Iako svi više volimo mirne, idilične porodične atmosfere, bez vike i sukoba -  daleko je bolje svađati se, nego potiskivati nezadovoljstva. Jer, može se dogoditi da prećutkivanje svega onoga što nam smeta (“guranje pod tepih”), jednog dana postane prava planina ispod tog istog tepiha koja se više ničim i nikako ne može ukloniti.

Svađe, kao i nesporazumi, nesuglasice, rasprave ne samo da su uobičajene, već i zdrave za dugoročno dobre odnose između dece i roditelja. Jasno, sve se to podrazumeva ukoliko umemo da se međusobno slušamo i da se svađamo KONSTRUKTIVNO. Međutim, svađati se konstruktivno nije lako. Naprotiv, to je veština koja se uči.

Osnovni zadaci u savladavanju ove veštine su:

*Rešavajte! Ne bežite od sukoba, rešavajte ih. Ne samo da na ovaj način uspostavljate dugoročno dobre odnose sa detetom, već mu pružate i važnu lekciju da se za ono što mu je važno ponekad mora i izboriti.

*Ne ćutite. Ćutanje je oblik nasilja nad decom. Što su manja, to će teže biti u stanju da podnose vaše ćutanje. U predškolskom uzrastu, njihovo poimanje vremena je toliko različito od vašeg, pa im se čini da traje satima ono što objektivno traje možda samo desetak minuta.

*Razgovarajte. Kada ste ljuti, besni, povređeni, pravo vreme da o tome razgovarate ili se svađate sa detetom jeste čim vas prođe prvi bes ili afekat. U zavisnosti od događaja, vaše osetljivosti, uzrasta vašeg deteta, a ponajviše samog razloga sukoba - vaš afekat trajaće duže ili kraće. Ipak, kada se vaše emocije smire, razgovarajte o onome što se dogodilo, objasnite zašto ste vikali, pokušajte da napravite dogovor za ubuduće.

*Priprema. Ponekad se, razgovorom na vreme, svađa može sprečiti,. Za ovakve razgovore se pripremite. Osmislite šta želite da kažete, šta da postignete, budite spremni da slušate i da zajedničkim snagama pronađete rešenje kojim ćete i vi i dete biti zadovoljni.

Primer: Vaše dete dolazi kući iz večernjih izlazaka kasnije od dogovorenog roka. Ako ga puštate da ovo isto ponašanje ponavlja, samo je pitanje vremena kada će se vaša komunikacija pretvoriti u svađu. Vi očigledno imate različite interese, potrebe, razloge.

*Sloboda. Dozvolite detetu slobodu da vam kaže ono što zaista misli. Ono nema iskustva u smirivanju sopstvenih emocija, niti u kontrolisanju svojih misli ili reči. Zato se često i dešava da vam izgovori ne ono što zaista misli, već ono što mu "izleti". Iako ove izjave mogu biti bolne, grube i teške za roditelje, setite se da negde vaše dete mora imati slobodu da bude upravo takvo kakvo je.