Roditelji su vrlo često zbunjeni kada je u pitanju odluka šta bi dete trebalo da pije u zavisnosti od uzrasta. Velike zdravstvene organizacije su iz tog razloga rešile da preporuče ono što bi bila najbolja odluka. 

Dok majčino mleko, mlečnu formulu i čisto kravlje mleko preporučuju, zaslađena pića, poput biljnih mleka, smatraju da treba zaobići.

Dr Stefan Denijels sa pedijatrije na Univerzitetu u Koloradu bio je vođa panela u kom su učestvovale Akademija za nutriciju i dijetetiku, Američka akademija za pedijatrijsku stomatologiju, Američka akademija pedijatara i Američka organizacija srca.

"Ovo pokriva sve probleme vezane za decu do pete godine", rekao je dr Danijels. Povod za panel bilo je sprovedeno istraživanje o zdravoj ishrani, a održan je u septembru 2019. godine.

Vodič koji su stručnjaci napravili izgleda ovako:

- Do 6. meseca - Bebama je potrebno samo majčino mleko ili mlečna formula.

- Od 6. do 12. meseca - Roditelji bi detetu trebalo da daju manju količinu vode, jer se tada uvodi i čvrsta hrana. Nema razloga da je deci dajemo pre čvrste hrane, jer se njena ishrana u tom periodu svakako bazira na tečnosti. Deca mlađa od godinu dana bi trebalo da izbegavaju sve sokove, čak i one sveže ceđene. tek nakon tog perioda mogu se uvesti sveže ceđeni sokovi, ali pravilno dozirani.

- Od 12. do 24. meseca - Pored vode, deca mogu piti i mleko. Ukoliko su alergična na mleko životinjskog porekla, ili pak intolerantna na laktozu, nezaslađeno sojino mleko može biti opcija. 

- Od 2. do 5. godine - Mleko i voda su vrlo poželjni. Mleka sa ukusom, zaslađeni napici, bademovo, pirinčano, ovseno mleko bi trebalo izbegavati.

"Za prosečne mališane koja nisu intolerantna na kravlje mleko, niti imaju neku alergiju, došli smo do zaključka da je kravlje mleko najbolja odluka", rekao je Danijels. Dodao je i to da kod veganski nastrojenih roditelja neka biljna mleka mogu biti dobar izbor, ali uz opreznost.

Biljna mleka mogu izgledati i imati ukus poput životinjskih, ali njihove nutritivne vrednosti mogu varirati od proizvoda do proizvoda. "Mnogi od ovih biljnih napitaka su zaslađeni dodatno, tako da imaju višak i šećera i kalorija, što deci nikako nije potrebno", dodao je. 

Drugi stručnjaci isticali su da ova mleka nemaju dovoljnu količinu proteina i kalcijuma, te nemaju pozitivan uticaj na razvoj deteta. 

"Nemamo dovoljno dokaza da kaćemo da su biljna mleka sigurna za upotrebu kod dece i da će ona dobro rasti uz isključivo njihovu upotrebu", rekla Je Meri Pjer.

Svakako, bili su saglasni svi učesnici panela, pre upotrebe biljnog mleka najbolje bi bilo potražiti savet nutricioniste ili pedijatra.

Vrlo važna činjenica koju su istakli stručnjaci jeste to da treba izbegavati bilo koju vrstu zaslađenih napitaka, što pored gaziranih, voćnih sokova i zaslađene vode, obuhvata i čokoladno mleko, mleka namenjena za decu i slično.

Cilj je stvoriti zdrave navike na duže staze. Ukoliko su deca izložena visokozaslađenim namirnicama u ranoj mladosti, postoji opasnost da će kasnije kada porastu imati veću potrebu za njima", dodala je. 

Zapratite nas i na Instagramu!

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama