Na sluzokoži se dešava složena reakcija alergena (onoga što izaziva alergiju - sada je to pretežno polen) sa ćelijama koje stvaraju i luče supstance koje su odgovorne za alergijsku reakciju. Ove supstance se nazivaju medijatorima alergijske reakcije, a oni su važni jer dovode do suženja bronhijalnih sudova - bronhoopstrukcije.

Bronhoopstrukcija nastaje delom zbog skupljanja (spazma) kružnog mišića u zidu bronhiola, ili zbog prekomernog lučenja bronhijalnog sekreta. I spazam i povećana količina sekreta smanjuju prostor kroz koji se vazduh ubacuje u pluća, pa dete mora da se pomuči prilikom disanja. Otežano disanje je prvi znak da nešto nije u redu. Prilikom forsiranog udaha i izdaha čuje se "sviranje" ili "šištanje" i tada treba potražiti  pomoć lekara. Šištanje je karakteristično za bronhoopstrukciju, a kada dete »prosvira« ne treba čekati da se stanje pogorša, već ga treba odvesti kod pedijatra. Mališan skoro uvek i kašlje.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja isključivo posle odgovarajućeg alergološkog i pulmološkog ispitivanja, a na osnovu informacija da je dete imalo ponavljane epizode otežanog disanja ili šištanja. Svaki dobro edukovani pedijatar može da postavi dijagnozu dečje astme, kada se radi o takozvanim tipičnim slučajevima. Ali, to ne znači da je astma alergijska. Zato se dete MORA uputiti na alergološko ispitivanje koje će pokazati da li postoji alergija ili ne.

Rutinske kožne alergijske probe, uz ispitivanje funkcije pluća (spirometrija), su dovoljne za potvrdu da se radi o alergijskoj astmi. Kod neke dece bolest je podmuklija, pa se javlja samo u određenim situacijama. U tom slučaju je nekad potrebno provocirati napad odgovarajuim testovima (na primer dete se fizički optereti). Dakle, važno je znati da li se radi o alergijskoj astmi, jer postoji i »nealergijska« forma ove bolesti.

Infekcija disajnih organa i astma

Često se dešava da infekcija gornjih disajnih organa započne napad kod dece koja imaju astmu. To se često dešava i kod dece sa alergijskom astmom, a gotovo uvek kod one koja pate od nealergijske astme. Zna se da brojni virusi koji napadaju disajne organe (respiratorni virusi) pokreću lanac stvaranja i lučenja medijatora - supstanci koje dovode do bronhoopstrukcije. Naravno, ovo se dešava kod dece koja već imaju sklonost ka nastanku bronhoopstrukcije.

Pojedini tipovi respiratornih infekcija naročito "vole" da pokrenu astmatski napad, kao što je sinuzitis, ili zapaljenje "trećeg" krajnika. Pravovremenim lečenjem tih bolesti može se smanjiti verovatnoća od nastajanja astmatskog napada. Dakle, uglavnom su virusi krivci za započinjanje astme kod predisponirane dece, ali postoji i jedan manji broj bakterija koje mogu da započnu ili pogoršaju opstrukciju.

Lečenje

Postoje dva terapijska cilja u lečenju alergijske astme.

* Suzbijanje napada. Tada govorimo o akutnom (nekada veoma hitnom) lečenju astme. Kada napad prođe, pedijatar ima dilemu da li je potrebno detetu davati lekove i između napada. Ovo preventivno davanje lekova je potrebno kod dece koja često imaju napad ili su napadi veoma teški.

Akutno zbrinjavanje deteta sa astmom počiva na lekovima koji šire disajne puteve (bronhodolatatori), koji se detetu mogu dati na više načina.

Inhalacija: Najprirodniji, ujedno i najbolji način je da se dete inhalira - dakle da lek stiže direktno u pluća. Prototip ove grupe lekova je salbutamol (Ventolin, Spalmotil, Aloprol), mada postoje i drugi veoma dobri preparati. Kada dete dobije bronhodilatator putem inhalacije, onda lek brzo stiže u pluća, pa je i dejstvo brzo i efikasno. Ako se lek daje na usta on preko creva, putem krvi, stiže do bronhijalnog stabla, a to je "okolo-naokolo", pa su potrebne daleko veće doze. Zato je, uvek kada je moguće, obaveza da se bronhodilatator da inhalacijom.

Većina dece bude znatno bolje posle inhalacije bronhodilatatora. Ako je inhalaciona terapija bez efekta (čak iako je više puta ponovljena), onda se radi o težoj formi napada astme. Tada dete mora da dobija "jače" lekove - kortikosteroidne preparate, a nekada je potrebno dati mu i aminofilin. Terapija aminofilinom u težem akutnom napadu astme se obavezno sprovodi u bolnici, jer su ova deca u opasnosti od pogoršanja bolesti, pa je često neophodno preduzeti i dodatne mere (kao što je terapija kiseonikom).

*Profilaktička (preventivna) terapija ima za cilj da prvo smanji broj napada astme, ili  da oslabi jačinu napada ako se ovaj ipak dogodi. Ideal ove terapije (koji traži dosta vremena) je potpuni prekid napada, a za to je potrebno vreme.

Postoji nekoliko grupa lekova koji se koriste za profilaksu astme, ali stub savremene terapije pretstavljaju inhalatorni kortikosteroidi (Becotide, Pulmicort, Floxotide...). To  su bezbedni i korisni preparati, farmakološki dizajnirani da ispolje efekat na sluzokožu bronhijalnog stabla, sa što manjim prodorom leka u krv i organizam. Cilj terapije ovim lekovima je oporavak bronhijalne sluzokože i smanjenje njene reaktivnosti, čime se sprečava bronhoopstrukcija. Profilaktička terapija traje dugo, a prvi efekti se javljaju tek posle nekoliko nedelja terapije.

Kao i za terapiju akutnog napada, lekar je taj koji uvodi i kontroliše efekte ove terapije. Treba podvući da ovi lekovi ne leče akutni napad astme, pa je pogrešno na svoju ruku uvoditi inhalatorne kortikosteroide deci. Oni se ne prekidaju tokom napada, ali se ne daju kao glavni lek za lečenje akutne bronhoopstrukcije.

*Imunoterapija obećava i kod dece sa astmom. Radi se o davanju malih količina alergena (za koje je odgovarajućim testovima definitivno pokazano da izaziva astmu kod deteta), koji se u novije vreme aplikuju podjezično. Počinje se sa malim koncetracijama, koje se postepeno povećavaju i daju deci u određenim vremenskim razmacima.

Savremena terapija i profilaksa, naročito kada se pravovremeno započne, omogućava normalan život većini dece koja boluju od ove bolesti.

Zašto je baš proleće kritično doba za alergije?

Polen je ključni faktor u razmnožavanju biljaka, pa ga u proleće ima svuda oko nas. Nošen vetrom stiže i u delove grada koji ne obiluju rastinjem, pa se od polena, tokom marta (nekada i početkom aprila) teško može pobeći. A on je, na žalost, taj koji može da stvori velike probleme.

Razlika između opstruktivnog bronhitisa i dečje astme

Kada je reč o deci ova razlika je prvenstveno terminološke prirode. Naime, do pre par decenija nije smelo da se pomisli da se roditeljima kaže "vaše dete boluje od astme". Tada se široko koristio termin opstruktivni bronhitis, koji je roditeljima više prijao jer je delovalo da se radi o lakšem oboljenju. Kako je broj dece asmatičara rastao (a taj porast se i dalje dešava) videlo se da je opstruktivni bronhitis zapravo početak astme kod većine dece. Da bi se izbegla zbrka u nazivima na brojnim skupovima stručnjaka za ovu oblast (odavno) dogovoreno je da se termin astma upotrebljava umesto termina opstruktivni bronhitis. Za dete koje često "šišti" svejedno je kako će se njegova bolest zvati, mnogo je važnije da se ona adekvatno i pravovremeno leči. Zato je opstruktivni (nekada se zove i alergijski) bronhitis anahrona dijagnoza, mada je u našoj sredini i dalje jedan dobar deo lekara. Bolje je bolest na vreme nazvati pravim imenom i tako je lečiti. Neprihvatanje istine je skopčano sa kašnjenjem u terapiji, a adekvatna i pravovremena terapija je ključ dobre budućnosti deteta sa astmom.

Nije uvek lako sa inhalatorima

Veća deca relativno jednostavno mogu da uzmu lek uz pomoć "pumpice" koja raspršuje lekoviti sprej. Problem su manja deca, koja nisu baš voljna da sarađuju. Srećom, postoje električni inhalatori - raspršivači (nebulizatori) leka koji preko odgovarajuće maske doturaju lek deci, htela to ona ili ne (jer moraju da dišu).

Ass. dr Goran Vukomanović

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama