Poslednjih godina se dosta polemike vodi oko toga na koji sport upisati dete. Već od najranijeg uzrasta mališana, roditelji razmišljaju o aktivnostima na koje će ga upisati, a neretko prave i dugoročne planove o tome da će biti veliki fudbaler, teniser ili balerina, sve na osnovu sopstvene procene detetovog dara. Iz tog razloga, često „guraju“ decu u sportove za koje su oni sami zainteresovani, a koji mališane preterano ne zanimaju. Zdravstveni i razvojni aspekt ove priče je daleko važniji, pa je zato neophodno da se pre upisa deteta na bilo koju fizičku aktivnost konsultujete sa stručnjacima koji su kompetentni za to, od kojih možete da dobijete adekvatan savet.

Mi smo ovom prilikom zakucali na vrata Školice za sport Pokret za okret, i od njenog osnivača Milana Kojića, magistra kineziterapije sa Fakulteta za sport i fizičko vaspitanje, i mastera sportske medicine sa fizikoterapijom sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, dobili prave odgovore. U Školici se radi uz potpunu posvećenost deci, njihov razvoj se prati i procenjuje, a ekipa koja je angažovana u radu sa mališanima, konstantno prati i izučava nove trendove kada je u pitanju njihov fizički razvoj.

Od kog uzrasta je preporučljivo da se deca bave sportom?

- Individualna je stvar kada uključiti dete u sportske aktivnosti, a to zavisi od više faktora. Među prvim su potrebe deteta, stručnost realizatora programa, tip i kvalitet programa sportske aktivnosti, emotivna zrelost deteta, njegove sklonosti, prethodno motoričko iskustvo…

Koji sportovi se, u tom smislu, preporučuju za najraniji uzrast?

- Veoma je važno znati da nijedan sport pojedinačno nije dobar za decu u predškolskom i mlađem školskom uzrastu, jer podrazumeva jednoličnu strukturu pokreta i kretanja, koja nije dobra za pravilan telesni razvoj mališana. Savet +
Naš savet je da se dobro raspitate kada bilo gde upisujete svoje dete, da se zainteresujete za konkretan program i aktivnosti, da upoznate one koji će se baviti vašim detetom, da saznate kakve su im kvalifikacije i prethodno iskustvo u radu.
Već se mnogo priča o tome da današnja deca ne znaju na pravi način da se kreću, da su im slabije razvijene motoričke sposobnosti, da su im svojstvene mnoge mišićne slabosti zbog kojih imaju veliki broj posturalnih poremećaja (loših držanja tela). Kako bismo na najbolji način roditelje uputili u dečji sport, u Školici često kažemo: "Mi se kroz pokrete, kretanje i sportske aktivnosti bavimo decom, da bi se ona kada stasaju i porastu bavila sportom".

Dakle, trebalo bi da se do dvanaeste godine deca bave sportom kako bi naučila pravilno da se kreću, da bi razvila svoje sposobnosti, i da bi se pravilno telesno razvijala. Iz svih ovih razloga, koncepcija modela školice sporta je najbolja.

Ko treba da bira sport za dete?

- Besmisleno je pitati decu do desete godine kojim bi sportom želela da se bave, jer često i ne poznaju sportove, nemaju lično iskustvo, tako da ne mogu da imaju svoje afinitete. Ako dete sâmo bira sport, to uglavnom čini na osnovu mišljenja drugih, kao i popularnosti sporta.

Da li su bazični sportovi - atletika, gimnastika i plivanje zaista najbolji za dete u razvoju? Do koje godine se preporučuju baš oni?

- Ako se ipak opredelite za neki „konkretan“ sport u predškolskom i mlađem školskom uzrastu deteta, najbolje je da to budu bazični sportovi kao što su gimnastika, atletika i plivanje, ali i borilačke veštine. Oni ne bi trebalo da imaju štetne efekte - u smislu pravilnog telesnog razvoja, već treba da ga podstiču, ukoliko taj program vode profesori fizičkog vaspitanja, odnosno sportski pedagozi. Tim sportovima deca mogu da se bave dokle god žele, naročito kada su u pitanju gimnastika i atletika.