Kako i koliko će se mozak vaše bebe razvijati i koliko će ona intelektualno napredovati, znatno zavisi od genetike, ali stručnjaci upozoravaju da se nikako ne sme zanemariti uticaj ishrane u celom tom procesu. Tokom prvih meseci života, bebin mozak se najbrže razvija. Iz dana u dan postaje sve složeniji, razvijeniji, a vaša beba vas svaki dan iznenađuje nekom novom veštinom, okretanjem glavice ili osmehom. Upravo zbog toga je jako važno kako je hranite. Dajući bebi pažljivo biranu hranu, možemo da poboljšamo njen koeficijent inteligencije, ali i raspoloženje, da je učinimo emotivno stabilnijom i poboljšamo njenu memoriju. Ukoliko unosi prave nutrijente, biće sposobna da brže misli, imaće bolju koordinaciju i koncentraciju. Pročitajte kako da othranite pravu malu pametnicu. 

Majčino mleko - superhrana za bebin mozak

Novo istraživanje je pokazalo da bebe koje su hranjene isključivo majčinim mlekom tokom najmanje tri meseca, imaju do 30 odsto dodatnog rasta u ključnim delovima mozga koji kontrolišu jezik, emocije i razumevanje. Pomoću magnetne rezonance mozga, stručnjaci su analizirali mozak ukupno 133 bebe rođene u isto vreme, u sličnim porodicama, koje su od najranijih dana hrane majčinim mlekom, i uporedili ih sa mozgom beba hranjenih adaptiranim mlekom. Utvrdili su kako dojene bebe imaju očiglednu prednost. Naime, kod njih je primećen najbrži rast tkiva bogatog nervima koji povezuju razne delove mozga odgovorne za učenje. Što su duže bebe dojene, to im je mozak razvijeniji, pogotovo delovi vezani za kretanje i koordinaciju. Zbog svog sadržaja, majčino mleko je za novorođenu bebu idealna hrana. Ono sadrži znatnu količinu hranljivih materija koje mu daju energiju i gradivni materijal za umnožvanje i rast ćelija organizma. Sadrži i znatnu količinu zdravog holesterola i višestruko nezasićene masne kiseline (omega-3, omega-6), materije neophodne za skladan razvoj i sazrevanje nervnog sistema. Ako iz bilo kojih razloga ne možete da dojite, tu su formule oblikovane po uzoru na majčino mleko, koje sadrže višestruko nezasićene masne kiseline. Moderne mlečne formule su i po energetskom unosu bliže majčinom mleku nego one koje su se ranije proizvodile.  

Ne zanemarujte gvožde u ishrani bebe 

Gvožde je jako važno za bebu u periodu brzog rasta i sazrevanja mozga. U prve dve godine, mozak treba snabdevati materijama koje su nužne da bi nastale sinapse (veze za prenos impulsa među neuronima). Da bi mozak funkcionisao što bolje, mora da dobija gvožde, cink, vitamine i već spomenute višestruko nezasićene masne kiseline. Nažalost, kod male dece je često prisutan nedostatak gvožđa, što utiče na smanjenje hemoglobina, pigmenta koji je glavni nosilac kiseonika u crvenim krvnim zrncima. Nizak nivo hemoglobina znači i malokrvnost, koja narušava sposobnost učenja i remeti raspoloženje. Beba se rađa sa određenom rezervom gvožda, a i majčino mleko joj obezbeđuje određenu količinu. Ali, kako organizam odojčeta raste vrlo brzo, i potrošnja gvožda je velika, a zalihe tog minerala u bebinom organizmu traju najviše šest meseci. Nakon toga ih treba nadomestiti „konkretnom“ hranom. Dobri izvori gvožda su zeleno lisnato povrće (posebno blitva, spanać, brokoli, kelj, prokelj) i crveno meso (naročito junetina i jagnjetina), ali i žumance. Ima ga i u integralnim žitaricama, sušenom voću, pilećoj džigerici. Nutricionisti preporučuju kombinovanje sa vitaminom C, kako bi se bolje apsorbovalo.