Mame beba i male dece mnogo vremena provode kod kuće, upućene baš na svoje malo čedo. I onda kada imaju nedoumicu ili se dogodi nešto nepredviđeno, a potrebna im je brza reakcija i odgovori, najčešće se oslanjaju na internet. 

 

Na društvenim mrežama postoji veliki broj grupa i mama koje su članice, u kojima se one dopisuju, savetuju, poržavaju, ali i konfrontiraju. Među pitanjima koja se često postavljaju, a najčešće dolazi do neslaganja, nekako se uvek nađu prohodavanje, odnosno korišćenje dupka i, neizostavno, dojenje, odnosno prekidanje istog i uvođenje čvrste i začinjene hrane u dečju ishranu.

 

Čitajući iskustva mama neretko možemo naići na stavove poput: "moja deca su počela da piju kravlje mleko sa četiri meseca", "sama sam prestala da dojim kada je beba imala šest meseci, jer je starije dete teže odbiti od dojenja", "počela sam bebi da dajem ručak koji spremam za nas čim sam prestala da dojim, od šestog meseca","beba je sama tražila i radovala se kada je videla šerpu","mazala sam im desni belim vinom","stavljala sam ih u dubak sa pet meseci i nije im ništa"..., uz obavezno objašnejnje i zaključak da bebe ne čuvaju ni lekari, ni sajtovi, ni mame iz grupa, nego da je majka ta koja je najbolje zna šta je dobro za njenu bebu, a šta nije.

 

Iako su određena "verovanja" o tome šta može da pomogne bebi duboko ukorenjena i prenose se generacijama, evo šta o tim stavovima misle Yumamini stručnjaci.

Kako za bebu, dojenje je višestruko značajno i za majku
Neposredno po porođaju, dojenje izaziva bolju retrakciju materice (vraćanje u prvobitni položaj), takođe brojne studije su pokazale da jača koštanu strukturu. Dojenje relaksira, olakšava san, prevenira postporođajnu depresiju, a smatra se i da smanjuje rizik od infekcija posle porođaja ali i rizik od karcinoma geniltalnih organa i dojke, kaže dr Biljana Kostić

 

Nedoumice u vezi sa dojenjem

 

Da li su rečenice koje počinju sa "u moje vreme..." i završavaju se sa "i šta nam sada fali?" dovoljni argumenti kada je u pitanju dojenje koje je, kako kaže dr Biljana Kostić, specijalista pedijatrije, najprisnije povezivanje majke i deteta. Zbog čega je važno dojiti bebu duže od šest meseci? 

 

- Hormon oksitocin stvara bliskost izmedju deteta i majke. Posebno ima psihičku važnost koja produbljuje emocionalni razvoj deteta a takođe utiče i na emocije majke. Jedino majčino mleko sadrži optimalnu količinu nutricijenata potrebnih za normalan rast i razvoj deteta.

 

Otuda se razvila floskula - majčino mleko je za dete, a kravlje za tele. Majčino mleko poseduje idealnu temperaturu, uvek je detetu dostupno, prevenira alergije u novorođenačkom periodu, uspešno reguliše stolicu bebe. Dojenje predstavlja jedini izvor imuniteta kod beba, tj. sprečava razvoj infekcija, ističe dr Biljana.

 

Na pitanje zbog čega bebi ne smemo davati ručak koji smo spremili za starije članove porodice dr Kostić odgovara? 

 

- Hrana za odrasle koja sadrži dosta dodataka, poput šećera i soli, nije adekvatna za ishranu beba (zbog drugačijeg, nedovoljno razvijenog sistema za lučenje i varenje). Osim toga u ishranu odraslih dodaju se i različiti začini koji sadrže konzervanse i aditive koji su najčešći izazivači alergija kod dece, upozorava naša saradnica.

 

Nedoumice u vezi sa nicanjem zuba

 

Zbog čega nije dobro mazati bebine desni belim vinom? 


- Upotreba belog vina za olakšanje tegoba za nicanje zuba kod beba nije opravdana i ne preporučuje se jer bilo kakva apsorpcija alkohola može biti štetna po dete, izričita je dr Biljana Kostić.

 

Foto: Shutterstock

Nedoumice u vezi sa prohodavanjem

 

Majke često kažu da, iako nije najbolje rešenje, decu ponekada stavljaju u dubak jer im je tako lakše i dete im je tu sigurno da makar na pet minuta odu do toaleta ili skuvaju kafu. Neke druge majke opet smatraju ovo pomagalo veoma korisnim i njihova deca u hodalici provode duže vreme.

 

Iako je dubak kod nas gotovo neizostavni deo u fazi prohodavanja, fizioterapeut Snežana Milanović kaže da je stavljanje u dubak jako štetno i da nikada nije dobro, naročito rano. 

 

- Dokazano je da ometa normalan psihomotorni razvoj, deca preskaču fazu puzanja koja je izuzetno važna za fizički razvoj, jačanje mišića, učvršćivanje zglobova, formiranje pravilnih šema kretanja, umanjuje doživljavanje iskustava koje ima dete koje se kreće puzeći. Takođe, upotreba dupka doprinosi pojavi deformiteta stopala koja zauzimaju nepravilan položaj, zglobovi se opterećuju težinom tela a da još nisu dovoljno ojačani. Jedno istraživanje u Americi pokazalo je čak da usporava razvoj govora i da deca u dupku kasnije progovaraju, kaže Snežana.

 

Nedoumice u vezi sa progovaranjem

 

Razvoj govora je takođe individualan i neka deca progovore pre, a neka kasnije. U slučajevima kada dete ne progovara, čak i ako roditelji osećaju da postoji neki problem, često budu "ohrabrivani" dobronamernim savetima kako je "detetu sve potaman" i "nema na šta da se žali", a da će progovoriti onda kada mu nešto bude smetalo.

 

Iako simpatični, postoji granica kada ovakvi komentari nisu više nešto što je dovoljno kako bi roditelji bili mirni i sigurni da je sa razvojem dečijeg govora sve u redu. 

 

Šta više, logoped dr Nataša Čabarkapa kaže kako neblagovremeno uključivanje u tretman može da ima određene posledice.

 

- U zavisnosti od samog govorno-jezičkog poremećaja, posledice neblagovremenog reagovanja, odnosno neuključivanja u tretman mogu biti različite: razvoj neadekvatnog i nefunkcionalnog govora, teškoće funkcionisanja u vrtićkoj grupi, odlaganje polaska u školu, teškoće u socioemocionalnom funkcionisanju, neadekvatno praćenje školskog programa, različite smetnje u učenju itd.

 

Ukoliko detetov govorno jezički-razvoj kasni, sa protokom vremena to kašnjenje zapravo postaje sve veće, jer vršnjaci napreduju, a ono stagnira. Kritičan period za razvoj jezika je do treće godine i tada se može najviše postići stimulacijom, kaže dr Nataša Čabarkapa.

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama