Imunitet obuhvata sve fiziološke mehanizme pomoću kojih organizam reaguje kada se suoči sa stranim materijama (antigenima) - sa ciljem da se od njih zaštiti. Može da bude urođen (dobijen od majke pre rođenja) i stečen, nastao u dodiru sa antigenima. U imunološkim reakcijama učestvuju razni tipovi ćelija, među kojima su najznačajniji limfociti (vrsta belih krvnih zrnaca), koji odstranjuju antigene iz organizma - bilo direktno, bilo stvaranjem antitela koja ih neutrališu. Ukoliko u tom nastojanju "preteraju", dolazi do oštećenja tkiva - ponekad većeg od onog koje bi načinio antigen da nije neutralisan. Tada govorimo o alergijskoj reakciji, koja je ponekad toliko burna da ugrožava život (anafilaktički šok).

Tipovi alergijskih reakcija

Postoje četiri tipa alergijskih reakcija.

1. Najčešći je prvi (anafilaktički) tip, u kome učestvuju antitela klase IgE. Anafilaktička reakcija može da zahvati ceo organizam (sistemski anafilaktički šok), ili pojedina tkiva i organe (atopijske bolesti). Pod pojmom atopija ili atopijska konstitucija, podrazumeva se nasledna sklonost ka alergijskim reakcijama prvog tipa. Pritom, antigeni mogu u organizam da dospeju putem vazduha (polen, prašina buđ), hranom (žumance, riba) ili ubodom (insekti, injekcije). Reakcije II i III tipa su uglavnom izazvane antitelima klase IgG, s tim što je kod II tipa antigen deo ćelijske membrane, a kod III tipa se nalazi u krvi, gde ga sustižu antitela domaćina i vezuju u komplekse.

2. Najpoznatiji predstavnik II tipa je transfuzijska reakcija nakon primanja krvi neodgovarajuće krvne grupe, kao i hemolitička bolest novorođenčeta u slučaju nepodudarnosti krvnih grupa majke i deteta. Tada se majčina antitela vezuju za antigene na crvenim krvnim zrncima ploda - uništavajući ih, sa posledičnom teškom anemijom (malokrvnošću) i žuticom koja zahteva intenzivno lečenje, nekad i pre rođenja deteta. Ovo je, najčešće, slučaj kod Rh negativnih majki koje nose Rh pozitivan plod (Rh faktor je belančevina na opni crvenog krvnog zrnca koja se ponaša kao antigen).

3. Primer alergijske reakcije III tipa je tzv. serumska bolest. Ona nastaje 7-12 dana nakom primanja životinjskih seruma (npr. protiv zmijskog otrova, botulizma, besnila, itd.) i mala je šansa da se javi kod odojčeta. Inače, prognoza je dobra. Bolest traje desetak dana do nekoliko nedelja, zavisno od komplikacija.

4. Alergijske reakcije IV tipa nisu izazvane antitelima, već senzibilisanim limfocitima koji postaju sposobni da unište antigene. Ove reakcije se odvijaju sporo i u osnovi leže u preosetljivosti na neke bakterijske, virusne, gljivične i parazitarne antigene, zatim na strana tkiva (tipičan primer je odbacivanje transplantata posle nekog vremena nakon presađivanja organa), kao i u osnovi nekih kožnih testova koji se koriste u dijagnostičke svrhe (npr. tuberkulinski test PPD).

Pušenje potencira alergiju

Do nedavno se verovalo da odojče nema sposobnost imunološkog odgovora. Međutim, danas se zna da i novorođeno, pa čak i nerođeno dete ima izvesne imunološke potencijale. Tako je, na primer, kod beba čije su majke pušile u trudnoći, u krvi dobijenoj iz pupčanika nađen povišen nivo IgE, koji je odgovoran za alergijske reakcije tipa I. Inače, antitela klase IgG prelaze krajem trudnoće iz majčine u fetalnu krv, sa zadatkom da bebu štite od infekcija u prva tri do pet meseci života. Ova zaštita se nastavlja uz pomoć brojnih protektivnih materija u (neprokuvanom) majčinom mleku, sve dok odojče ne razvije sopstveni imunitet. Zato je dete hranjeno majčinim mlekom mnogo otpornije na infekcije, ali i manje sklono alergijama od deteta na veštačkoj ishrani.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama