Začini su važna vrsta biljnih produkata, koji se koriste za kuvanje jela i spremanje poslastica. Neki od njih imaju veoma važnu upotrebu u medicini, kao stimulatori sekrecije želudačnog soka i varenja, ili u sprečavanju mučnine. Antiseptično i zaštitno dejstvo izvesnih začina, koje potiče od etarskih ulja, podjednako je značajno i u kulinarstvu i u medicini.

Prirodna apoteka

Začini su začuđujuće bogati antioksidansima, i u tom smislu uporedivi sa voćem i povrćem. Nutricionisti ih preporučuju kao  zamenu za masti i šećere, pa dodavanje začina ne samo što  poboljšava ukus hrane, nego i unapređuje zdravlje. Osim zaštitne uloge, začini smanjuju upalne procese, koji su prethodnica mnogih hroničnih bolesti. Oni, takođe, ubrzavaju metabolizam.

Kao začinske trave, koriste se listovi peršuna, majorana, majčine dušice, bosiljka, mirođije, ruzmarina, žalfije ili lista celera. Mogu da se koriste sveži ili suvi. Za začine se koristi: kora (cimet), koren (đumbir, beli luk, crni luk), semenke (slačica, susam), plod (biber), ili tropske drvenaste  biljke. Najvažniji začini su: cimet, đumbir, origano, crvena paprika, ruzmarin, majčina dušica i šafran.

Već u prvoj godini, bebama mogu da se uključe u ishranu pojedini začini, da bi se poboljšao ukus hrane. Pre svega vanila, beli luk, bosiljak, ruzmarin, mirođija, origano, kari prah i cimet. Većina ovih začina može da se uključi u dečju ishranu od šestog do osmog meseca života.

Bogatstvo sastojaka  

Začini su dobar izvor gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma i bakra, vitamina C i vlakana. Sadrže malu količinu soli i vrlo malo holesterola. Deca, generalno, uživaju u prirodnim ukusima hrane. No, nekada treba uključiti začine da bi se smanjila količina masti, šećera i soli. Začini mogu da doprinesu uživanju u hrani, a pojačan ukus hrane - postignut dodavanjem začina, može da pomogne kod smanjenog apetita.

Dobre kombinacije

* jabuke sa cimetom, kruške sa đumbirom i vanilom, banane sa đumbirom, bundeva sa cimetom, đumbirom i vanilom

* piletina sa cimetom i korijanderom, piletina sa belim lukom i bosiljkom

* šargarepa sa bosiljkom i belim lukom, pire sa mirođijom i belim lukom, pasta sa parčetom butera, origanom i bosiljkom

* u salati: iseckan praziluk i komorač, preliven sokom od limuna i iseckanom majčinom dušicom

* dinstani praziluk i komorač, uz dodato seme od slačice - kao dodatak pečenoj ribi

Blagodet za digestivni trakt

Kim, bogat mineralima: magnezijumom, fosforom i kalcijumom, kao i proteinima, sadrži etarska ulja koja se koriste u slučaju stomačnih problema. Đumbir i cimet se koriste za smirivanje stomaka, protiv dijareje (proliva). Cimet ima antigljivična i antibakterijska svojstva. Korijander stimuliše apetit, dok mirođija  sanira digestivne smetnje. Nana stimuliše varenje i respiratornu  funkciju. Lorber, koji je dobar izvor folne kiseline, vitamina A i vlakana, pomaže eliminaciju gasova iz creva. Celer deluje antibakterijski, antiseptički i diuretski. Bogat je kalcijumom,  cinkom, gvožđem i hlorofilom.  

Da ih predstavimo...

Peršun je pr­vi začin ko­ji se da­je de­ci. Sa­drži vi­ta­mi­ne A i C, folnu kiselinu, kal­ci­jum i gvožđe. Može da se uključiti u is­hra­nu

ma­lišana od šestog me­se­ca. Lišće se ko­ri­sti za roštiljs­ko me­so, omle­te, pi­re, ku­va­na je­la, sa­la­te.

Beli luk se koristi protiv bolova u uhu i trbuhu, visokog holesterola, a u kineskoj medicini se još pre pet hiljada godina koristio protiv parazita, zahvaljujući antibiotskom svojstvu sastojka alicina.

Mi­rođija ima oštar uku­s i mi­ri­s, a ko­ri­sti se za ri­bu, pi­ri­nač, krom­pir, kao do­da­tak sosovi­ma i sa­la­ta­ma (kra­sta­vac).

Bo­sil­jak ima jak mi­ris kada je svež i slatkast ukus. Do­da­je se je­li­ma sa pa­ra­daj­zom, jag­nje­ti­nom, so­so­vi­ma. Tradicionalni je sastojak mnogih italijanskih jela (pica, pasta, lazanje).

Majčina dušica takođe ima oštar mi­ris. Do­da­je se glji­va­ma, ti­kvi­ca­ma, me­su, din­sta­nim i pečenim je­li­ma, po­vrću, ma­ri­na­da­ma.

Žal­fi­ja je ja­kog mi­ri­sa, a gor­kog uku­sa. Do­da­je se mle­ve­nom me­su, div­ljači, ku­pu­su, plavom patlidžanu, zimskoj bundevi, pirinču.

Ru­zma­rin je me­di­te­ran­ska bilj­ka, vr­lo aro­ma­tična. Listovi se koriste uz jag­nje­ti­nu, div­ljač, ju­ne­ti­nu, đuveč, pečeni krompir.

Na­na je slat­kog mi­ri­sa i «hlad­nog» uku­sa. Ko­ri­sti se uz jag­nje­ti­nu, so­so­ve, ja­bu­ke, za dekoraciju sa­la­ta. Odlična je sa graškom, mladim krompirićima, a dodaje se u jogurt i kus-kus (arapsko jelo).

Ori­ga­no ima ka­rak­te­ri­stičan mi­ris, a ko­ri­sti se za ma­ri­na­de, ju­ne­ti­nu, pa­sulj, pi­le­ti­nu, pla­vi pa­tlidžan, ti­kvi­ce. Pogoduje  receptima grčke kuhinje (musaka, grčka salata), omletima i paradajz sosu.

Oraščić je poreklom iz Indije. Se­me plo­da ove dr­ve­na­ste bilj­ke je aro­ma­tičnog mi­ri­sa, a slat­ka­stog uku­sa. Stav­lja se pre­težno u slat­ka je­la: pi­te, pu­din­ge, kre­mo­ve, ali i u su­pe od pa­ra­daj­za, pi­le­ti­nu, pa­sulj, ku­pus, spa­nać, bro­ko­li i pla­vi pa­tlidžan. U me­di­ci­ni se ko­ri­sti pro­tiv na­du­to­sti tr­bu­ha.

Lor­ber (lo­vor) ima re­zak mi­ris, a aro­ma­tičan ukus. Kada se list od­lo­mi, oslo­bađa se aro­ma­tično ul­je. Ko­ri­sti se u su­pa­ma, so­so­vi­ma, pa­pri­kašima, uz ri­bu, me­so, živi­nu.

Ci­met se do­bi­ja od unu­trašnje ko­re trop­skog dr­ve­ta. Ko­ri­sti se kao začin u mno­gim je­li­ma. Ima slat­kast mi­ris i aro­ma­tičan ukus. Uglav­nom se stav­lja u ko­lače, pu­din­ge, voćne de­ser­te - najčešće sa ja­bu­ka­ma i kruška­ma.

Va­ni­la se ko­ri­sti za po­većan­je ape­ti­ta, pro­tiv mučni­ne, po­vraćan­ja i di­ja­re­je. Ukus i mi­ris po­tiču od ma­hu­ne sa se­men­ka­ma. Do­da­je se slat­kim je­li­ma, de­ser­ti­ma.

Su­sam sadrži vi­ta­min B3, gvožđe, cink i po­li­ne­za­sićene ma­sti, a u medicini se ko­ri­sti kao lak­sa­tiv. Se­me ove trop­ske bilj­ke se stav­lja u ko­lače i hleb. 

Se­men­ke bun­de­ve sa­drže gvožđe, cink i kal­ci­jum.

Se­men­ke sun­co­kre­ta sa­drže B vi­ta­min i ne­za­sićene ma­sti.

Arpadžik (jednogodišnja lukovica crnog luka, tačnije - prelazni stadijum od semena do zrele glavice) ima jak ukus crnog luka. Koristi se za pire od krompira, omlete, salate.

Korijander ima jak ukus, a odlično se slaže uz šargarepu.

Crni biber i ljuta crvena mlevena paprika dodaju toplinu ukusu, pa se posle navršenih godinu dana mogu dodati u jela deci koja imaju slab apetit.  

Kim se koristi u kuvanom povrću (kupus, šargarepa, krompir, zimska bundeva).

Đumbir i kim se dodaju supi, đuveču i sosovima. Đumbir i cimet se, takođe, dodaju slatkim jelima i desertima.

Vr­ste začina ko­ji se ko­ri­ste uz od­ređena je­la:

Ri­ba: bo­sil­jak, lo­vor, mi­rođija, ru­zma­rin, majčina dušica, ori­ga­no

Pi­le­ti­na: bo­sil­jak, lo­vor, be­li luk, mi­rođija, senf, pi­ri­nač, bi­ber, žal­fi­ja, majčina dušica

Ju­ne­ti­na: bo­sil­jak, lo­vor, bi­ber, be­li luk, senf, ori­ga­no, peršun, žal­fi­ja, majčina dušica

Jag­nje­ti­na: bo­sil­jak, žal­fi­ja, kim, mi­rođija, be­li luk, ori­ga­no, senf, peršun, majčina dušica

Ja­ja: bo­sil­jak, mi­rođija, ori­ga­no, peršun, majčina dušica

Sir: bo­sil­jak, kim, mi­rođija, be­li luk, ori­ga­no, senf, oraščić, peršun, majčina dušica

Pa­sulj: ori­ga­no, peršun, žal­fi­ja, majčina dušica

Voće: ci­met, ko­ri­jan­der, đum­bir, na­na

Slat­kiši: ci­met, kim, li­mu­no­va ko­ra, oraščić

Prim. dr Jasminka Komnenović, pedijatar -nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama