Ishrana deteta bi trebalo da vam pruža radost, a ne pritisak i stres. Mnogim roditeljima, međutim, postavljeni sto se pretvori u bojno polje. 

Prema stavu velikog broja nutricionista, vrlo često problem ne leži u samoj deci, već upravo u nama. Trebalo bi da sami promenimo svoj pristup i očekivanja šta dete i koliko treba da jede. 

Obično najviše investiramo u večeru - kako vreme, tako novac i energiju. Međutim, na kraju dana deca su mnogo umorna, a malo gladna. Jeste li se ikada promislili o tome?

Kako smo, kao roditelji, često pod pritiskom da li deca jedu dovoljno i da li je hrana kvalitetna, pokušavamo da ih, najčešće uz tablete i telefone, zamajavamo da jedu više. Ipak, nutricionisti ističu da deca sasvim dobro znaju i regulišu koliko im je potrebno hrane, i kada treba da prestanu sa jelom. 

Šta bi trebalo roditelji da rade?

Mi treba da obezbedimo što češće nutritivno bogate obroke i užine, pravilno raspoređene (što za mališane predškolskog uzrasta znači na 2-3 sata). Ukoliko ne postoji nikakvo upozorenje lekara, zaista bi trebalo imati poverenja u detetovu samoregulaciju.

Mnoga deca su izbirači. Nema potrebe da se mnogo brinete oko toga. 

Izdvojićemo tri najčešća izazova sa kojima se roditelji susreću kada je biranje hrane u pitanju.

1. Kralj/kraljica ugljenih hidrata

Jeste li primetili kako vaše dete obožava sve belo? Hleb, krekere, paste, pohovanu hranu? Ako jeste, verovatno se brinete da li mu nedostaje vitalnih nutrijenata. Ako detetu dajete balansirane obroke, možete se opustiti.

"Deca jedu intuitivno. U suštini, čak i probirljivci dobiju više proteina nego što im treba", rekla je Natalija Stasenko, nutricionista. Nedovoljno povrća je takođe čest problem u mnogim porodicama. Morate razumeti da dete nije tvrdoglavo ako ne želi da jede suši. "Deca generalno više vole slatkiše, jer su od najmlađeg doba dobijali slatke ukuse - amnionsku tečnost i majčino mleko." Kako bi klinci zavoleli tu 'hranu za odrasle' ipak je potrebno vreme.

Ne možemo ih naterati da jedu sve što im postavimo, ali možemo da se potrudimo da stvorimo prilike da jedu nutritivno bogate namirnice kroz ono što vole. Ako odbijaju voće, povrće, ribu, meso, pokušajte da to povrenemo uvodite u ishranu. Nekada je potrebno i 15 pokušaja da prvi put probaju novu hranu.

Nemojte odustajati. Probajte da promenite način na koji je predstavljate. Probajte da je mešate sa hranom koju obožavaju, ili pak da dekorišete na neobičan način. 


Problemi u ishrani: Tri vrste izbirljivaca među decom. Foto: Shutterstock

2. Napadač grickalica

Na igralištu neprestano nešto gricka, a za stolom ne želi ništa da jede?

"Deca nisu rođena za užine. Oni jednostavno više vole ukusnu i lepu hranu, što je razumljivo", istakla je nutricionista. Problem nastaje kada se igraju, pa jedu takvu hranu umesto užine. Zato im nije zanimljivo da jedu onu dosadnu, poput mesa, povrća, žitarica celog zrna. Zato odabir grickalica uopšte nije iznenađenje.

Rešenje? 

Samo zato što dete jede usput, u automobilu, na igralištu ili na utakmici, to ne znači da mora da jede lošu hranu. Iskoristite priliku i za užinu pripremite hranu bogatu nutrijentima, poput proteina i vlakana.

Užine nisu neprijatelji. One su deci potrebne. Stomaci su im manji od naših, pa zahtevaju manje porcije u kraćim intervalima. Ipak, stručnjaci ističu da bi trebalo napraviti makar 90 minuta razmaka između obroka. Bilo bi dobro da ogladne pre nego što sednu za sto da jedu glavnu obrok.

3. Ponavljač

Jeste li primetili da vaše dete neprestano jede jednu istu hranu? 

To znači da klinci obožavaju dve stvari - ukusno i poznato. Deca se zaista mogu navući na određenu hranu. Ne bi trebalo da upadnete u zamku, pa detetu dajete samo ono što znate da će sigurno jesti. To ne znači da ne treba da pripremate ono što dete voli, samo je važno sve lepo rasporediti. "Ako dete jednu ili dve namirnice voli, uključite ih uz obrok koji voli malo manje, pa ćete postići dobar balans", rekla je Stasenko. 

Ako dete zaista odbija da jede hranu bogatu određenim nutrijentom, pokušajte sa nečim drugim što sadrži isto. Na primer, ako dete ne želi da jede ribu, istu količinu omega-3 masnih kiselina naći ćete i u semenu lana.

Nemojte se brinuti što deca ne jedu zeleno povrće, jer ćete istu količinu vitamina pronaći u nekom drugom voću ili povrću. Ne zaboravite ono staro pravilo - što je tanjir šareniji, to bolje. 

Postoji mnogo ideja za ukrašavanje i dekorisanje hrane, pa možete to iskoristiti. Možete obične špagete zameniti sa onim od bademovog brašna, ali neobičnog oblika. 

Možete detetu dati dozvolu da, ako mu se nova hrana ne dopadne, ostatke pljune u salvetu. To, ipak, radite samo kod kuće. Sigurno će tako radije probati ono što je nepoznato.

Svakako, sami svoju decu najbolje poznajete. Ključ je u tome da dete stvori dobar odnos prema hrani, umesto da meri svaki zalogaj.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama