Pravila uspešne komunikacije posebno su značajna u ophođenju sa decom, jer su ona nevešta u promišljanju svojih reči i tek se uče da slušaju, umesto da samo govore, da učestvuju u dijalozima, da shvataju da i reči mogu biti oružje... Osim toga, deca su ranjivija, neiskusnija i ne poznaju mnoge aspekte komunikacije, koje se vama, kao odraslim osobama, uveliko podrazumevaju (na primer, ironija ili hipotetička pitanja...).

Ove vaspitne pozitivne poruke nikada ne zastarevaju, čak ni kada su vaša deca tinejdžeri i možda potpuno nezainteresovani za bilo kakav razgovor sa vama. One mogu imati samo pozitivne efekte.

1. Volim te najviše na svetu.

Osećanje da su voljena, za decu je od neizmernog značaja. Nije dovoljno da to pretpostavljaju, već je neophodno da im to jasno, direktno i otvoreno stavite do znanja. Ne stidite se i ne sakrivajte svoja osećanja.

2. Volim te, ali...

Ako želite da detetu skrenete pažnju na nešto što ne treba da radi, pođite od onog pozitivnog što imate da mu kažete. Na primer: "Volim te najviše na svetu, i to će tako uvek biti. Ipak, želim da znaš da ne volim kada se tako ponašaš." Navedite neki njegov konkretan postupak, na primer: "Ne volim kada udaraš brata, kada moram da ti puno puta ponovim istu rečenicu..." Vežbajte da napravite razliku između deteta i nekog njegovog postupka. Slično tome, nikada ne treba da kažnjavate dete, već neki njegov postupak. Kada komentarišete njegovo društvo, ne kritikujete drugo dete, već uticaj ili neki konkretan postupak drugog deteta. Kada želite da rešite problem koji imate sa nekom osobom, ne napadajte osobu, već vaš zajednički problem. Ipak, pazite da ne preterate. Naime, ukoliko svaka vaša izjava ljubavi ima nastavak: "ali...", dete će pomisliti da niste iskreni, jer taj dobar početak ("Volim te") zapravo znači nešto loše (iza njega uvek sledi nešto negativno). Cilj ovakvog komuniciranja nije kanalisanje dečjeg ponašanja ili strogo disciplinovanje, već da zahvaljujući jasno izrečenoj poruci ono razume da iako se vi sa nekim njegovim ponašanjem ne slažete - to ipak ne utiče na vašu ljubav. Odnosno, da ono ne mora da bude savršeno da bi vašu ljubav zaslužilo. Ne mora da potiskuje svoje emocije, želje i potrebe da bi ispunilo ono što pretpostavlja da su vaša očekivanja.

3. Pogrešila sam.

Priznajte svoje greške. Deca vas gledaju (što su manja, to je ova njihova osobina izraženija) kao superbiće. Kada im pokažete da i vi imate slabosti, loše dane, trenutke kada ne znate kako da reagujete, postajete im bliži jer više niste tako superiorni u odnosu na njih. Priznajte: "Trudim se, ali izgleda da nemam baš toliko mnogo uspeha. Pokušaću ponovo, na neki drugi način." Kada podelite sa detetom deo svoje svakodnevnice, koja sa njim nema bitnu vezu (tiče se vašeg posla, na primer), ali iskažete uverenje da ćete pokušati ponovo da se izborite sa nekim problemom - dajete mu važnu lekciju da su greške uobičajene, da se dešavaju svima. To istovremeno znači da mu pružate mogućnost da ćete i njegove greške prihvatiti kao nešto trenutno, i da ćete zajedno (ili ono samo) pokušati da ih ispravite. Sličan efekat postižete i sa sledećom rečenicom.

4. Nema tog problema koji mi zajedno ne možemo da rešimo.

Na ovaj način pružate detetu podršku da ništa nije konačno, dramatično, strašno. Pokazujete mu da ste uz njega. Učite ga životnom optimizmu. Problemi su prolazni, ali vaš zajednički trud na njihovom prevazilaženju je način borbe.

5. Neverbalna poruka.

Ponekad je dovoljno da dete saslušate. Ono od vas ne očekuje da uvek znate sve odgovore i rešenja, već da budete oslonac i podrška. Već i to što izgovaraju naglas svoje intimne i duboko skrivene emocije za većinu dece predstavlja veliko rasterećenje. Istovremeno, vas ostavlja uključenom u sopstveni život, što će biti od velikog značaja što je dete starije.