Kada dete povredi koleno ono zna da tu povredu treba tretirati posebnim preparatima, ali kada ima mentalnih poteškoća, dete ne zna da i tu vrstu "povrede" treba sanirati.

"Ono sa čim sam se uglavnom susretala u praksi su česti slučajevi povišenog nivao stresa kod srednjoškolaca usled apliciranja na fakultet. Sada u kancelariji imam petogodišnjaka koji se bori sa anksioznim poremećajem i pojačanim stresom", navodi Kati Harli, dečiji psihoterapeut. 

Portal HuffPost razgovarao je sa ekpertima iz dečije psihologije i pedijatrije o tome kako deci ukazati na značaj mentalnog zdravlja. 

Oni su predložili pet jednostavnih načina koji pomažu deci da pokažu emocije na pravi način, da se osećaju sigurno i vredno i vode računa o mentalnom zdravlju kao što vode o fizičkom.

1. Probajte metod "Emocionalni tornado"

Harli kaže da koristi ovu metodu kada priča sa decom i njihovim roditeljima. Ona na beloj tabli nacrta vulkan i objasni im da svako doživljava različita osećanja u toku dana a da osećanja koja ne izrazimo ostaju u vulkanu, njihov intenzitet sve više raste sve dok se ne dogodi esksplozija. To je onda trenutak kada dete plače, šutira i i baca stvari.

Mnogi roditelji smatraju da je ovakvo ponašanje rezultat poremećaja ali zapravo se radi o potisnutim emocijama kojima se nismo bavili. Zato je važno da naučimo decu da pričaju o svojim emocijama

2. Budite otvoreni i za vaše probleme

Veliki broj studija je potvrdio uticaj socijlanih medija i video igrica na dečije ponašanje, rapoloženje i navike spavanja. Savetuje se uvođenje nekih pravila zabrane telefona za vreme obroka ili igranje igrica pred spavanje. 

Isto tako važno je da i vi pokažete detetu svoju osetljivost kako bi i ono sa vama bez problema podelilo neki problem. 

Možete reći:"Danas sam imala problem na poslu, nisam sigurna da li se najbolje nosim sa njim, ali dajem sve od sebe". 

3. Ohrabrite dete da govori o tome kako se oseća

Bitno je da ne zaključujete odmah o čemu se radi na osnovu dečijeg izraza lica, već pružite detetu šansu da opiše kroz šta prolazi, kako se oseća.

Ako primetite da vaše dete pravi grimasu na neki stresni događaj, umesto da kažete "Nema potrebe da se uzrujavaš", ne bi bilo loše da kažete:"Izgledaš uznemireno, šta se dešava, da li si dobro? ". 

Ako vas intersuje kako je dete provelo dan u školi, izbegavajte opšta pitanja poput: "Kako ide u školi?" zato što na ovakva pitanja deca uglavnom odgovaraju kratko bez puno informacija. 

Bolje je pitati: "Da li se nešto zanimljivo desilo danas u školi?". 

4. Naučite dete da meditira

Malika Čopra, ekspert za meditaciju, navodi da je naučila da meditira kada je imala samo devet godina. Izjavila je i da je to "veliki dar" i da rado uči decu toj tehnici.

Mindfulness je tehnika potpune svesnosti, i pomaže onome ko je praktikuje da se usredsredi na sadašnji trenutak. Ova metoda može da koristi deci da lakše postanu svesna svojih aktuelnih osećanja. 

5. Potstaknite dete da piše dnevnik

Pisanje dnevnika može da ublaži stres i pomogne kod anksioznosti i depresije. Na taj način deca mogu da ispričaju svoje priče. To im daje nadu, a nada je deci najpotrebnija.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama