Atopijski dermatitis je najčešće kožno oboljenje kod dece (oko 17 odsto dečje populacije). Radi se o hroničnoj, alergijskoj upali kože lica, naročito obraza, sa povremenim pogoršanjima. U najvećem broju slučajeva iščezava posle druge-treće godine života, a u 40-60 odsto slučajeva do puberteta. Bronhijalna astma se nadovezuje kod oko 50 odsto dece, a polenska kijavica kod 50-80 odsto mališana sa atopijskim dermatitisom. Češći je u višim socioekonomskim i urbanim sredinama. Koža najpre zadeblja, postane grublja, i na njoj se pojave crvenkaste, delimično slivene pege. Njih smenjuju plikovi, koji popucaju i počinju da vlaže. Sasušivanjem nastaju kraste. Usled jakog svraba i češanja, česte su sekundarne infekcije.

Terapija
Za sada, atopijski dermatitis nije moguće izlečiti, ali može da se drži pod kontrolom. Važne su preventivne mere: najbolje bi bilo da se ustanovi na šta je dete alergično (hrana, alergeni koji se udišu i slično) i, po mogućstvu, otkloni uzrok.

U cilju sprečavanja isušivanja kože, bebu treba kupati u vodi čija temperatura ne prelazi 36 stepeni, ne svakog dana, i ne duže od pet minutaU cilju sprečavanja isušivanja kože, bebu treba kupati u vodi čija temperatura ne prelazi 36 stepeni, ne svakog dana, i ne duže od pet minuta. Pri tome treba koristiti isključivo preparate namenjene bebama, najbolje uljne kupke, a nikako trljanje sapunom. Posle kupanja, bebu lagano potapkati peškirom, bez brisanja, kako bi se ulje u što većoj meri zadržalo na koži.

Detetu treba podseći nokte, kako češanjem ne bi izazvalo dodatne komplikacije. Za smanjenje intenzivnog svraba pomažu emolijentne kreme, koje imaju umirujuće dejstvo. Hormonske kreme su vrlo delotvorne, ali imaju ozbiljna neželjena dejstva, pa su rezervisane samo za teške forme ekcema, i to isključivo ukoliko ih lekar propiše.