Zbog čega je važan rani pregled bebinog oka objasnila nam je dr Marina Dragović.

Kada se preporučuje prvi pregled bebinog vida?

- Najbolje već na rođenju, oftalmoskopom - da se otkriju manifestne promene, odnosno anatomske i strukturne anomalije oka. Potom se postupa prema nalazu. Redovna kontrola se radi već nakon druge godine, kada pratimo razvoj vida deteta. Tada uočavamo promene u funkciji, refraktivne greške, odnosno opasnost od slabovidosti i preduzimamo adekvatno lečenje. 

Smanjena slabovidost u svetu
Danas postoje jasni stavovi oko izbora implanta prema uzrastu deteta, pedijatrijska oftalmologija je dobro razvijena, razvoj vidne funkcije dobro poznat, pa se time mnogo dobilo u smanjenju slabovidosti u svetu. Iz ove populacije sada već dobar broj dece upisuje redovne, a ne škole za decu oštećenog vida, što je ranije bila redovna pojava nakon operacija katarakte, ili kod postojanja nekih dioptrijskih problema.

Anatomske promene koje se uoče na vreme, treba odmah zbrinjavati. Katarakta (zamućenje očnog sočiva) se operiše već za mesec-dva po rođenju, ukoliko značajno ometa razvoj vida. U slučaju da je periferno locirana, prati se do momenta kada zakloni centralnu osovinu. Svaka sumnjiva promena zahteva detaljan pregled u opštoj anesteziji, što može da se uradi već mesec dana po rođenju. Ako je sve u redu, dete treba pregledati i oko treće godine života. Ni u kom slučaju ne sme da se kasni sa prvim pregledom, koji se kod nas uobičajeno radi pred polazak u školu. 

Da li se posebno prati razvoj vida prevremeno rođene dece?

Prevremeno rođena deca zahtevaju maksimum pažnje i stalne kontrole oftalmologa, čak i više puta dnevno, još u inkubatoru. A potom, prema napredovanju ili povlačenju promena, određuje se režim kontrola, kao i intervencija koja je neophodna (laser ili krio terapija, ili hitna vitreoretinalna hirurgija u četvrtom stadijumu oboljenja).

Ne sme se zaboraviti opasnost od ablacije mrežnjače (odvajanje mrežnjače sa mogućim gubitkom vida) kod dece sa visokom kratkovidošću, često i kod nekog sindroma (Daun), kod juvenilnog dijabetesa - što predstavlja hitno stanje u oftalmologiji.

Ono čega smo svi najčešće svesni, a čemu se nije posvećivalo mnogo pažnje u našem društvu, jesu oštećenja nastala usled nedovoljnog razvoja oka, konkretno mrežnjače - kod prevremeno rođene dece, i to sa većim rizikom kod male težine na rođenju (ispod 1.500 grama), i sa višim stepenom nezrelosti ploda (ispod 32. gestacione nedelje). Teži porođaji, sa različitim komplikacijama, nose povećan rizik za nastanak nekog od oštećenja na oku i zahtevaju obavezan pregled. 

Šta dovodi do poremećaja vida kod novorođene dece?

- Brojni su uzroci, a obično ih i ne znamo. Svakako da ima udela genetska predispozicija, faktori iz okoline - koji mogu da poremete ovaj genetski materijal (zračenje, pesticidi, virusi). Danas se dosta oboljenja može detektovati upravo modernom biotehnologijom i genetskim ispitivanjima.   

"Šetanje" oka
Ova pojava kod novorođenčeta plaši neiskusne roditelje. Šta je uzrokuje?
- U prvih šest meseci još uvek ne postoji formiran refleks koordinacije, tako da to blago "njihanje" oka nije patološka pojava. Često anatomija lica i proširen kožni nabor između nosa i ugla oka zbuni roditelje, mada se često radi o lažnom, pseudostrabizmu.

Poznato je da su neke virusne infekcije jako opasne ukoliko ih buduće mame imaju (intrauterine), kao što je herpes, rubeola, morbili, varičela, citomegalovirus, virus gripa, parazitarna oboljenja (toksoplazma, toksokara), kao i neki lekovi  Najopasniji period je, svakako, prvi trimester, a kod nekih virusnih bolesti opasnost postoji i u trećem.

Može li roditelj sam da primeti problem sa bebinim vidom?

- Najčešće roditelj i primeti. Na svu sreću, roditelji su danas dosta informisani, prate dešavanja na Internetu vezano za specifične probleme koji ih muče i dolaze do informacija. Kod nas još uvek ne postoji prodor jasnih stavova svetske medicine u pedijatrijskoj sferi, što rezultira velikim propustima i gubljenjem dragocenog vremena, sa posledicama koje - nažalost, u školskom uzrastu, kada se redovno otkrivaju, više ne možemo da lečimo. 

Do kada nije kasno za intervenciju?

- Najbolji rezultati se postižu brzim reagovanjem, zato što je od druge do četvrte godine period najaktivnijeg razvoja vida i tada najviše možemo da učinimo. Da bi vid bio funkcionalan, mora da postoji normalna anatomija oka, položaj, koordinacija oba oka i jasna, funkcionalna veza sa centralnim nervnim sistemom. To govori o složenosti čula vida.

Kada se oko  stabilizuje?

- Pod uslovom da je intrauterini razvoj protekao uredno, i porođaj bio neometan, vid se razvija postepeno. Prvi meseci su važni za sazrevanje svih očnih struktura i mrežnjače, kao nervnog elementa oka. Čepići i štapići rastu, sazrevaju, uspostavljaju se nervni putevi koji sazrevaju tokom prve dve godine života. Razvoj vida ide u početku monokularno, a od trećeg meseca beba počinje da «uči» da gleda binokularno, i ova funkcija se nastavlja do šeste godine.

Istraživanja, međutim, pokazuju da razvoj vida kod dece može da traje do 10-12. godine, ali sa manjim mogućnostima u dobitku na vidnoj funkciji, nego u prvih par godina života.

Današnje mogućnosti pedijatrijske oftalmologije su takve da 80 odsto oštećenja vida možemo da ispravimo upravo u najranijem uzrastu. Svakako da je polazak u školu zakasneo momenat za prvi susret sa oftalmologom. 

Da li je šeširić sa većim obodom dovoljna zaštita oka od štetnih uticaja sunca?

- Preporuke su iste kao i one za zaštitu kože i zaštitu od pregrevanja. Destvo UV zraka i toplotni efekat za bebu su još opasniji nego za odrasle (sunčanica, toplotni udar, opekotine, dehidracija, iritacija oka i slično). To ne znači da treba ići u drugu krajnost, već do granice dok se i roditelj i dete na suncu osećaju prijatno. Sunce je izvor života, bez njega bi nastale mnoge bolesti. Ne treba se plašiti sunca, ali bez direktne, dugočasovne izloženosti. 

Možda bi trebalo i ovo da znate!

*Očni pokreti novorođenčadi nisu koordinisani do oko šest meseci života. To treba da se razvije kao uslovni refleks, počev od šestog meseca do druge godine. Od druge do pete godine, smanjuju se ove mogućnosti oblikovanja vida, a nakon osme godine - refleksi su učvršćeni i vidna oštrina formirana. Bilo koja prepreka ovakvom razvoju vida, anatomska ili funkcijska dovešće do poremećaja i zaostajanja u razvoju oštrine vida, odnosno do slabovidosti, koja se neće ispraviti nakon osme godine života. 

Mirjana Ajbl

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama