Nekada se verovalo da pojedina deca bolje reaguju na kazne, a neka na pohvale - odnosno, da u zavisnosti od dece, treba više primenjivati jedno ili drugo. Međutim, kod većine dece moraju postojati i kazne i nagrade, i zabrane i pohvale.

Kazne, ali samo konstruktivne

Dete (posebno u ranom i predškolskom uzrastu) ne ume samo da proceni koje je ponašanje dozvoljeno, a koje nije. Te granice uspostavljate vi. Međutim, da bi granice bile uspostavljene tako da ne ponižavaju dete, da poštuju njegovu ličnost, da ne "urušavaju"  vaš međusobni odnos - kazne moraju biti objašnjene, konstruktivne, jasne, primerene detetovom uzrastu…

•    Uzrast. Kada neko detetovo ponašanje kažnjavate, uvek mislite na njegov trenutni uzrast, odnosno da li je dete kaznu zaslužilo jer ne zna za neko pravilo, ili namerno hoće da izazove vašu reakciju? Da li je pogrešilo Bez obzira na ono što je učinilo, nemojte kažnjavati svoje dete oduzimanjem ljubavi, bacanjem omiljene igračke, ponižavanjem, uskraćivanjem hrane...svesno i namerno, ili slučajno - zbog svog neznanja i neiskustva?
 
•    Objašnjenje. Samo u situacijama kada nemate vremena za objašnjavanje jer je dete u neposrednoj opasnosti (na primer, potrči za loptom preko ulice), vi reagujete bez razmišljanja. Ipak, da bi dete istinski razumelo vašu trenutnu reakciju u ovoj situaciji, bez obzira da li je ona u tom trenutku bila vaš povišen glas, udarac, ili grubo «cimanje» za ruku… kada opasnost prođe, objasnite mu zašto ste tako reagovali.

U svim drugim situacijama važi pravilo da sve što zabranjujete ili kažnjavate, detetu najpre objasnite zašto to činite. Ovo pravilo važi za svaki uzrast. Vi možete izabrati da kažete: "Ne dozvoljavam ti da odlaziš u taj kafić" - bez objašnjenja, ali takvo vaše reagovanje stvara sindrom "zabranjenog voća", pa će mu to mesto biti još draže. Osim toga, ako se vi niste potrudili da objasnite šta tamo tako strašno ne valja, zašto očekujete da će se dete potruditi da vas posluša? Radije objasnite zašto nešto ne dozvoljavate.