Komunikacija sa detetom predstavlja otvorena vrata. Dete će vas često pozivati na razgovor (ponekad to može biti i otvoren poziv u pomoć), ali je pitanje da li ćete ovaj poziv umeti da prepoznate, čujete, i na njega adekvatano odgovorite. Na vama je da vrata vaše međusobne komunikacije stalno držite otvorena ili barem odškrinuta kako bi dete znalo da ga nećete osuđivati, već pokušati da razumete, čak i ukoliko se sa njim ne slažete. Komunikacija je način da razumete svoje dete i da u njegovom životu imate više udela. To je način da ga upoznate kroz sve njegove faze odrastanja, da podelite sa njim njegove probleme i dileme, pružite mu osećaj da u vama ono zaista može imati potrebnu podršku i sigurnost.


Ako umete dobro da komunicirate sa svojim detetom, to je osnova na kojoj ćete graditi vaš trajno dobar odnos. Sa druge strane, ukoliko dobra komunikacija izostane, dete će postepeno izgubiti ne samo nadu da u vama može imati dobrog sagovornika i saputnika kroz sopstveno odrastanje, već ćete trajno izgubiti i odnose poverenja i upliva u njegov život. Tako se ona odškrinuta vrata komunikacije postepeno zatvaraju, u mnogim slučajevima, i zauvek.

Neki od osnovnih zakona dobre komunikacije sa detetom su:

*Prema uzrastu. Već i trogodišnjem detetu možete objašnjavati "velike" životne tajne. Ono u ovom uzrastu ne samo da može da razume kako se rađaju deca, da li postoji Bog, šta se dešava kada neko premine i slično, već i sve one svakodnevne pojave koje se dešavaju ili njemu lično ili u njegovom najbližem okruženju. Ipak, ma o čemu da govorite detetu, princip je uvek isti: govorite istinu (na primer, nikada, bez obzira koliko mislili da dete ništa drugo ne može da razume, na pitanje odakle dolaze bebe, ne pominjite kupus ili rode), koristeći reči koje su detetu već poznate ili je vama jednostavno da ih objasnite.

*Dvosmerna. Komunikacija je dvosmerna kada i vi delite sa detetom svoja svakodnevna iskustva a ne samo tražite i očekujete od njega da vama govori svoja. Ukoliko vi dobijete detaljan odgovor na pitanje kako je ono provelo dan, i dete zaslužuje da na svoje pitanje dobije vaš detaljan odgovor. Podrazumeva se da ga nećete opterećivati teškim problemima, već mu samo omogućiti da i ono bude upućeno u vaš život.

*Konkretna. Komunikacija je konkretna kada ste vi u svom izražavanju precizni i jasni. Postoji izreka: "Kakvo pitanje - takav odgovor", i ona je potpuno tačna. Kada pitate dete: "Kako je bilo u školi?", očekivano je da odgovori: "Dobro". Kada pitate:"Šta ste radili danas u školi?", verovatno će odgovoriti:"Ništa". Međutim, kada želite da dobijete jasan, konkretan odgovor, morate postaviti isto tako jasno, konkretno pitanje. Na primer: "Šta ste danas radili na času matematike?"

Dobra komunikacija sa detetom podrazumeva i:

*Verbalna i neverbalna podrška. U dečjim brojnim fazama razvoja vaša će se komunikacija međusobno menjati. Postojaće i trenuci kada dete ne želi da vam se poveri ili se povlači "u sebe", bez obzira da li je i samo zbunjeno onim što mu se dešava (pa mu je potrebno vreme da to razume), ili nešto želi da sakrije od vas. U svakom slučaju, roditeljska obaveza jeste da uvek svojim rečima (verbalno) ili ponašanjem (neverbalno) pokaže podršku. Sve dok vam se dete ne poveri pokušajte da ga na sve vama dostupne načine uverite da nije usamljeno, da na vas može računati. Posebno u pubertetu mogu se očekivati dečja povremena ćutanja i povlačenja u sebe. Takođe, upravo je ovo vreme kada je roditeljska podrška, kako verbalna, tako i neverbalna od najvećeg značaja.

*Lično mišljenje. Ne morate se u svakom trenutku slagati sa nekim detetovim postupkom ili mišljenjem, samo da bi vam se ono i dalje poveravalo. Naprotiv. Vaša je obaveza da uvek kažete svoje mišljenje, tj. ono što vi verujete da je ispravno, ali na način koji dete ne povređuje, ne omalovažava i ne potcenjuje. Razgovarajte. Vi imate pravo na svoja različita mišljenja. Objasnite mu zašto se neko vaše mišljenje razlikuje od njegovog, ali pokažite interesovanje da saznate zašto je njegovo mišljenje baš takvo kakvo je.

*Dostupnost. Pokažite detetu da u svakom trenutku imate dovoljno strpljenja i vremena da razgovarate. Ukoliko ono odrasta uz uverenje da u svojim roditeljima uvek ima sagovornike - osećaće se sigurnije i zadovoljnije. Pokušajte da postavite prioritete. Ukoliko ono želi sa vama da razgovara u trenutku dok vi obavljate neke kućne poslove, radije se posvetite detetu. Kućni poslovi će vas uvek čekati, ali dete neće. Kada pomisli da sa vama ne može da razgovara, i da u vama nema sagovornika, ubuduće će teško i pokušavati.

*Komunikacija se uči. Povremene svađe, konflikti, gubitak osećanja razumevanja u sagovorniku su uobičajene i tipične pojave u svakoj komunikaciji. Ipak, nikada nemojte odustati. Ovo znanje će vam biti od ogromnog značaja kako u formiranju dobrih odnosa sa decom, tako i sa partnerom, prijateljima ili kolegama sa posla.

UKRATKO: Govor nam je dat, ali se razgovor uči. Čuti možemo svi, ali da bismo zaista i razumeli, moramo uložiti napor, vreme i ljubav da bismo naučili da slušamo.

Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama