Da li je i vaše dete možda zabrinuto ili ima napade besa tako strašne da ostanete šokirani intenzitetom njegovih reakcija? Ovo verovatno izluđuje, pa često pričate o detetu kao preosetljivom, razdražljivom ili kratkog fitilja i nikako ne možete razumeti zašto se vaše dete tako teško nosi sa svakodnevnim životom i zašto ništa što uradite ili kažete ne pomaže. Nikad niste sigurni šta ga može uznemiriti. Verovatno se barem ponekad zapitate da li je to normalno. Poteškoće u učenju, ADHD ili anksioznost neka su od mogućih medicinskih objašnjenja za ovakvo ponašanje. Ako sumnjate da je neko od ovih stanja u srži problema vašeg deteta, važno je da potražite pomoć, savetuje portal Today's Mama.  

Šta je sa ostalom decom, kod koje nema osnove za neku od ovih dijagnoza, sa decom koja jednostavno još nisu naučila da se nose sa situacijama kada se sve ne odvija po njihovom, ili onom kojima krene para na uši čim se razljute? Pre svega, važno je znati kako ne treba reagovati.

Šta ne pomaže?

Najgora stvar koju možete reći detetu koje ima napad besa, straha, tuge ili se ne može nositi sa uobičajenim životnim frustracijama je:  "Smiri se! Ne brini." Ova fraza deluje kao naredba nekome ko oseća bol. Vaše dete u tom trenutku ne može da prestane da se tako oseća i u tome je srž problema.

Ne pomažete mu odbacujući njegove stvarne osećaje i misli. Izbegavajte izjave poput: "Ne bi trebalo da budeš tako tužan" ili "Nemaš čega da se plašiš". Zbog takvih poruka, dete će se osećati loše ili glupo što mu je teško, a to će samo povećati njegov bol.

Takođe, nemojte mu govoriti što da radi. To neće moći da shvati u tom trenutku, a takva vaša reakcija dodatno će potvrditi njegov osjećaj bespomoćnosti i nedostatka kontrole.

Što može pomoći?

Umesto toga, možete napraviti nešto što će stvarno pomoći vašem detetu dok se bori sa snažnim osjećanjima. Potvrdite njegovo iskustvo. Možete reći "Znam da je ovo zastrašujuće", ili "Čini se da si sada jako uznemiren". Pokažite saosećanje za to iskustvo. Suosjećanje možete izraziti riječima poput: "Mrzim kad se ja tako osećam", ili "Kad mene preplave takvi osećanja, čini mi se kao da sam zapeo i da ne mogu ništa da uradim". Tražite dopuštenje da pomognete, Od pomoći bi mogla biti pitanja kao: "Želiš li da razgovaraš o stvarima koje bi ti mogle pomoći da se nosiš sa tim osećanjima?", ili "Hoćeš li da zajedno probamo da smislimo što bi ti moglo pomoći, ili kako bi mogli izbeći takva osećanja?

Rešenje je u prisutnosti! Važno je imati na umu da ne možete razumnim uveravanjem oterati te teskobne misli. Ako želite da pomognete detetu koje je prestravljeno ili uznemireno, treba jednostavno da budete uz njega, budete prisutni i praviti mu društvo. Ako dete još nije spremno na promenu, dajte mu do znanja da je sve u redu. Dajte mu prostora da bude uznemireno, jer mu upravo to može biti potrebno da se opusti. Teške misli mogu biti zastrašujuće, a često nastaju, ili se pojačavaju, zbog osećaja da nemamo kontrolu. Pronađite načine da omogućite detetu osećaj kontrole i to će povećati njegovo samopouzdanje. Deo uspeha biće upravo u tome da samo pronađe rešenje.

Zapratite nas i na Instagramu!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama