Verovatnoća rađanja dvojki i trojki se povećava sa starošću majke koja pokušava da dobije dete - najčešće dvoje i više mališana rađaju žene između 35. i 39. godine. Na svet češće dolaze blizanci istog pola, nego dečak i devojčica. Učestalost jednojajčanih blizanaca je kostantna i iznosi tri do pet na 1000 trudnoća, dok učestalost dvojajčanih blizanaca varira od četiri do 50 na 1000 trudnoća. Smatra se da je rađanje jednojajčanih blizanaca slučajan fenomen, a dvojajčanih - rezultat većeg broja ovulacija, i da pokazuje familijarnu tendenciju. Najstarija žena na planeti koja je rodila blizance jeste sedamdesetogodišnja Indijka Omkari Panvar.

Stimulacija za bolji razvoj govora

Da bi dete ovladalo govorom, neophodan je spoj bioloških i sredinskih faktora. Nasleđe, normalna inteligencija, očuvan sluh, razvijena motorika govornih organa - nisu dovoljni bez podsticajnog delovanja sredine koja mališana okružuje. Da bi progovorilo, dete mora da bude stimulisano govorom, pravilnim govornim modelima, ali i emocionalno zadovoljno, uključujući pozitivnu povratnu vezu roditelj-dete-roditelj. Dinamika razvoja govora i jezika je individualna, mada postoji prosečan uzrast za koji vezujemo pojavu određenih faza u razvoju govora i jezika, ali i sluha, kao uslova za pojavu govora.

Sve ovo se odnosi i na blizance i trojke.

Sklonost ka usporenom razvoju govora

Ustaljen izraz, kada je reč o govoru blizanaca, jeste "blizanačka studija" i podrazumeva sve posebnosti u kojima blizanci odrastaju i usvajaju jezik.
Broj blizanaca i broj lečenih steriliteta
U Srbiji se na sto porođaja rodi 1,6 blizanaca, ali se taj broj stalno menja - u zavisnosti od broja parova lečenih od steriliteta tokom određene godine. Među rasama postoji razlika u učestalosti rađanja blizanaca: kod bele rase, rađa se jedan blizanac na 90 porođaja, kod žute rase tri blizanca na 1.000 porođaja, a kod crne rase 30 do 40 blizanaca na 1.000 porođaja.

Istraživanja su pokazala da je kod blizanaca (i trojki), u odnosu na jedince, veća sklonost ka usporenom razvoju govora i pojavi govorno-jezičkih poremećaja. To se posebno odnosi na prevremeno rođene blizance i/ili one koji su imali nisku porođajnu težinu i neki od riziko faktora na rođenju. Po mišljenju pojedinih  autora, zaostajanje u razvoju govora blizanaca (koje može da bude i do dve godine za jedincima), nestaje do desete godine.

Zaostajenje se ogleda u: manjoj količini govora usmerenog roditeljima, manjoj verbalizacije uopšte, siromašnijem rečniku i šestomesečnom kašnjenju u uzrastu od četiri godine. Pokazalo se da su ova obeležja bila uslovljena porođajnom težinom i uzrastom na kome se pojavila prva reč (sa granicom od osamnaest meseci, posle koje je izrazito nepovoljan uticaj na jezik). Mišljenja smo da ova deca moraju da budu podvrgnuta procesu stimulacije pre druge godine i nadoknadi zaostatka već do pete godine života. To je neophodno kako bi se prevenirale smetnje u učenju, a koje takođe mogu da budu pratilac blizanaca, bez obzira da li su kašnjenja uzrokovana biološkim ili društveno-socijalnim faktorima.


Blizanci mogu sami stvoriti svoj jezik, Foto: Shutterstock

Vlastiti jezik blizanaca

Osnovna karakteristika govora blizanaca je postojanje vlastitog jezika, poznatog kao "jezik blizanaca", koji je razumljiv samo njima - idioglosija, kriptofazija ili autonomni govor, koji nastaje tako što jedan od blizanaca modelira nezreo i patološki govor drugog, zbog čega oba govore neispravno, a pritom se međusobno razumeju. Pretpostavlja se da 40 odsto blizanaca razvija svojevrsni vlastiti jezik, posebno u drugoj godini života. Neki podaci navode da se on najčešće pojavljuje kod dece sa nezrelim jezikom ili sa jezičkim poteškoćama, i da je odgovoran za sporiji jezički razvoj.

Ova deca imaju slabije govorne sposobnosti, ali im je sposobnost za razumevanje govora adekvatno razvijena. Drugim rečima, iako imaju teškoća u govoru, blizanci sa blizanačkim jezikom pokazuju bolje razumevanje i govorne sposobnosti od blizanaca koji nemaju blizanački jezik. U literaturi je navedeno posebno obeležje blizanačkog govora, odnosno specijalizacija jednog blizanca u govornoj veštini, a drugog u nekom drugom području - na primer,  u motorici.

Kad je govor napredniji

Nasuprot ovim, postoje i istraživanja koja su pokazala da blizanci ili trojke u pogodnim društvenim okolnostima ne moraju da imaju sporiji jezički razvoj. Po ovim autorima, postoje čak obeležja u kojima su blizanci napredniji od jedinaca - na primer, brzo ovladavaju zamenicom "ja", imaju veću sposobnost razgovora sa odraslima, održavanja konverzacije i naizmeničnog odgovaranja na pitanja odraslih, zbog čega je važno posmatrati ih i procenjivati u paru.U Holandiji najviše blizanaca
Istraživanje je pokazalo da u Velikoj Britaniji ima oko 1.400 blizanaca, u Belgiji 5.000, Nemačkoj 1.450, a u Holandiji čak 20.000 dvojki, dok ih u skandinavskim zemljama ima oko 48.000. Koliko blizanaca ima u Srbiji, nije pouzdano poznato.

Uvažavajući pomenute prednosti, više od 30 odsto dece iz blizanačkih trudnoća pokazuje kašnjenje i neki od oblika poremećaja govora i jezika (to može da bude i samo jedan od blizanaca ili trojki).

Blizanci i škola

Kada dođe čas da deca krenu u vrtić ili školu, imajte na umu da su sva istraživanja poslednjih dvadeset godina pokazala da je za blizance ipak bolje da budu u istom odeljenju. Blizanci koji su smešteni u različita odeljenja, toliko misle na brata ili sestru da uopšte ne mogu da se koncentrišu na učenje i uklapanje u novu sredinu. Kada dođu do viših razreda osnovne škole, ukoliko to sami žele, mogu i da se odvoje.

Kad roditelji treba da reaguju

Bez obzira na sve specifičnosti u razvoju govora blizanaca, u određenim slučajevima je potrebno da reagujete: čim posumnjate da jedan ili oba blizanca neadekvatno reaguju na zvuke iz okoline, nisu progovorili a imaju više od petnaest meseci, nisu izgradili rečenicu i rečnik kojim nesmetano komuniciraju sa okruženjem a imaju skoro tri godine. Tada ih uključite u medicinsku i defektološku dijagnostiku, odnosno u rani audiolingvistički tretman KSAFA-m aparatom u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, ili drugu ustanovu koja se bavi razvojem govora.


Tokom igre ili nekih drugih aktivnosti, roditelji bi trebalo da se obraćaju svakom detetu zasebno, Foto: Shutterstock

Saveti roditeljima blizanaca/trojki

♦ Obezbediti dovoljno prilika za individualnu komunikaciju sa svakim od blizanaca (trojki).

♦ Izbeći obraćanje blizancima kao celini.

♦ Prilagoditi govor uzrastu, umesto siromašnih rečenica namenjenih svoj deci zajedno.

♦ Razvijati proširen, bogat dijalog između svakog deteta i roditelja.

♦ Pokazati strpljenje, kako blizanci u stalnom takmičenju za maminu ili tatinu pažnju i vreme ne bi razvili ubrzan i nerazumljiv govor.

♦ Posvetiti svakom detetu što je moguće više individualne pažnje, odnosno razgovarati sa blizancima ponaosob.

♦ Tokom igre ili nekih drugih aktivnosti, poželjno je obraćati se svakom zasebno, bez obzira što je za to potrebno dvostruko više vremena i reči.

♦ Što češće stvarati prilike za više interakcija i duže dijaloge sa svakim detetom ili utroje, odnosno učetvoro kod trojki - gde deca, osim učenja gramatike i rečnika, razvijaju veštinu dvosmerne komunikacije, odnosno vođenja razgovora u kome svako od sagovornika sluša, strpljivo čeka, postavlja pitanja, razmišlja, odgovara, nadovezuje se na već rečeno, itd. Ovo je značajno ne samo zbog podsticanja pravilnog govornog već i emocionalno-socijalnog razvoja.

♦ Ako za to postoje uslovi, poželjno je da svaki roditelj vodi po jedno dete na izlet ili putovanje. Kraća razdvajanja će blizancima pružiti priliku da stiču različita iskustva i uspostavljaju veze sa drugom decom i odraslima, što je naročito korisno za povučenije i stidljivije dete.

♦ Najvažnije je da sa svakim mališanom uspostavite specifičan odnos, da ohrabrujete njegova interesovanja, hvalite ga i nagrađujete kada ostvari neki uspeh.

Silvana Punišić, logoped

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama