Eritrociti (crvena krvna zrnca) su krvne ćelije koje prenose udahnuti kiseonik od pluća do tkiva, a ugljen-dioksid (nastao u procesu ćelijskog disanja) na suprotnu stranu - od tkiva do pluća, odakle se u toku izdisanja izbacuje iz organizma.

Visinska beba

Kada se beba rodi, ima gustu krv kao da je bila na Mont Everestu. Pošto odjednom ima na raspolaganju dovoljno kiseonika, višak eritrocita se eliminiše iz krvi i razgrađuje u jetri. Pritom se gvožđe ne izbacuje 

Disanje ploda
Kiseonik se u eritrocitu vezuje za belančevinu hemoglobin, tačnije za njegov glavni sastojak gvožđe, koje krvi daje crvenu boju. Plod dobija kiseonik preko majčine krvi, za šta mu je potreban veći broj eritrocita, nego čoveku koji ga udiše iz atmosfere.

iz organizma, već čuva u svojim "skladištima" za nove eritrocite, jer sledi period smanjenog unosa gvožđa putem hrane. Naime, u prvih šest meseci života, jedina bebina hrana je mleko - namirnica siromašna gvožđem, pa se za stvaranje novih eritrocita koristi gvožđe iz rezervi. Prilikom razlaganja u jetri, hemoglobin se metaboliše u žuti pigment bilirubin, a on u produkte koji se eliminišu iz organizma putem stolice. Kod nekih beba jetra još nije sasvim zrela, ili je priliv bilirubina mnogo veliki, pa višak oboji kožu u žuto. To je novorođenačka žutica. Ona je, u fiziološkim uslovima, bezopasna i prolazna pojava.

Koncentracija hemoglobina (g/L) kod zdrave dece

uzrast

srednja vrednost

donja granica

novorođenče

dve nedelje

tri meseca

6 meseci do 6 godina

6-12 godina

168

165

120

 

120

130

137

130

95

 

105

110

Anemija iscrpljuje srce

Zbog manjka eritrocita ili hemoglobina, smanjuje se dopremanje kiseonika tkivima. Anemija se manifestuje bledilom kože i sluznica, bezvoljnošću, slabim apetitom, brzim zamaranjem pri fizičkom naporu, glavoboljom i sl. Organizam se prilagođava anemičnom stanju tako što srce kuca brže, a protok krvi se raspoređuje u korist vitalnih organa. Disanje se ubrzava, a u eritrocitima se odvijaju promene koje im omogućavaju da otpuštaju više kiseonika u tkivima.

Dugotrajna anemija iscrpljuje kardiovaskularnu rezervu pa se srce proširuje i, konačno, popušta. Zbog zatajivanja cirkulacije nastaju otoci na periferiji, zastoj krvi u plućima, uvećanje jetre i slezine, i drugi simptomi.

Prema nastanku, anemije mogu da se razvrstaju u dve velike grupe:

1. Poremećaji u proizvodnji eritrocita ili hemoglobina

2. Prekomerna razgradnja (hemoliza) ili gubitak eritrocita (krvarenje)

U svakoj grupi postoji veliki broj, uglavnom retkih oboljenja. U daljem tekstu će biti opisane samo najčešće anemije, dok se za detalje treba obratiti dečjem hematologu.

FIZIOLOŠKA ANEMIJA

Radi se o normalnoj pojavi, koja se javlja u prvim mesecima života (najizraženija je u drugom i trećem mesecu). Koncentracija hemoglobina pada na 110 g/l, pa i niže. Anemija nastaje zbog smanjenja broja eritrocita i povećanja zapremine krvi nakon rođenja. Izraženija je kod nedonoščadi (koncentracija hemoglobina pada na 90-100 g/l već između treće i šeste nedelje života).

Razne patološke anemije u novorođenačkom uzrastu pogoršavaju "fiziološku anemiju" nakon par meseci, kada mora da se uvede terapija. Inače, kod zdrave, na vreme rođene dece, nije potrebna nikakva Kad se stanje pogorša
Fiziološka anemija se pojačava pri nedostatku folne kiseline i vitamina E. Nezasićene masne kiseline i prevelika količina gvožđa u adaptiranim mlečnim formulama mogu da uzrokuju blage hemolitičke epizode i da tako pogoršaju fiziološku anemiju!
nadoknada gvožđa ili vitamina, ako su vrednosti hemoglobina u okviru normalnih za uzrast (vidi tabelu). Gvožđe iz majčinog mleka se bolje iskorišćava nego ono iz formula i kravljeg mleka, a njegova količina je u fiziološkim uslovima sasvim dovoljna za normalan rast i razvoj odojčeta. Primena preparata gvožđa dolazi u obzir kada detetova skladišta ovog elementa nisu dovoljno popunjena, npr. kod porođajnih povreda i krvarenja, ili zbog majčine anemije u trudnoći.

Kod nedonoščadi sa jako izraženom anemijom je ponekad potrebna transfuzija eritrocita, nakon koje se nastavlja terapija preparatima gvožđa, sve dok se rezerve ne popune.

MEGALOBLASTNE ANEMIJE

Nastaju usled nedostatka folne kiseline ili vitamina B12, što dovodi do usporenog sazrevanja eritrocita i njihovog smanjenog broja u krvi, praćenog smanjenom koncentracijom hemoglobina. U tom slučaju, eritrociti su veliki, a u koštanoj srži se povećava broj matičnih ćelija crvene loze - megaloblasta. Nivo folata u krvi je snižen a gvožđa povišen, jer se ono ne ugrađuje. Dete je bledo, razdražljivo, sklono infekcijama i prolivima.

Perniciozna anemija
Megaloblastna anemija, koja je posledica atrofije (propadanja) želudačne sluznice, naziva se perniciozna anemija i viđa se kod adolescenata i odraslih osoba. Kod dece - drugi, retki mehanizmi mogu da dovedu do ove vrste anemije (najčešće posle obimnih hirurških intervencija na tankom crevu). Lečenje se sprovodi davanjem vitamina B12 putem injekcija.

Nedostatak folne kiseline se najčešće javlja u uzrastu između četvrtog i sedmog  meseca, kao posledica pogrešne ishrane. Kozje mleko sadrži malo folne kiseline, pa nedostatak tog vitamina može da nastane kod dece hranjene isključivo kozjim mlekom. Razlog toga mogu da budu materijalne okolnosti, alergija na kravlje mleko i standardne mlečne formule, neupućenost i verovanje roditelja da kozje mleko ima posebnu hranljivost i zaštitnu moć.

Vitamin B12 (kobalamin) je neophodan za stvaranje eritrocita. U hrani se obično nalazi u dovoljnim količinama, ali ga tanko crevo upija samo kada je vezan za belančevinu zvanu "unutrašnji činilac", koju izlučuje želudačna sluznica.

Folna kiselina kao terapija

Konzumno mleko u prahu, namenjeno opštoj upotrebi, ne sadrži dovoljnu količinu folne kiseline, pa nije prikladno za ishranu odojčadi.

Inače, u lečenju megaloblastne anemije uzrokovane nedostatkom folne kiseline, primenjuju se preparati tog vitamina.

Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama