Zaista verujem da sva deca, čak i ona stara tri ili četiri godine, zaslužuju odgovor na svoja neprestana "zašto" pitanja. Iscrpljujuće i iritirajuće je da svako pitanje poslušate i odgovorite ali, po mom mišljenju, naša deca zaslužuju da dobiju odgovor, kao i što mi to očekujemo od odraslih ljudi.

To je ono što ja mislim.

Ali u srcu znam da, iako imam dobru volju da odgovorim na svako pitanje ponaosob, često nemam vremena ni snage da smišljam odgovor koji bi bio prikladan. U tim trenucima čujem sebe kako izgovaram: "Zato što ja tako kažem".

Iskreno, mrzim tu rečenicu. Zvučim kao policajac. Kao da moja deca ne zaslužuju pravi razlog. Kao da samo želim da ih skinem sa grbače i nastavim sa svojim danom. Ali nije to baš tako.

Bar ne uvek.

Montesori metode vaspitanja: Ako dete često grdimo, ono će naučiti kako da osuđuje druge

Nekada prosto nemam vremena da im objasnim. Na vratima smo, žurimo na pregled, a dete pita: "Zašto moram da idem kod doktora?". Najradije bih sela i objasnila da nam doktor pomaže da budemo zdravi, da nam daje lek kada smo bolesni, pomaže nam da porastemo veliki i budemo jaki i slično. Ali stvarnost je da imam svega tri minuta da stignemo kod lekara i vremena da samo odgovorim: "Zato što ja tako kažem. Ulazi u auto."

Ili, na primer, vreme je za spavanje. Završili smo sa rutinom pripreme za krevet, koja je, kako vreme prolazi, sve duža. Gasim svetlo, hvatam se za kvaku i evo ga: "Mama, zašto ne možemo da držimo grickalice u krevetu?" Opet, želim da mu objasnim da će krevet biti pun mrva, posteljina će se isprljati, dobićemo mrave, ali do tada će uveliko proći vreme za spavanje, tako da- ne, hvala.

Izleće mi: "Zato što ja tako kažem". 

Shvatam. Razumem važnost i vrednost pojašnjavanja svojih postupaka deci i razlog za takvo postupanje. Tako će oni moći da, kad porastu, za svoju decu imaju jednaku količinu strpljenja.

Mama oštro osudila moderan način vaspitanja: Da li se sećate vremena kada su stariji bili autoritet?

Želela bih da mogu ispravno da postupim svaki put kada postave pitanje, ali deca imaju mnooooogo pitanja i iscrpljujuće je, tako da ponekad samo želim da završim s tim i popijem čašu vina.

Na stranu i moje strpljenje, tu je važnost poštovanja roditelja. Što bi Kartman iz "Saut Parka" elokventno rekao: "Poštuj moj autoritet!". Postoji vreme i mesto za pitanja, deco, ali ako sam vam već rekla da uradite (ili ne uradite) nešto, očekujem da me poslušate, a ne da me bombardujete sa hiljadu "zašto".

Imamo ceo život za pitanja i odgovore, ali trideset sekundi pre početka škole NIJE trenutak za pitanja.

Najiskrenije, nadam se da će, kako vreme prolazi, imati manje "zašto" pitanja, a više smislenosti i suštine u njima. "Zašto ne mogu da crtam po zidu u kupatilu", nema istu težinu kao "zašto moj drug ima dvojicu tata".

Takođe se nadam da ću, kako rastu, imati više strpljenja da im odgovorim ljubazno i sa puno ljubavi. Za sada, moja deca imaju tri i četiri godine, jedino što treba da znaju je da postoji pravo vreme za pitanja, vreme za iskren odgovor ali i vreme kada se sluša mama jer "ona tako kaže".

Autor: Toni Hamer,  mama dvoje dece i autor brojnih kolumna o roditeljskim avanturama