusi mogu da se leče). Ova terapija se zove kauzalna - dakle, usmerena je na eliminaciju prouzrokovača meningitisa.

Pored kauzalne terapije, sprovodi se i tzv. suportivna terapija koja ima za cilj da umanji tegobe deteta, nadoknadi izgubljenu tečnost, ali i da omogući mozgu što bolji oporavak od bolesti. Deo ove terapije je i sprečavanje potencijalnih komplikacija, pre svega priraslica i konvulzija.

Bakterijski meningitis se leči antibioticima, ali se terapija ISKLJUČIVO  daje kroz venu (intravenska terapija). ODMAH po uspostavljanju dijagnoze (lumbalnom punkcijom i direktnim pregledom likvora), lekar daje najmanje dva antibiotika koji pokrivaju očekivane prouzrokovače meningitisa. Kada se otkrije tačan uzrok - vrsta bakterije, onda se antibiotska terapija usklađuje prema antibiogramu - laboratorijskom testu koji pokazije na koji antibiotik je bakterija najosetljivija. Naravno, pedijatar će odabrati optimalne lekove i doze prilagođene uzrastu deteta, ali i težini kliničke slike oboljenja. Terapija se sprovodi najmanje dve nedelje, a nekad i duže.

Većina virusa je i dalje nedostupna pravom lečenju, pa i većina dece sa virusnim meningitisom ne može da se kauzalno leči.

Izuzetak su virusi iz grupe herpesvirusa, koji MOGU da se leče  odgovarajućim antivirusnim lekovima. Zato se kod sumnje na ove viruse lekari odlučuju za terapiju i pre definitivne laboratorijske potvrde da se radi baš o ovim mikronapasnicima. To je važno jer ovi virusi po pravilu izazivaju i zapaljenje mozga - encefalitis. Ali, ako se terapija započne na vreme, dete ima dobre izglede da se potpuno izleči.

Za sada nema efikasnih lekova za većinu drugih virusa - prouzrokovača meningitisa kod dece, pa se sprovodi suportivna terapija, uz nadu da će detetov imunološki sistem da se izbori sa opasnim mikronapasnicima.

Da li su moguće komplikacije?

Nažalost, komplikacije meningitisa nisu retke, a javljaju se po «principu»: što je dete mlađe, to su komplikacije češće i opasnije. Pored uzrasta, komplikacije zavise i od vrste mikroorganizma koji izaziva zapaljenje moždanica, ali i od vremena koje prođe od početka bolesti do adekvatne terapije.

*Posle zapaljenja moždanih ovojnica, kod dece mogu da se jave «priraslice», koje su jedna vrsta ožiljka i svedoka infekcije moždanica. Nevolja je što te priraslice mogu da otežaju ili onemoguće normalan tok likvora (tečnosti u kojoj se mozak «kupa»), što je veoma opasno. Čim nastane prepreka, likvor se nakuplja u mozgu, pa dolazi do pritiska tečnosti na moždane strukture, što je veoma opasno. Ako se problem ne reši, kod manje dece može nastati hidrocefalus - hronično proširenje moždanih komora sa pritiskom na moždane strukture.

Kada se pravovremeno započne terapija, ove su komplikacije retke.

*Zapaljenje iz moždanica može da se prenese u tkivo mozga, imajući u vidu da samo par milimetara deli zapaljenski proces od finog moždanog tkiva. Ovo se dešava kada se zakasni sa terapijom, kod dece koja imaju veoma oslabljen imunitet, ili kada se radi o veoma nezgodnim bakterijama koje se lako podvuku ispod moždanih ovojnica i naprave opasnu infekciju mozga - encefalitis. Kod virusa je ova komplikacija moguća i u ranim fazama bolesti, mada se zapravo radi o dve manifestacije iste zapaljenske bolesti.

*Kod masivnih infekcija mozga, ili velikog broja nezgodnih priraslica, može da dođe do trajnog oštećenja moždanog tkiva. To može da smanji intelektualne sposobnosti deteta, a u najtežim slučajevima da dovede i do mentalne retardacije - značajnog zaostajanja u intelektualnom (ali i motornom) razvoju. Ipak ove, možemo reći najteže komplikacije su u naše vreme ujedno i najređe.

Da li meningitis može da se spreči?

Može! Sprečavanje (prevencija) se može obaviti lekovima (antibioticima) i vakcinama.

Antibiotici se daju zdravoj deci u kolektivima ili domaćinstvima gde je jedno od dece obolelo od meningokoknog meningitisa. Hemofilus i meningokok su veoma opasne (srećom i retke) bakterije, koje se prvo razmnožavaju u gornjim respiratornim putevima. Nevolja je što se kapljičnim putem relativno lako mogu preneti i na ostale članove porodice ili kolektiva, PRE nego što se bolest ispolji (u toku inkubacije - perioda od ulaska mikroorganizma u telo do pojave prvih simptoma). Zato se prepisuju određeni antibiotici koji se daju zdravoj deci (ali i odraslima kada je to potrebno) da se spreči širenje bakterija.

Vakcine protiv meningitisa su prava prevencija!

Ipak, treba znati da za neke prouzrokovače meningitisa imamo vakcine, a za druge - nažalost, nemamo. Vakcine su najbolja prevencija zaraznih bolesti, jer se stvaraju odgovarajuća antitela koja efikasno sprečavaju zarazu.

HiB - vakcina protiv bakterije koja se zove Haemophilus influenzae je najčešće pominjana vakcina poslednjih nedelja kod nas. Radi se o bakteriji koja izaziva meningitis, ali i druge veoma teške infekcije kod dece, naročito u prvim godinama života. Zato je ova vakcina preko deset godina OBAVEZNA u svim medicinski razvijenim zemljama.

Vakcina je bezbedna i veoma efikasna, a daje se sama, ili u kombinaciji sa drugim vakcinama - protiv difterije, tetanusa, velikog kašlja i poliomielitisa (Pentaxim).

Postoji vakcina i protv Meningokoka koja uglavnom nije obavezna, i daje se u područjima gde je ova bakterija čest posetilac disajnih organa.

Pneumokokna vakcina je već dugo prisutna u pedijatriji i daje se deci koja imaju odstranjenu slezinu (što slabi otpornost organizma prema bakterijama), ali se preporučuje i «rizičnim grupama» dece koja mogu da obole od pneumokoknog zapaljenja pluća (hronične bolesti disajnih organa). Od pre nekoliko godina, Prevnar je obavezna vakcina u SAD, a uveliko «osvaja» i zemlje Evropske unije.

Možemo zaključiti da se radi o relativno retkoj, ali opasnoj bolesti.

Lekari, naročito pedijatri su obučeni da prepoznaju već prve znake zapaljenja moždanih ovojnica, pa je važno da se dete blagovremeno pregleda. Ako se bolest na vreme dijagnostikuje i započne prava terapija u bolničkim uslovima, sasvim su dobri izgledi da se dete izleči i lepo oporavi.

Ass. dr Goran Vukomanović, pedijatar

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama