Ako ste roditelj odojčeta, malog deteta ili predškolca, vrlo je lako moguće da o njegovom seksualnom razvoju razmišljate na način: "Ma, ima on/ona za to još jaaako puno vremena". Ali, nije tako. Svako dete tokom odrastanja prolazi kroz određene razvojne faze - kako u svom fizičkom, emocionalnom i intelektualnom, tako i u seksualnom razvoju. Svaku od faza razvoja seksualnosti prate razne fizičke promene i složeni osećaji. Važno je naglasiti da su sva deca različita i da se razvijaju na svoj način, sebi prilagođenom brzinom. Navedene faze služe samo kao putokazi za bolje razumevanje ponašanja vašeg deteta.

Dečja radoznalost

Mnogi roditelji osećaju zabrinutost kada primete da njihova beba dodiruje svoje polno područje (na primer, tokom promene pelena ili kupanja), ili da njihov dečak ima česte erekcije. Taj osećaj brige bi svakako trebalo da umanji saznanje da je reč o sasvim normalnom, prirodnom ponašanju. Čak i najmlađa deca su prirodno radoznala, vole da istražuju svoje telo i uživaju da budu gola. Roditeljska reakcija na takvu radoznalost (glas i reči koje koristite, izrazi lica...) predstavlja jednu od osnovnih pouka koju će dete da dobije tokom svog seksualnog razvoja. Nastojte da na opaženo ponašanje NE reagujete zabrinuto, ljutito, iznenađeno, optužujući, kritikujući, ili sa neodobravanjem. Ako primetite da se dete dodiruje, nikako nemojte da ga zbog toga grdite ili vređate, jer time kod njega samo podstičete razvoj osećaja krivice i stida. Detetu predškolskog uzrasta, koje se dodiruje pred drugima, nežno recite da je diranje privatna stvar, koju radimo kada smo sami. Zapamtite, vaše dete treba da naučite da je radoznalost vezana za telo sasvim prirodan i normalan deo života.

Dečje zapitkivanje

Kako raste radoznalost dece i zapitkivanje u vezi sa svim što ih okružuje, tako su sve češća i pitanja vezana za seksualnost, na primer: „Zašto moja sestra nema pišu, a ja imam?“. Ili (ono najčešće): „Odakle dolaze male bebe?“. Na takva pitanja pokušajte da odgovorite što iskrenije i direktnije, izbegavajući odgovore poput: „Roda donosi male bebe“. To, naime, može značajno da „potkopa“ verodstojnost vaših stavova kao roditelja, jednog dana kada mališan dozna "pravi" odgovor na svoje pitanje. Otkrijte šta vaše dete zaista želi da dozna i tada odgovorite na konkretno pitanje, jer nema potrebe da ulazite u detalje ako to nije nužno za postavljeno pitanje. Na primer, detetu uzrasta od tri do šest godina - pokazujući na mamin stomak, možete  reći da mala beba naraste iz jajašceta u maminoj materici, i da izlazi kroz jedan poseban otvor, koji se zove vagina (nema potrebe za objašnjavanjem samog čina vođenja ljubavi, jer vrlo mala deca to još neće razumeti). Slobodno možete da kažete i to da žena i muškarac koji se vole žele da budu blizu jedno drugog i da, kada se tatin spermatozoid spoji sa maminim jajašcetom, počinje da raste beba. Ako dete nastavi da zapitkuje (što je sasvim normalna i očekivana pojava, vezana za dečju radoznalost), pružite mu i dodatne informacije - na primer, osnove same trudnoće, i slično.

Igra "doktora"

Tokom vrtićkog i predškolskog perioda, osim radoznalosti vezane za vlastito telo, deca iskazuju pojačanu radoznalost za telo onih koji ih okružuju (roditelja, bliskih osoba, druge dece...). Ako otkrijete da se vaše predškolsko dete igra „doktora“ (ili neku drugu igru koja uključuje pokazivanje intimnih delova tela drugom detetu) sa mališanima svog uzrasta, važno je da ne reagujete preterano (nikako kritikom!), jer za njega takva igra predstavlja sasvim nevino iskustvo, vezano za njegov razvojni stadijum (ali, ako se dete to isto „igra“ sa starijim detetom ili, čak, odraslom osobom - tada je vaša zabrinutost i više nego opravdana!). Bez uzrujavanja zamolite vaše dete da se obuče i pokušajte da mu odvučete pažnju pomoću neke druge igre ili igračke, ili mirno razgovarajte sa njim. Pokažite da razumete njegov interes za telo drugog deteta, ali da se od „velike“ dece očekuje da im telo u javnosti bude pokriveno.

Igre ovakvog tipa mogu da se tumače i kao znak da je vaše dete zainteresovano za ljudsko telo. One mogu da mu olakšaju upoznavanje sa njim, ali učenje novih informacija može da bude - recimo, putem dečjih knjiga na tu temu, prilagođenih predškolskom uzrastu. Ovo razvojno razdoblje je takođe prikladno da sa detetom počnete da razgovarate o dobrim i lošim dodirima. Njegovo telo je samo njegovo, ima potpuno pravo na privatnost, i niko ne sme da ga dira ako se njemu to ne sviđa ili ako to ne želi.

Masturbacija

Kao što smo već napomenuli, masturbacija se javlja između prve i treće godine života, i smatra se u potpunosti normalnim i prirodnim izražavanjem polnog ponašanja u tom uzrastu. U ranom detinjstvu, dodirivanje polnog područja može da bude način istraživanja vlastitog tela, ili način za izazivanje ugodnog osećaja ili utehe ako se dete zbog nečeg oseća uznemireno. Tokom predškolskog perioda, dete bi trebalo naučiti da je dodirivanje stvar koju radimo kada smo sami, u granicama privatnosti. Nežno ali jasno objasnite vašem predškolcu da je masturbacija vrlo ugodna stvar, ali da se ne radi pred ili sa drugim ljudima. Roditelji bi trebalo da se zabrinu zbog masturbacije jedino ako im se čini da je dete njome toliko preokupirano da se zbog toga isključuje iz drugih aktivnosti. Pojačana masturbacija u ranom uzrastu je najčešće posledica nečeg što decu muči ili uznemirava. Stoga je važno saznati o čemu se radi. Vrlo mala deca to još uvek ne mogu da kažu, pa treba razmisliti o mogućim uzrocima. Na primer, možda su u pitanju velike promene u detetovoj okolini (rođenje nove bebe, povratak roditelja na posao, razvod braka, selidba i slično). Važno je pronaći način kako pomoći detetu. Takođe, ako ono masturbira zato što mu je potreban osećaj utehe, nikako mu to ne bi trebalo braniti, jer takav postupak samo izaziva dodatnu napetost kod mališana koji je već uznemiren. Ukoliko ne možete da prihvatite ovu situaciju ili ne uspevate da je rešite, pomoć potražite kod pedagoga.

Uloga roditelja

Ono što vi kao roditelj mislite i osećate u vezi sa seksualnošću vašeg deteta, ima snažan uticaj na vaše (ne)primerene reakcije vezane za njegovo seksualno ponašanje. Ono što su vaši roditelji govorili i radili, vaši osećaji, kulturna i religiozna pozadina, način na koji doživljavate i poštujete svog partnera/partnerku... sve to utiče na „nošenje“ sa seksualnim razvojem vašeg deteta. Zapamtite: način na koji reagujete na njegovo seksualno ponašanje može da dovede do toga da se oseća dobro, zdravo i normalno ili, pak, posramljeno, krivo i „zločesto“. Roditelji su prvi i najvažniji učitelji svog deteta!

Tekst: Ana Plazonić Fabian, prof. psihologije

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama