Sindrom nedovoljnog napredovanja organskog porekla

Ako je uzrok sindrom nedovoljnog napredovanja organskog porekla, onda dete ne napreduje jer je bolesno. Najveći broj oboljenja se lako otkriva nakon razgovora i pregleda, ali ima i onih podmuklih, koje je teško dokazati.

Tu se prevashodno misli na zapaljenje srednjeg uva, mokraćnu infekciju, celijakiju, tuberkulozu, hipotireozu, neke urođene srčane mane, itd. Nekada je reč i o nizu vrlo retkih metaboličkih, koštano-zglobnih i genskih oboljenja.

Neka zdrava deca imaju konstitucionalno usporen rast.

Dijagnoza

Za dijagnozu sindroma nedovoljnog napredovanja, najvažnije je uzeti detaljne podatke - i to od oba roditelja, pa i treće osobe ako je potrebno. Neretko, već sam izgled i ponašanje deteta ukazuju na uzrok slabog napredovanja. Kada treba hospitalizovati dete sa sindromom nedovoljnog napredovanja?
● jasna sumnja na organsko oboljenje
● prisustvo znakova fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja
● anamneza o čestom povraćanju ili prolivu
● odojčad iznad dva meseca života sa telesnom masom blizu porođajne
● odojčad u uzrastu od tri do šest meseci sa minimalnim uvećanjem telesne mase u poslednja dva meseca                         
● pothranjenost potencijalno opasna po život
● depresija majke ili neprihvatanje deteta
● podaci o neobičnoj ishrani
● beznačajno napredovanje u toku dva meseca ambulantnog lečenja
Laboratorijske pretrage se izvode ciljano, ali često nisu od velike pomoći.

Lečenje

Ako se ne sumnja na organsko oboljenje, vrši se korekcija ishrane, uz intenzivnu emocionalnu stimulaciju - i to je, obično, dovoljno da dete počne da napreduje. Ukoliko ove mere ne pomognu, sprovode se dopunska ispitivanja, u cilju otkrivanja uzroka sindroma nedovoljnog napredovanja.

Lečenje sindroma nedovoljnog napredovanja psihosocijalnog porekla može da bude vrlo teško. Nekada je dovoljno da se dete samo izdvoji iz sredine u kojoj je živelo, pa da počne da napreduje. Zadatak socijalne službe jeste da, koliko je moguće, utiče na promenu prethodnih uslova života u porodici.

Najviše može da se postigne preventivnim merama, koje se sastoje u edukaciji mladih roditelja i podsticanju na rađanje onoliko dece koliko im dozvoljavaju mentalne sposobnosti i socijalni uslovi.

Lečenje dece sa energetsko-proteinskom pothranjenošću se sprovodi u dve faze. Prvih 7-14 dana se određuje slobodan režim unosa hrane, s tim da energetski unos optimalno odgovara visinskom uzrastu. U drugoj fazi, energetski unos se povećava za 50 odsto.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama