Dok predškolci imaju aktivnu maštu i plaše se čudovišta ispod kreveta, malo stariji mališani, uzrasta između 6 i 10 godina, imaju dosta stvarnije strahove, poput kidnapovanja, pljačke zemljotresa, te u tom periodu vrlo često imaju noćne more. Jedna nemačka studija pokazala je da 96 posto dece od 7 do 9 godina ima noćne more. Uz to, većina mališana je rekla da se njihovi snovi najpre vežu za nešto što su videli tokom dana na televiziji.

Noćne more dešavaju se tokom REM faze, i deca se prosto nekada ne probude nakon njih. Ovakvi snovi deluju na telo, poput ubrzanog rada srca, te se često dešava da se dete probudi.

Tako uplašenom nakon buđenja, kuća mu može izgledati strašno, pa će još teže biti da se ponovo uspava. Deci zaista može biti problem da naprave razliku između fantazije i stvarnosti, pa se odupiru ponovnom povratku u san u strahu da ih ono strašno tamo ponovo čeka.

Stručnjaci ističu da su snovi povezani sa iskustvima koja deca proživljavaju tokom dana. Ako imaju ružne snove, verovatno je da prolaze kroz određeni period u životu, što je normalan deo razvoja. Ipak, ukoliko se snovi prečesto ponavljaju, razmislite o mogućim izvorima stresa kod deteta.

Kako pomoći detetu?

- Imajte razumevanja

Ako je dete imalo loš san, prirodno je da mu kažete - To je bio samo san, vrati se u krevet. Ipak, detetu je taj san potpuno stvaran. Pustite ga da ispriča kako se oseća. Možete probati i sa rečenicom poput - Mogu da zamislim koliko je to strašno, ali sada nema užasnog čoveka u sobi.

- Odredite vreme za spavanje

Noćne more će se pre javiti ako dete ode kasno na spavanje. Školskoj deci je potrebno 10-11 sna. Elektronske uređaje ugasite pola sata pre spavanja, kako bi se normalno lučio melatonin tokom sna. U tom periodu je najbolje da se posvetite umirujućim aktivnostima poput igranja društvene igre, kupanja, gledanja zvezda kroz prozor i slično.

- Opuštajte se

Smireno telo i um će mnogo lakše utonuti u san. Najbolja tehnika je zamišljanje daha kako prolazi kroz telo, prvo kroz desnu, potpom kroz levu nozdrvu. 

Nova plišana igračka takođe može pomoći detetu da se oseća sigurnije. Izraelska studija je pokazala da su deca sa novom igračkom imala znatno manje noćnih mora i drugih simptoma stresa, jer su verovala da ih ona štiti, ili pak da su oni ti koji štite igračku.

- Ne izbegavajte strašno

Greška je da sklanjate od deteta ono što ga plaši. Bolje je da ga naučite da prihvati i toleriše stvari koje ga plaše. Poenta je da, što češće misli na to ili ga gleda, to postane sve manje strašno. 

Provedite petnaestak minuta tokom dana fokusirajući se na te lutke, strašila ili šta god da je tema detetovog straha. Možete odštampati sliku lutke, a potom dati detetu da je isecka makazama, možete napraviti čajanku sa lutkama ili dati detetu da im čita priče. 

- Trenirajte detetov mozak

Loši snovi nekada mogu biti samo navika detetovog mozga. Nakon noćne more, bilo bi idealno da počne da razmišlja o nečemu lepom i zabavnom. Navedite ga da zamišlja kako menja kanal na kom se nalazi loš san, i onda je sve u redu.

Možete mu pomoći da napravi razliku između fantazije i stvarnosti. Ako pogledate ispod kreveta i kažete mu da nema čudovišta, vi ćete ga u stvari ubediti da oni zaista postoje. Umesto toga, uzmite kalkulator i preračunajte koliko noći je dete prespavalo u kući, a potom ga pitajte koliko puta je ona opljačkana. Ako se plaši zemljotresa ili požara, pokušate da pričate sa njim o pronalaženju rešenja. Možete, na primer, napraviti plan bega i mere predostrožnosti. 

Sledeći korak je ohrabrivanje deteta da na magičan ili blesav način završi loše snove. Zamišljanje negativca kako upada u kadu punu špageta, ili pretvaranje čudovišta u čokoladu mogu će sigurno umanjiti strah i pretvoriti ga u zabavnu situaciju. 

Nekada ne postoji jednostavno rešenje, i dete prosto mora da ga preraste. 

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama