Dečja gojaznost je iz godine u godinu sve ras­pro­stran­je­ni­ja, a sve češće se jav­lja i u ra­nom uz­ra­stu. U razvijenim zemljama, sva­ko treće odojče ima pre­ko­mer­nu te­le­snu težinu. Buc­ma­ste be­be po­sta­ju go­ja­zna de­ca, a sko­ro po­lo­vi­na go­ja­znih sed­mo­go­dišnja­ka po­sta­ju go­ja­zni od­ra­sli ljudi.

Rizik po zdravlje

Kao i kod od­ra­slih, go­ja­znost kod de­ce no­si broj­ne zdrav­stve­ne ri­zi­ke, kao što su: kar­di­o­va­sku­lar­ne bo­le­sti, dečja hi­per­ten­zi­ja (visok krvni pritisak), di­ja­be­tes, pro­ble­mi sa zglo­bo­vi­ma, a česte su i smet­nje sa di­san­jem to­kom spa­van­ja. Ova de­ca mo­gu da ima­ju i broj­ne psi­hičke pro­ble­me, ko­ji su re­zul­tat od­no­sa dru­gih ma­lišana pre­ma nji­ho­vom "punačkom" iz­gle­du. Dešava se da ih za­dir­kuju u ško­li, čak i odbacuju. A de­ca pa­te više od od­ra­slih, lakše gu­be sa­mo­pošto­van­je i sklo­ni­ja su de­pre­si­ji.

Višak masnih ćelija

Go­ja­znost se obično de­fi­niše kao pre­ko­mer­no na­go­mi­la­van­je ma­snog tki­va. Uopšteno go­vo­reći, go­ja­zno odojče je ono čija ukup­na težina ima više od 25 odsto ma­sti - kod dečaka i više od 32 odsto ma­sti - kod de­vojčica, ili 120 odsto od ide­al­nog od­no­sa težine za dužinu. Me­ren­je kožnog na­bo­ra mno­go tačni­je od­ređuje ma­sne na­sla­ge.

Te­lo na­go­mi­la­va mast po­većan­jem bro­ja ili za­pre­mi­ne ma­snih ćeli­ja. Ovo je važno za kon­tro­lu dečje go­ja­zno­sti, jer se ma­sne ćeli­je stva­ra­ju uglav­nom u dečjem uz­ra­stu. Broj i ve­ličina ma­snih ćeli­ja brže ra­ste kod go­ja­znih ne­go kod mršavih beba i dece, ta­ko da ovi ma­lišani na počet­ku ado­le­scen­ci­je već ima­ju više ma­snih ćeli­ja ne­go što je po­treb­no.

Razlozi za go­ja­znost

Ia­ko je pi­tan­je jed­no­stav­no, ni­ko na nje­ga ni­je dao kom­ple­tan od­go­vor. Sva do­sa­dašnja istraživan­ja uka­zu­ju na kom­plek­snost fak­to­ra ko­ji su u to uključeni, ali je ja­sno da su pr­ve go­di­ne živo­ta, tačni­je pr­vi me­se­ci - pre­su­dan pe­ri­od za raz­voj go­ja­zno­sti.

*Po­ro­dično nasleđe

Go­ja­znost je često na­sled­na. Naučni­ci su ot­kri­li čak pet ge­na po­ve­za­nih sa go­ja­znošću. Pu­nački ro­di­tel­ji će, ve­ro­vat­no, da ima­ju istu ta­kvu de­cu. Ako je go­ja­zan je­dan od njih, ri­zik od raz­vo­ja go­ja­zno­sti kod ma­lišana je 40 odsto, a ako su oba go­ja­zna, ri­zik ra­ste do 80 odsto. Na­sleđe se is­pol­ja­va u sklo­no­sti ka go­ja­zno­sti, ras­po­re­du ma­snih na­sla­ga i re­ak­ci­ji na pre­ve­li­ko unošen­je hra­ne. Ta­kođe se na­sleđuju afi­ni­te­ti za od­ređenu hra­nu - na primer, za slat­kiše (ko­ji su vr­lo ka­lo­rični). Ma­lišani ko­ji vo­le slat­ko, sva­ka­ko su re­dov­no uzi­ma­li slat­ku hra­nu to­kom odo­jačkog pe­ri­o­da.

Dakle, naj­važni­ji fak­tor u na­stan­ku dečje go­ja­zno­sti je go­ja­znost ro­di­tel­ja, pre sve­ga maj­ke. De­ca go­ja­znih maj­ki su man­je ak­tiv­na, a u pr­vim me­se­ci­ma više na­pre­du­ju u te­le­snoj težini od de­ce čije maj­ke ne­ma­ju pre­ko­mer­nu težinu - što uka­zu­je na urođenu sklo­nost ka na­go­mi­la­van­ju ener­gi­je. To može da po­tiče od ja­kih ge­net­skih pre­di­spo­zi­ci­ja, ili od načina živo­ta (ne­zdra­ve is­hra­ne i man­jka fi­zičkih ak­tiv­no­sti). Mno­gi go­ja­zni ro­di­tel­ji ima­ju go­ja­znu de­cu jer im na­meću loše na­vi­ke u is­hra­ni još u pe­ri­o­du odojčeta.

*Ma­lo trošen­je ener­gi­je

Buc­ma­ste be­be su mir­ni­je od mršavih, po­kre­ti su im ne­spret­ni i "usporeni". Ta spo­rost ni­je po­sle­di­ca nji­ho­ve go­ja­zno­sti, već njen uzrok. Na­rav­no, kada de­te jed­nom po­sta­lo de­be­lo, nje­go­va ve­ličina ga dal­je uspo­ra­va.

*Nu­tri­tiv­ni fak­to­ri

■ Za prekomernu telesnu težinu ima i drugih "krivaca". Pre svega, tre­ba po­me­nu­ti za­stu­plje­nost šećera u is­hra­ni. Maj­ke svo­jim be­ba­ma ra­no uvo­de šećer u is­hra­nu, što je u velikom broju slučajeva vezano za tra­di­ci­ju. Neretko se dešava da za­slađuju sve što be­be pi­ju, jer sma­tra­ju da je ta­ko uku­sni­je.

■ Greška je i ra­no uvođen­je ne­mlečne hra­ne. Većina maj­ki mi­sli da sa tim tre­ba početi što ra­ni­je, ka­ko bi de­te bol­je na­pre­do­va­lo. No, su­više ra­no uvođen­je čvr­ste hra­ne, pre navršena četiri meseca - može da do­ve­de do go­ja­zno­sti.

■ Odojčad na veštačkoj is­hra­ni ima više izgleda da po­sta­ne go­ja­zna. Je­dan od raz­lo­ga leži u sa­sta­vu adap­ti­ra­nog mle­ka, ko­ji je "konstantan". Naime, majčino mle­ko se men­ja to­kom po­do­ja, pa na kra­ju sa­drži znat­no više ma­sti ne­go na počet­ku. Ka­ko ma­sti ima­ju za­sićujuću ulo­gu, be­ba gu­bi ape­tit i pre­sta­je da si­sa. To­ga ne­ma u adap­ti­ra­nom  mle­ku, ta­ko da be­be ko­je se veštački hra­ne - mno­go lakše do­bi­ja­ju u te­le­snoj ma­si.

Pre­ven­ci­ja go­ja­zno­sti

Go­ja­znost je lakše pre­ve­ni­ra­ti ne­go lečiti, a tu je uloga roditelja presudna. Majci treba dati preporuku za do­jen­je, poučiti je da pre­po­zna­ ka­da se dete pre­je­de - da za­u­sta­vi hran­jen­je pre ne­go što se be­ba "prepuni". Između ostalog, ne tre­ba je su­više često do­ji­ti, na primer, sva­kog sa­ta. Be­be ko­je bi hte­le ta­ko često da si­sa­ju, ne ra­de to zbog gla­di, već iz nesigurnosti ili "kom­fo­ra": uživajući na maminim grudima, one se oslo­bađaju stre­sa. Ako se be­ba hra­ni adap­ti­ra­nim mle­kom, bočica ne tre­ba da bu­de sprem­na baš u sva­kom tre­nut­ku.

-Ta­kođe, ne tre­ba hra­ni­ti be­bu kad god za­plače, jer plač ne mo­ra da znači da je glad­na ili žed­na. Možda samo hoće da je uzme­te u na­ručje, da bi se smi­ri­la. Naj­veći broj be­ba traži da se na­hra­ni na sva­ka dva sa­ta - do uz­ra­sta od dva me­se­ca, a na tri sa­ta - do šest me­se­ci. Po­sle šest me­se­ci, be­be su za­do­vol­jne sa tri obro­ka i dve užine.

-Ne pre­po­ručuje se da be­ba je­de na br­zi­nu (po­treb­no vre­me da se na­je­de je 15 do 20 mi­nu­ta). Ako pre­sta­ne da je­de pre ne­go što is­pra­zni bočicu, ne tre­ba in­si­sti­ra­ti da je do­vrši. Ne tre­ba uključiva­ti čvr­stu hra­nu pre na­vršena četiri do šest me­se­ci. Ni­ka­ko ne uključujte slat­kiše pre na­vršenih 12 me­se­ci.

-Što pre be­ba po­sta­ne vit­ko de­te, veće su šan­se da će ima­ti op­ti­mal­nu te­le­snu težinu u od­ra­slom uz­ra­stu. Po­zna­to je da su pr­ve tri go­di­ne pe­ri­od in­te­lek­tu­al­nog i psi­hičkog form­i­ran­ja. To je, ta­kođe, pe­ri­od form­i­ran­ja zdra­vih na­vi­ka u is­hra­ni. Nu­tri­tiv­ne na­vi­ke us­po­stav­lje­ne u ra­nom de­tinjstvu, po­sta­ju mo­del ko­ji se pra­ti i ka­sni­je u životu.

Preporuke za prevenciju gojaznosti

- Najbolja je pri­rod­na is­hra­na - do­jen­je.

- Nemojte prerano da uključujete čvrstu hranu. A kada dete počne sa njom, tre­ba uključiti kon­cen­tro­va­nu hra­nu, ko­ja je bo­ga­ta hran­lji­vim sa­stoj­ci­ma, ali ni­sko­ka­lo­rična: ra­di­je dajte po­vrće nego voće, a žita­ri­ce ume­sto slat­kiša.

- Sva­ki plač be­be ne znači da je glad­na. Možda je žed­na, usam­lje­na, ili želi da se no­si.

- Ponudite bebu vodom između obroka, posebno ako je na ishrani adaptiranom formulom.

- Ne na­li­vaj­te be­bu so­ko­vi­ma. Go­to­vi so­ko­vi ima­ju isto to­li­ko ka­lo­ri­ja kao mle­ko, ali su si­ro­mašni­ji hran­lji­vim sa­stoj­ci­ma. Pre­ko­mer­no uzi­man­je so­ko­va u odo­jačkom pe­ri­o­du može da bude uzrok go­ja­zno­sti. Ume­sto kon­cen­tro­va­nih so­ko­va, tre­ba da­va­ti raz­blažene.

- Kada je bud­na, be­ba tre­ba uvek da je u po­kre­tu.

- Ne in­si­sti­raj­te da beba po­je­de sve iz tan­ji­ra. Kad zatvori usta i okrene glavicu, obrok je gotov.

Prim. dr med. Jasminka Komnenović, pedijatar-nutricionista

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama