Najbolji je onaj autoritet koji detetu uliva poverenje (ono ima u iskustvu da mu vi nešto ne zabranjujete zato što ste loše raspoloženi, nervozni, ili besni, već zato što za to imate ozbiljne i jake razloge). Upravo zato, ono je spremno da vas posluša. Veruje vam, jer zna da nećete manipulisati njime.

Pravi autoritet. Da imate "pravi" autoritet, znaćete po detetovoj samodisciplini - a da niste upotrebljavali prisilu da biste ga tome naučili. Samo ako su iskusila da roditeljski zahtevi imaju smisla, deca mogu da prihvate roditeljske stavove, između ostalih i autoritet.

Izostanak autoriteta. Kada autoritet izostane, dete raste bez samopouzdanja. Naime, ono ima potrebu da bude zaštićeno, i veruje da roditelji imaju određene, veće moći od njegaSamo ako su iskusila da roditeljski zahtevi imaju smisla, deca mogu da prihvate roditeljske stavove, između ostalih i autoritet samog - kako u zaštitnoj ulozi, tako i u ispunjavanju različitih potreba. Ukoliko mu je to uskraćeno, ono odrasta u uverenju da je njegovo okruženje nekakvo haotično, nebezbedno mesto - na koje niti ono, niti njegovi roditelji mogu da imaju bilo kakav uticaj.

Razlika između ambicioznosti i autoriteta.
Svi roditelji su ambiciozni, jer svi žele svojoj deci najbolje. Razlikuju se utoliko što različito vide svoje mesto u određivanju onog što je najbolje za njihovo dete. Stepen samokontrole, to jest granica koja određuje gde prestaje roditeljsko mešanje u detetov život a počinje polje gde se dete podržava u samostalnom mišljenju, donošenju odluka, rešavanju sopstvenih problema - važan je Kada dete vidi da pokazujete želju da mu objasnite vaše vaspitne metode, i kada ste spremni da priznate svoju grešku, i ono postaje spremnije na saradnjuelement u određivanju da li je roditeljska ambicioznost po dete preporučljiva ili ne. Naime, kada vi donosite odluke umesto deteta, namećete sopstvene neostvarene želje i ciljeve ("Ja nisam postigao, ja nisam imao… pa će moje dete morati"), vaš odnos će se bazirati više na manipulaciji nego na poverenju i podršci.

Tipovi roditelja po stepenu autoriteta
Po stepenu autoriteta u vaspitanju dece, razlikuje se nekoliko tipova roditelja: 

1. Autoritarni roditelji. Zahtevni su, strogi, traže (i dobijaju) disciplinu, skloni pretnjama i kaznama.

2. Indiferentni roditelji. Postavljaju premalo zahteva, nezainteresovani su za decu i njihove probleme. Deca odrastaju neposlušna, prepuštena sebi, nemaju osećanje sigurnosti, niti podrške u svojoj porodici. 

3. Previše popustljivi roditelji. Topli su i predusretljivi, ali bez jasno postavljenih granica. Nisu dosledni, niti kritični, pa su zato najpodložniji dečjim manipulacijama. 

4. Demokratični roditelji. Imaju optimalnu meru autoriteta. Brižni su i puni ljubavi, uvažavaju potrebe deteta, ali umeju i da postavljaju granice. Deca odrastaju u atmosferi prihvatanja i razumevanja, ali sa spoznajom da im nije sve dopušteno.