Iako roditelji prepoznaju povodljivost kao generalno negativnu dečju osobinu, često se o nju oglušuju i ne obraćaju dovoljno pažnje.

Najpre, ona nije podjednako "opasna" u svim uzrasnim fazama deteta. Na primer, u predškolskom dobu ona se može manifestovati kao dečje lako i brzo prihvatanje predloga druge dece da se igraju određenih igara po njihovom, a ne njegovom izboru. Ipak, konfliktne situacije u ovom uzrastu su uglavnom bezazlene. Naime, dete još uvek formira svoju ličnost, ali je i pod stalnim nadzorom neke odrasle osobe (roditelja, vaspitača u vrtiću, bake i sl.), pa se povodljivost tek naslućuje kao potencijalno žarište budućih problema.

Međutim, što je dete starije, to je uticaj vršnjaka sve veći.

Želja za "uklapanjem"

U prvim razredima osnovne škole, većina dece ima jasno izraženu želju da se "uklopi", tj. da budu što prihvaćeniji i popularniji deo vršnjačke grupe. Po cenu te prihvaćenosti lako prihvataju tuđe predloge i mišljenja, ne razmišljaju o njima samostalno.

Odrastajući, dete postepeno gradi sopstvene stavove, stiče nova iskustva koja utiču na formiranju ličnog pogleda na svet. U periodu puberteta, u velikoj meri će već imati formirane lične stavove, nastale pod uticajem vršnjačkog okruženja, ali i vašeg uticaja. Tada je povodljivost i  najopasnija, jer su u ovom dobu najveća iskušenja (eksperimentisanje sa alkoholom, narkoticima, prva seksualna iskustva...). Ako su vršnjaci ranije lako mogli da nagovore dete da se igraju igara po njihovom, a ne njegovom izboru, sada ga sa istom lakoćom mogu nagovoriti na nešto krupnije i opasnije (na primer, sitan kriminal).

Uzrok i posledice

Roditelji su skloni da probleme za ponašanje svoje dece traže u njihovom "lošem" društvu. Međutim, niti bi vaše dete imalo "loše društvo", niti bi ono uspevalo da u negativnom smislu utiče na njega, kada ono ne bi bilo povodljivo, tj. kada bi znalo da se odupre.

Loše društvo i različita iskušenja na koje dete pristaje samo su posledica. Takođe, to znači da čak i kada se izborite sa jednom posledicom, uzrok ostaje i dalje, odnosno, moguće je da ćete uskoro biti suočeni sa novom posledicom istog uzroka - detetove povodljivosti. Upravo zato, kada primetite povodljivost kao osobinu svog deteta, pokušajte da je korigujete odmah. Ne čekajte iskušenja i potencijalno opasne situacije.

Pored želje da se uklopi u svoje vršnjačko okruženje, bitan uzrok povodljivosti je i neformirana sposobnost da se suprotstavi autoritetu. Ovaj autoritet najčešće predstavljate vi, roditelji. Dete u svom iskustvu poseduje saznanja šta se dešava kada vam se suprotstavi i ne želi da ponovo proživi istu situaciju. Istovremeno, to je dobar pokazatelj da od vas uveliko zavisi koliko će se osamostaliti i ohrabriti da svoje mišljenje ubuduće jasno i glasno zastupa.

Bolji sagovornici

Pokažite se kao bolji sagovornici nego što su to njegovi vršnjaci. Ne zaboravite da to podrazumeva i one osetljive teme kao što su seks, narkomanija a ne samo ono što je vama zgodno da savetujete.

Takođe, "okanite se" savetovanja uopšte. Važnije je da slušate, pokažete razumevanje, usmerite dete da svaki aspekt pogleda iz više uglova. Nemojte mu povlađivati, niti osuđivati što ne razmišlja kao vi.

Naime, proces odlučivanja i donošenja odluka, takođe, se uči. Kada zna da može računati i na vaše mišljenje, savet, sugestiju, ili barem na vašu spremnost da čujete njegovo mišljenje, potreba za vršnjacima kao sagovornicima neće biti od presudnog značaja.

Sopstveno mišljenje

Insistirajte na tome da od deteta uvek dobijate konkretne, jasne odgovore. Nemojte se zadovoljavati odgovorom: "Ne znam". Ovakav odgovor često ne ukazuje da dete nema svoje mišljenje, nego da ga "mrzi" da smisli. Međutim, kada mu vi popuštate i prihvatite takav odgovor, dajete mu zeleno svetlo da i dalje ne mora da razmišlja.

Insistirajte. Recite mu: "Razmisli, pa ćeš znati". Podrazumeva se da ćete ovo mišljenje pažljivo saslušati i da ga nećete okarakterisati kao potpuno pogrešno ili glupo, čak iako ste sigurni da je upravo takvo.

Slično je i sa odgovorima gde se dete "izvlači" na ponašanje drugih. Na primer, vi pitate: "Zašto si pobegao sa časa?", a ono vam odgovori: "I drugi su pobegli". Vi, možda na osnovu ovog odgovora naslućujete da je vaše dete pokazalo solidarnost, i ma koliko bili svesni da su ovakvi odgovori uobičajeni za određeni uzrast, to još uvek ne znači da ste obavezni da ih prihvatite. Budite uporni: "Ne pitam za druge, pitam zašto si ti to uradio?"

Foto: Shutterstock

Borba mišljenja

Preispitajte svoj stav i ponašanje kada vam se dete suprotstavi u tzv. "borbi mišljenja". Podrazumeva se da u pojedinim vašim zahtevima dete nema prava glasa, i da je neminovno da vas posluša. Međutim, kada ono izgovara svoje mišljenje, ma koliko ono bilo različito od vašeg, izrazito je važno sledeće:

- Saslušajte ga

Ne upadajte mu u reč, pustite ga da razmisli pre nego odgovori, podržite ga da bude iskren, pokažite da imate strpljenje i vremena da ga saslušate, kao i interesovanje za baš njegovo lično, najiskrenije mišljenje.

Objašnjenje

Pitajte dete da vam obrazloži svoj stav. Pitajte ga: "A šta ti o tome misliš?". Na ovaj način, pokazujući interesovanje za njegovo mišljenje, istovremeno podržavate dete da ga i formira. Nije neophodno da čekate neke bitne, ključne situacije da bi na ovaj način vodili vaše porodične razgovore. Naprotiv. Od izrazitog je značaja da u svakodnevnim situacijama naučite dete da razvija svoje mišljenje i da ga naviknete da sa vama upravo na takav način razgovara. Glavni razlog zašto je važno da ume samostalno da donosi odluke jeste što vi nećete biti u mogućnosti da "stražarite" i budete uz njega u svakoj životnoj situaciji. U mnogim prilikama biće neophodna njegova trenutna reakcija, jer neće biti vremena da se posavetuje niti sa vama, niti sa svojim drugovima, vršnjacima.

Vaše mišljenje

Recite da li se slažete ili ne, ali ukoliko se ne slažete nemojte dete osuđivati, kritikovati, omalovažavati... Vi obrazložite svoje mišljenje, takođe.

Zaključite

Na kraju razgovora, recite: "Baš mi je drago da smo popričali, uživam da čujem kako razmišljaš..."

Tolerancija

Većina prošlih generacija pa verovatno i vaša, naučena je da su određene reči, u svakoj prilici neprihvatljive, i najblaže rečeno, ružne, baš kao što je i svako suprotstavljanje nekom odraslom autoritetu (vama, vaspitačici u vrtiću ili nastavniku u školi) razlog za veliku kritiku ili čak, kaznu.. Takve su reči: "Neću, ne dam, ne želim... ".

Podrazumeva se da ove reči nisu prihvatljive kao izraz razmaženog inaćenja i pokušaja manipulacije ali su one danas, na žalost, postale reči opstanka. Odnosno, ukoliko vaše dete nema slobodu da vama kaže svoje "ne" onda neće biti spremno da kaže ne ni svojim vršnjacima, ma kako njihovi zahtevi bili opasni.

Pokažite primerom da kada vam obrazloži svoje neću, na takav stav dete ima i pravo. Svoj autoritet gradite na poštovanju, odnosno zahtevu da vas dete posluša jer ima poverenje u vas i zna da su vaši zahtevi opravdani, a ne na strahopoštovanju (zato što roditeljska uloga podrazumeva mogućnost kažnjavanja). Negujte toleranciju kao način ophođenja i dogovor kao osnovni oblik komunikacije.

Foto: Shutterstock

Suprotstavljanje vama

Naučite dete da za sve ima svoje lične argumente. Čak i kada vi nešto zahtevate (roditelji su obično uvereni da njihovi zahtevi podrazumevaju trenutno prihvatanje), u slučaju kada je dete zaista spremno da vas bez pitanja posluša, - zastanite za trenutak i zapitajte: "Znaš li zašto to tražim od tebe? Ne znaš? Zašto me ne pitaš?", odnosno, negujte osobinu da ima svoj stav čak i kada to liči na suprotstavljanje vašem autoritetu.

Samopouzdanje

Povodljiva deca imaju manjak samopouzdanja. Utoliko im je potrebnije jasno, glasno, što otvorenije i direktnije govoriti i pokazivati podršku.

Pohvalite dete kada god ste njime ili uloženim trudom ili rezultatima zadovoljni. Ne štedite lepe reči, jer one na najbolji način utiču na razvoj dečjeg samopouzdanja.

Jelena Holcer, pedagog

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama