Takođe, kada jednom u svom govoru uspete da primenjujete pozitivne, izbegavate negativne - stičete umeće komuniciranja koje je osnova formiranja trajno dobrih odnosa sa vašim detetom, bez obzira da li ono ima 5 ili 15 godina.

Većina negativnih vaspitnih poruka može da se svrsta u dve kategorije. Prva se odnosi na vaše, tj. roditeljsko nepoznavanje uzrasnih karakteristika deteta, a druga na vaše stavljanje sebe i svog roditeljskog napora u prvi plan.

Nepoznavanje karakteristika uzrasta u kome je dete

Kada ne poznajete u dovoljnoj meri uzrasne karakteristike, tj. osobenosti uzrasta u kome se trenutno nalazi vaše dete, mogu vam se desiti ovakve negativne vaspitne poruke:

1. "Ponašaj se u skladu sa svojim godinama!", "Tako si veliki a vidi šta radiš...!" Svaki roditelj je ponosan i srećan kad dete pokaže odgovornije i zrelije ponašanje nego što je to uobičajeno u njegovom uzrastu, ali činjenica je da svako dete ima pravo da pokaže i "slabosti" uzrasta u kome se trenutno nalazi. Kad kažete detetu da se ponaša u skladu sa svojim godinama, vi ga u stvari kritikujete, i ne pokušavate da razumete.

Odnosno: ako šestogodišnjak plače zato što ne može da dobije ono što hoće, ako četvorogodišnjak odbije da se smiri u kolima i nastavlja da se vrpolji, ako vaš sin tinejdžer lupa vratima dok izlazi iz sobe, zapravo se svi oni i ponašaju u skladu sa svojim godinama, tačnije, sa uzrasnim fazama u kojima su.

Protivmera: Umesto da mislite samo na sebe i na to kako takvo ponašanje utiče na vas, probajte da saosećate s detetom, primedbama tipa: „Znam, grozno je kad se tako nešto desi". Ili : "Razumem koliko te to nervira..." Kada pokažete razumevanje, to ne znači da treba detetu da povlađujete ili da mu odmah ispunite želju (kako bi ono, na primer, prestalo da plače). Ne, vi ostanite verni svom ponašanju, tj. onome što mislite da je ispravno ali istovremeno pokažite razumevanje i za njegovo ponašanje.

2. "Samo sam se šalila"

Zbijanje šale s detetom potpuno je neškodljiv vaspitni metod za razvijanja smisla za humor, ali šale moraju da budu primerene uzrastu i razumljive detetu. Inače će se ono  osetiti uvređeno i povređeno. Roditelji često misle da će njihovo zbijanje šala s detetom uticati na to da se lakše izbori sa kasnijim zadirkivanjem vršnjaka.

To se nikada ne može dogoditi, baš kao što ga ni vaši šamari ili neki drugi vid fizičkog obračunavanja neće "ojačati" i pomoći mu prilikom razračunavanja sa nasilnicima iz školskog dvorišta.

Protivmera: Roditelj nije i ne treba da bude zabavljač. Ako vam je na vrh jezika duhovita primedba, pre nego što je izreknete, razmislite da li zbilja verujete u njenu poruku. Šalite se samo kada ste sigurni da će dete vašu šalu razumeti, i da ga ona neće povrediti. Takođe, kako bi pokazali da ni sami niste "nedodirljivi", prihvatite ili sami i podstičite šale na sopstveni račun.

3. Poređenje: "Zašto ne možeš da budeš kao tvoj brat?"
Roditelji najčešće mlađu decu porede sa starijima. Time žele da motivišu mlađe dete da se ponaša zrelije, odgovornije, pažljivije. Iako je njihova namera sasvim dobronamerna, odgovor na pitanje zašto ne može da se ponaša kao stariji brat, leži u samom pitanju. Vaše mlađe dete nije njegov stariji brat.

Iako mlađi u stariju braću i sestre gledaju sa velikim oduševljenjem, i često, samoinicijativno (bez vaših instrukcija) pokušavaju da ih imitiraju - ne treba da ih podstičete u tome. Osim toga, većina poruka poređenja nema u sebi objašnjenje zašto želite da dete bude kao neko drugi, već samo zahtev da bude drugačije nego što mu njegov trenutni uzrast dozvoljava.

Protivmera. Takvim poređenjima ćete samo učiniti da se mlađe dete oseća kao "građanin drugog reda". Uostalom, svako dete mora da prođe sopstveni put razvoja, sopstvenim tempom. Kada vaše dete (bez obzira da li je starije ili mlađe) sazri za određeno ponašanje, ono će ga lako i brzo usvojiti. Umesto poređenja pronađite druge metode za podsticanje željenog ponašanja kod deteta.

Ove metode moraju biti individualne, usmerene samo na dete, uz objašnjenje zašto su one dobre za njega.