Naziv rahitis obuhvata grupu oboljenja kod kojih postoji poremećaj mineralizacije (ugradnje kalcijuma i fosfora) u kosti koje rastu. Stoga je moguć samo kod dece.

Daleko najčešći razlog nedovoljne mineralizacije jeste nedostatak vitamina D, neophodnog za ugradnju kalcijuma u hrskavice i kosti. Kao posledica se javlja bujanje hrskavičavog i koštanog tkiva, što stvara karakteristična zadebljanja na tipičnim mestima. Međutim, kosti ostaju meke, jer nema kalcijuma da im dâ potrebnu čvrstinu, pa se krive, i tako nastaju deformiteti.

Kako dolazimo do vitamina D?

Vitamina D nema dovoljno u hrani, naročito u mleku, ali se on stvara u koži, pod dejstvom sunčevih zraka. Kod odojčadi koja živi u područjima sa umerenom ili hladnom klimom, i ne iznosi se golišava napolje tokom cele godine, stvaranje vitamina D u koži ne zadovoljava potrebe organizma, pa su deca u prošlosti često obolevala od Da li beba koja se hrani adaptiranom mlečnom formulom treba da dobija vitamin D?
Teoretski - ne treba, jer mlečne formule sadrže dovoljnu količinu tog vitamina. Međutim, praksa je pokazala da to nije uvek tako, pa većina pedijatara savetuje minimalnu dozu vitamina D kod odojčadi na veštačkoj ishrani.

rahitisa. Danas se ova bolest uspešno prevenira dodavanjem vitamina D u vidu kapi, ili u sastavu adaptiranih mlečnih formula za bebe.

Šta se događa u organizmu bebe ako ne unosi dovoljno vitamina D?

Nedovoljan unos vitamina D u fazi kada kosti intenzivno rastu, dovodi do pojave rahitisa. Ukoliko je rast prestao, bilo zbog uzrasta, bilo zbog nekog oboljenja, nedostatak vitamina D uzrokuje takozvanu osteomalaciju, to jest razmekšanje kostiju - koje su sklone prelomima, ali ne i rahitis - koji karakterišu promene u zonama rasta kosti.

Međutim, postoje retki slučajevi kada uneti vitamin D ne može da se iskoristi - bilo zbog urođene greške u njegovom metabolizmu, bilo zbog stečenih oboljenja creva, jetre ili bubrega - u kojima se ovaj metabolizam normalno odvija. Tada se razvija takozvani vitamin D rezistentni rahitis - rahitis neosetljiv na vitamin D, koji se leči drugačije nego "obični" - vitamin D zavisni rahitis.

Kada se javljaju prvi simptomi rahitisa?

Kod dece koja su rođena sa dovoljnim zalihama kalcijuma i fosfora, znaci rahitisa usled neunošenja ili nemogućnosti iskorišćavanja vitamina D počinju da se ispoljavaju od Da li je bebi potrebno dodavati i vitamin A?
Bebi koja sisa ili se hrani mlečnom formulom, nije potrebno dodavati vitamin A. On se dodaje samo odojčetu koje se hrani kravljim mlekom, mada se to mleko ne preporučuje u prvoj godini života.
drugog meseca života. Do tada zdrava beba postaje razdražljiva, slabo sisa, slabo spava, i puno se znoji. Prvi znaci na skeletu se zapažaju na kostima lobanje, koje su mekane i na pritisak se ulubljuju, da bi se potom vratile u normalan položaj, poput ping-pong loptice (kraniotabes). Fontanele (razmaci između kostiju) su široko otvorene i sporo se zatvaraju.

Kakve se analize rade da bi se utvrdio uzrok bolesti?

Najvažnije su biohemijske analize. Potrebno je odrediti nivo kalcijuma, fosfora i enzima alkalne fosfataze u krvi, koja je najranije promenjena - u smislu porasta iznad normalnih vrednosti. Koncentracija fosfora je kod "običnog rahitisa" snižena, ali u slučaju nekih retkih formi bolesti može da bude i povišena. Zbog kompenzatorno pojačanog rada paratiroidnih žlezda, nivo kalcijuma u krvi se obično održava u granici normale. Ukoliko taj "zaštitni mehanizam" izostane, beba može da ispolji simptome rahitogene tetanije. Rendgenski snimci dokazuju promene na kostima.