Praksa je pokazala da veliku ulogu u adaptaciji deteta na jaslice imaju roditelji. Majka, najčešće, mora da se vrati na posao kada dete napuni godinu dana, i tada se, u velikom broju slučajeva, prvi put odvaja od deteta, što proces prilagođavanja na vrtić čini veoma stresnim i za nju samu, a onda i za dete. 

Kako bi išao očekivanim tokom i kako bi se stres umanjio, neophodno je da roditelji budu upoznati sa time kako izgleda sam proces adaptacije kako bi pripremili dete, ali i sebe.

O tome šta je važno da roditelji urade pre nego što sama adaptacija počne, kako treba da se ponašaju pred detetom u toku prilagođavanja, ali i kako da postupaju ukoliko proces ne krene očekivanim tokom, razgovarali smo sa medicinskom sestom vaspitačem, koja je i sama mama dve male devojčice, Nevenom Mihajlović.

Kako izgleda adaptacija i koliko traje? 

Postoji određen plan adaptacije kog se pridržava svaki vaspitač, odnosno medicinska sestra vaspitač. Svako dete je individua i zahteva individualan pristup, pa se tako plan adaptacije koriguje u odnosu na samo dete, njegove potrebe, navike, pa i sam karakter... Prvih nekoliko dana, dete, po sat vremena, boravi u sobi sa roditeljima gde kroz igru u prijatnoj atmosferi stiče pozitivan utisak o vrtiću. Kako se dete sve više opušta i navikava tako roditelj polako napušta sobu, i svaki sledeći dan ostaje sve kraće sa detetom. Kada procenimo da je dete spremno, ono ostaje na spavanju, nakon čega se vreme boravka postepeno produžava. Adaptacija obično traje oko četiri nedelje, odnosno mesec dana. Dužina adaptacije zavisi od mnogo faktora, a najčešće od same zrelosti i spremnosti deteta, ali i roditelja, da se odvoje.

Dete od godinu dana je veoma malo, i čini nam se da ne razume mnogo, ali da li roditelji opak nešto mogu da urade pre nego što sam proces adaptacije počne, kako bi pripremili dete?

Poželjno je pre zvaničnog polaska, dete dovesti u jasle kako bi upoznalo vaspitačice, prostor u kom će boraviti, kao i drugare. Ovakve posete su veoma prijatne za dete, pa samim tim vrtić počne da doživljava kao nešto lepo, veselo, zanimljivo... Roditeljima se savetuje i da obrate pažnju na dnevni ritam, odnosno raspored aktivnosti, i da pokušaju da usklade spavanje, raspored obroka i vreme za igru kod kuće sa onim u jaslama. Takođe od velikog je značaja i razgovor sa detetom. Roditelji kroz priče mogu detetu da dočaraju vrtić kao prijatno mesto gde će mu biti lepo, gde će imati mnogo drugara, igračaka...

Kako treba da se ponašaju roditelji na samoj adaptaciji?

Roditelj kao saradnik je veoma važan, a pogotovo tokom adaptacije. On boravi u sobi zajedno sa detetom, pri čemu je poželjno da bude opušten i pozitivan. Većina roditelja pomno prati ponašanje i radnje svog deteta, što je očekivano, ali bi ustvari trebalo da se uključe u aktivnosti i igre sa ostalom decom u sobi, kao i da oni sami osmišljavaju i realizuju igre.

Šta kada adaptacija ne krene lako i očekivano?

Ne tako često, ali se dešava da adaptacija ne krene očekivanim tokom. U tim slučajevima treba otkriti razlog, koji onda treba rešiti. Najčešći razlog otežane adaptacije su upravo roditelji koji nisu spremni da se odvoje od svog deteta, pa mu ne "ulivaju" mnogo nade i samopouzdanja. Ponekad se dešava da, i kada se dete lepo prilagodi, mame idalje plaču ispred vrata sobice.

Kako roditelji treba da reaguju na plač deteta?

Plač je ono što najviše zabrinjava roditelje kada je adaptacija upitanju. Gotovo da nema deteta koje nije plakalo na adaptaciji. To je njihov način da iskažu nezadovoljstvo, ljutnju, strah, pa čak i patnju jer su "ostavljeni". Kada do faze plakanja dođe veoma je važna reakcija roditelja. Svakako da roditelji ne treba da ignorišu plakanje ali takođe ne treba ni da reaguju previše emotivno. Pozitivan stav je veoma važan, razgovor sa detetom takođe. Detetu tada treba pričati lepo o vrtiću, drugarima koje je tamo upoznalo, igračkama i igrama. Ohrabrivanje deteta je veoma važno, ali isto tako važno je i da roditelji izbegavaju standardne rečenice poput "Mama će brzo doći". Dete, iako je malo, svesno je situacije i uvek mu treba lepo objasniti da mama ide na posao i da će se vratiti po njega kada završi.

Šta bi trebalo da se nađe u ormariću deteta?

Neophodne su patofne za sobu, rezervna odeća prilagođena aktuelnom godišnjem dobu, pelene ukoliko ih koristi, kao i sredstva za higijenu (vlažne maramice, kreme...), omiljena igračka...

Da li su dozvoljene flašice, cucle-varalice, igračke, ćebence?

Flašice, varalice/cucle, omiljene igračke ili stvari kao što su ćebence ili peškirić su na adaptaciji apsolutno dozvoljeni. Poenta adaptacije jeste da se dete prilagodi novoj sredini, a to će najlakše uspeti ukoliko uz sebe imaju nešto što ga podseća na kuću i porodicu, nešto što ce im pružiti određenu sigurnost, a i utehu. Uglavnom je to omiljena igračka. Ali, takođe je veoma važno prepoznati i pravi trenutak kada je dete spremno da se odvoji od te igracke ili cucle kako ga ne bi remetila u aktivnostima i igri. Tada objasnimo detetu da je najbolje da ta određena stvar stoji u ormaricu i sačeka tamo dok ne pođe kući, što deca lepo prihvate.

Šta kada mama još uvek doji dete koje treba da krene u jasle?

Sve je češći slučaj da mame doje decu duže od godinu dana, pa u jaslice polaze sa tom navikom. Deca koja još uvek sisaju se uglavnom teže odvajaju od majke. Nije poželjno da se tokom adaptacije ukida dojenje, jer je dete svakako već osetljivo zbog prilagođavanja na novu okolinu, navike, osobe, nego se savetuje da se podoji svedu na vreme pre i posle vrtića.

Šta kada se dete "neprimereno" ponaša (ujeda, udara, čupa)?

Ovakvo ponašanje je karakteristično za decu jaslenog uzrasta, jer im verbalna komunikacija nije dovoljno razvijena pa se češće služe neverbalnom. Ukoliko se detetu neko nađe na putu, ono ne ume da kaže "Molim te, pomeri se, želim da prođem" već ujedom, guranjem ili štipanjem stavlja do znanja drugom detetu da mu smeta. Na ovakvo ponašanje treba reagovati tako što će se detetu (iako nam se čini da nas ne razume) objasniti da to nije lepo ponašanje, ukazati mu da to druga/drugaricu boli i da treba da ga pomazi i uteši. Roditelji su često zabrinuti zbog ovakvog ponašanja njihovog deteta, ali treba da znaju da je to faza koja prolazi i da će prestati vremenom, kako se detetu verbalna komunikacija bude razvijala i bogatila.

Nevena Mihajlović, med. sestra vaspitač

Stašina i Kalinina mama

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama