Deca koja su tek prohodala, ista su kao i mi - ponekad ne slušaju. U stvari, u njihovom uzrastu treba da ih naučimo kako da obrate pažnju na ono što im govorimo. Da li tako i postupamo? Ne baš uvek, smatra dr Roni Lederman, šef katedre pri Porodičnom centru Univerziteta Nova Southeastern u Fort Loderdejlu, u Floridi. "Često se dešava da roditelji nešto ponove deset puta, a pritom počinju da odbrojavaju, sve do momenta kažnjavanja. Ali, šta time zapravo čine? To da ih dete ne sluša sve do desetog puta".

 

Ne slušajući vas, dete dobija vašu pažnju. Ali, biti dobar slušalac, pomaže mališanu da efektivno brže uči, uočava znake opasnosti, bolje se slaže sa vama i svojim vaspitačem, kao i ostalim odraslim osobama - očekuje se da ih poštuje, i stvara bolje prijatelje.

 

Postoje razne jednostavne strategije - koje će, kada se konstantno sprovode, naučiti vaše dete veštinama koje su mu potrebne da postane bolji slušalac. Dr Lederman ukazuje na to: "Nikada nije previše rano da počnete da učite vašeg mališana. Dete koje je tek prohodalo, možda vas neće slušati tako dobro kao petogodišnjak, ali će vaš način obraćanja privući njegovu pažnju".

 

1. Spustite se na detetov nivo

Ono što svaki roditelj shvati pre ili kasnije, vikanje sa "visine" (čak i iz druge sobe), retko postiže željeni efekat. Spustite se dole, kleknite, ili podignite vašeg mališu tako da možete da ga pogledate u oči i zadobijete njegovu pažnju. Dete će mnogo pažljivije da vas sluša kada, na primer, ujutru sednete pored njega za sto, u vreme doručka, i podsetite ga da pojede kornfleks. Ili, kada uveče sednete pored njega na krevet - da mu kažete kako ćete uskoro da ugasite svetlo.

2. Budite jasni

Ono što želite da kažete - recite jasno, jednostavno i autoritativno. Vaše dete će da "izgubi" pažnju ako se zadržavate na temi suviše dugo. Teško je razumeti smisao dugačke poruke, kao što je: "Jako je hladno napolju, a ti si u poslednje vreme bila bolesna, tako da bi bilo bolje da obučeš džemper pre nego što izađemo do radnje". Sa druge strane, ako kažete: "Vreme je da obučeš džemper", ili kratko: "Vreme je za džemper" - to je nepogrešivo.

Takođe, nemojte da nešto iskazujete kao pitanje ako vaše dete u stvari nema izbora. Kao, na primer: "Vreme je da se popneš u svoje auto sedište", što ima mnogo jaču snagu, nego: "Da li možeš da se popneš u svoje auto sedište, ljubavi moja?".

 

3. Dajte realna uputstva

Važno je da dete razume šta zaista očekujete da uradi, smatra dr Lederman.

- Ako kažete vašem dvogodišnjaku da pospremi svoje igračke - on će, verovatno, najpre kratko da pogleda okolo po sobi, a onda samo da izusti: "Uf". Zato mu dajte realne, stvarne zadatke - kao, na primer: "Hajde da pokupimo žute kocke". Tada taj "posao" postaje igra, koja može da se uspešno nastavi: "Dobro, a sada ćemo da pokupimo plave kocke".

 

4. Nameru brzo sprovedite u delo

Učinite jasnim da zaista mislite ono što kažete. Nemojte da pretite ili, pak, nešto obećavate ako nemate nameru da to ispunite. Ako kažete vašem dvogodišnjaku: "Treba da piješ mleko za večeru", nemojte da promenite mišljenje pet minuta kasnije i dozvolite mu da umesto mleka pije sok. Ukoliko upozorite dete da ćete ga kazniti u slučaju da udari brata ili sestru - zaista ga kaznite ako dođe do toga. Budite sigurni da vaš supružnik ili partner deli i poštuje vaša pravila, tako da ne podrivate jedno drugo.

Prema tome, kada sprovodite nameru u delo, neka to bude brzo. Ne bi trebalo da vičete pet puta: "Ne trči preko ulice", pre nego što vas vaše dete posluša. Takođe, ne bi trebalo da upadnete u zamku ponavljajući bezbroj puta manje važna uputstva, kao što su: "Stavi čašu na sto", sve dok vas dete ne posluša. Nežno usmerite dečju ruku do mesta na stolu gde bi trebalo da ostavi čašu - tako da tačno zna za sledeći put šta želite da uradi.

5. Unapred upozorite mališana

Pre nego što dođe do neke promene, na vreme upozorite dete, posebno ako se zaigralo igračkama ili sa drugarima. Pre nego što ste spremni da krenete, recite mališanu: "Treba uskoro da krenemo. Kada te pozovem, vreme je da izađeš iz peska i opereš ruke".

6. Motivišite dete

Vikanje naredbi može da dovede do rezultata (kod neke dece), ali niko ne uživa u tom procesu. Većina dece najbolje reaguje kada ih tretirate sa humorom. Na primer, ponekad možete da koristite šaljiv glas ili pesmu da prenesete svoju poruku. Možete da zapevate: "Vreme je da se peru zubi", uz melodiju neke dečje pesmice, dobro poznate detetu. Ili, da progovorite poput junaka iz njegovog omiljenog crtaća. Dajte detetu do znanja da će, ako vas posluša, biti beneficija, a ne samo da vas sluša zato što mora. Bolje je, na primer, reći: "Operi zube i onda ćeš moći da izabereš svoju omiljenu pidžamu", umesto: "Moraš da pereš zube ili ćeš da dobiješ karijes", ili: "ODMAH da si oprao zube!". 

7. Pojačajte svoju poruku

Često pomaže da ono što ste rekli propratite nekim drugim vrstama poruka, posebno ako pokušavate da "odvučete" vaše dete od aktivnosti u koju se unelo. Kažite: "Vreme je za krevet" i onda dajte vizuelnu poruku (gaseći i paleći svetlo), fizičku poruku (stavljajući ruku na detetovo rame, kako biste mu nežno skrenuli pažnju sa lutke, odvajajući ga od nje i privlačeći sebi), demonstrativnom porukom (upućujući dete ka krevetu, pomerajući pokrivač i nameštajući jastuk).

Pohvalite dete kada završi sa pranjem zubića: "Dobro dete, kako sluša". Doziran humor, nežnost i poverenje koje pokažete svom detetu kada razgovarate sa njim na ovaj način, učiniće da će ono želeti da vas sluša - zato što će znati da ga volite i da mislite da je za vas posebno. To je važan aspekt, čak i kod strategija koje zahtevaju čvrstinu. Davanje jasnih, direktnih i autoritativnih instrukcija, ne znači da tada morate da budete ljuti ili iziritirani - takve poruke su mnogo snažnije kada su propraćene osmehom ili poljupcem. Tada dete saznaje i uči da, kada obraća pažnju na vas, na ono što govorite, to zaista vredi.

 

8. Modelirajte dobro ponašanje

Neka vam postane navika da slušate vaše dete sa poštovanjem, kao što biste slušali bilo koju odraslu osobu. Gledajte dete kada vam se obraća, odgovarajte pristojno i dozvolite mu da završi bez prekidanja kad god je to moguće. Možda će vam izgledati kao "preteran" zahtev, ali bi bilo dobro da «poslušate» savet. Na primer, spremate večeru, a vaše dete - koje je tek prohodalo, odjednom je postalo naročito pričljivo ("došlo mu je» da priča i priča bez prestanka). Nemojte tada da odete od njega, da jednostavno odšetate, ili da mu okrenete leđa kada govori. Kao i kada je reč o mnogim drugim ponašanjima, stara izreka: "Radi kao što kažem, a ne što ja radim", neće u tom slučaju imati neku vrednost kada se budte trudili da naučite vaše dete da sluša.

Snežana Damnjanović Mitić

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama