Faza negativizma je samo jedna od razvojnih faza u životu deteta. To znači da će ona proći ali i da će je zameniti neka sledeća. Međutim, brzina prolaženja ove faze i burnost sledećih uveliko zavisi od roditeljskog stava i ponašanja prema detetu.

Poslušajte savete pedagoga Jelene Holcer, kako da reagujete kada vam dvogodišnjak kaže „neću“.

Semafor "neću"

Vaše dete ima pravo na svoje "neću", ali već u uzrastu od dve godine počnite da mu objašnjavate da nisu sva "neću" ista. Napravite razliku najpre vi, da biste je preneli njemu. Neka "neću" su dozvoljena (zeleno svetlo), neka zavise od pravila koja važe za vašu porodicu (žuto svetlo, promenljivo, jer ono što važi za vašu porodicu ne mora da važi za drugu), dok su neka "neću" detetu strogo zabranjena (u smislu da njegovo odbijanje nema nikakvog značaja, pa ih nazivamo "crveno" svetlo).

Šta bi to u praksi značilo? Na primer, dete ima pravo da neće da se igra neke igre koju ste vi predložili, i da vam tako i kaže (zeleno svetlo). U mojoj porodici važi pravilo da hrana mora da se barem proba pre nego što dete odluči da li će da je jede (žuto svetlo, možda je u vašoj porodici drugačije). Postoje i situacije u kojima vaša reč mora da se posluša bez pogovora (na primer, da li će dete da uzima neki lek ili ne - ne sme da zavisi od toga da li ono to želi ili ne želi. Ovo je primer kada je detetovo "neću" potpuno nevažno, ne podleže pregovorima, i nalazi se u crvenoj zoni).

Uzvratite istom merom

I vi imate pravo na svoje "neću" u nekim, za dete važnim situacijama. Ono ionako testira granice vašeg strpljenja i tolerancije. Kako bi osvestilo da "neću" ume da bude povredljivo i po njega, najbolje je da oseti na ličnom primeru. Ipak, kada na neki njegov zahtev vi odgovorite sa "neću", idealno bi bilo da pri tome imate dovoljno strpljenja da mu taj odgovor i obrazložite. Tada ga podsetite da se i vi tako osećate kada vam ono govori "neću".

Ignorišite

Kada vaše dete ima ispade besa, a vaše mirno i razložno objašnjavanje ne urodi plodom, ma koliko bilo lakše reći nego učiniti, pokušajte da ga ignorišete. Naime, ono vrišti, plače, ima napade besa... najverovatnije zato što već ima iskustvo da to kod vas "prolazi". Odnosno, ono je našlo način za postizanje svojih ciljeva i ubuduće. Zato, kada ga jednom ubedite (za to će biti potrebna vaša doslednost i upornost) da plač i napadi besa više nisu dovoljni da dobije ono što želi, vaše dete će shvatiti da treba da pronađe neki drugi način za dostizanje željenog.

Objašnjenje: Iako u uzrastu od dve godine vaše dete nije verbalno"jako", ono iz vaših reči, iz načina kako govorite - uveliko može da raspoznaje da li je neko njegovo ponašanje prihvaćeno sa vaše strane ili nije. Zato koristite svoj glas, odnosno reči i opšti stav tela da mu uvek jasno stavite do znanja šta odobravate a šta ne.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama