Najveći broj dece se, na krivuljama fetalnog rasta, koje su napravljene prema polu, gestacijskoj zrelosti (trajanju trudnoće) i redosledu rađanja (paritetu majke), nalazi između 10. i 90. procenta i naziva eutrofičnom (normalno uhranjenom). Bebe koje su na tabelama rasta iznad 90. procenta, nazivaju se hipertrofičnim. Među njima ima konstitucionalno krupne dece, koja su nasledila svoju visoku majku. Ali su, ukoliko porođaj protekne bez komplikacija, potpuno zdrava i ne nose nikakve posebne rizike za budući život. Međutim, ima i onih beba koje su preterano porasle usled metaboličkih poremećaja kod majke. One mogu da imaju problema, kako u prvim danima života, tako i u odraslom dobu.

Rizičan prirodni porođaj

Hipertrofična beba ne mora obavezno da ima telesnu masu preko četiri kilograma, jer ona može da bude rođena i pre vremena - pa bi, srazmerno svojoj zrelosti, trebalo da bude manja. Interesantno je da na rođenju dete prati telesnu konstituciju majke, a tek posle godinu dana može da u toj osobini liči na oca. Iako se priroda trudi da veličinu bebe prilagodi majci, kako bi omogućila prirodan porođaj, dešava se da postoji disproporcija, odnosno da je beba previše krupna. Tada porođaj prirodnim putem - ili nosi povećan rizik i za majku i za bebu, ili uopšte nije moguć, pa se završava carskim rezom.

Izuzetno važna redovna kontrola

Od izuzetnog je značaja redovna kontrola trudnice i praćenje fetalnog rasta na ultrazvučnim pregledima. Tako pre porođaja može da se približno odredi telesna masa bebe i planira odgovarajući način završetka porođaja. Razumljivo je da je broj carskih rezova kod hipertrofične dece veći nego u ostaloj populaciji novorođenčadi, naročito kada su u pitanju prvorotke. Kod krupnih beba rođenih vaginalnim putem, porođaj može da bude produžen, a mogu da se očekuju i nešto češće porođajne traume: kefalhematom, prelom ključne kosti, slabost ruke, povreda facijalnog živca, pa i komplikacije što se tiče centralnog nervnog sistema.

*Kefalhematom je nakupina krvi između pokosnice (spoljašnji omotač kosti) i kosti lobanje. Izgleda kao elastičan otok na glavi, promera nekoliko santimetara - koji je, za razliku od naduva, ograničen rubom odgovarajuće kosti. Nastaje u porođaju, pritiskom glave deteta na karlične kosti majke. Obično nije primetan na rođenju, već tek nakon nekoliko sati, a može da se i poveća narednih dana. Koža iznad njega ima normalnu boju, retko su prisutna tačkasta krvarenja. Može da bude uzrok novorođenačke žutice. Prognoza kefalhematoma je dobra. Njegovo povlačenje traje nekoliko nedelja, i to bez ikakve terapije. Veći kefalhematomi mogu da otvrdnu usled taloženja kalcijuma, ali se tvrdina gubi najdalje do godinu ipo dana.

*Prelom ključne kosti, kao najčešća porođajna trauma i slabost ruke, kao nešto ređa - nastaju kada se, nakon rađanja glave, zaglavi rame (ramena) krupne bebe. Tada babica pravi određeni manevar da bi što brže izvukla dete, kako se ne bi ugušilo. Ove traume mogu da nastanu i kod karličnog položaja bebe - kada se rodi telo, a "zapne" glava. Prelom ključnjače nije teška povreda i spontano zarasta, bez ikakve posebne imobilizacije. Međutim, slabost ruke, nastala usled prekomernog istezanja vratnog nervnog spleta, predstavlja težu povredu. Ruka se u odgovarajućem položaju imobiliše čim se postavi dijagnoza, a fizikalnu terapiju treba započeti već u drugoj nedelji života.

*Povreda facijalnog živca se manifestuje paralizom mimičnih mišića, kada je najuočljiviji znak zaostajanje jednog ugla usana pri plaču. Kod beba su manje uočljivi znaci - nemogućnost nabiranja čela i jakog zatvaranja oka sa iste strane. Ova povreda najčešće nastaje kod porođaja uz pomoć akušerskih klešta (forcepsa). Uz redovnu fizikalnu terapiju, a kod lakših slučajeva i spontano, oporavak je potpun u roku od nekoliko nedelja.

Kad može da bude kritično

Kada beba ima veliki obim glave i ne može da se spusti kroz porođajni kanal majke, akušer će porođaj da završi carskim rezom. Međutim, desi se da se beba spusti, ali zapne u fazi ekspulzije («izbacivanja»), koja predstavlja i najkritičniji momenat i zahteva maksimalnu saradnju porodilje sa akušerskim timom. Kada ta saradnja izostane, lekar je prinuđen da primeni neku od akušerskih intervencija kako bi što brže porodio ženu, jer za bebu nije dobro da se dugo zadržava u tesnacu porođajnog kanala. Najčešće se porođaj završava uz pomoć vakuum ekstraktora, a nešto ređe forcepsa (specijalnih klešta), što nije bez rizika za dete. Stoga takvom porođaju prisustvuje neonatolog sa svojim timom, da bi pružio prvu pomoć detetu ukoliko je potrebna. Ipak, iskusan akušer na vreme proceni kako najbolje da završi porođaj, a ako i mora da interveniše, to čini u pravom trenutku i vešto, bez ikakvih posledica po dete.

Obavezan intenzivni nadzor

Insulin podstiče prekomeran fetalni rast, a u organizmu nerođenog deteta reguliše nivo šećera. Ali, nakon rađanja i prekidanja veze sa majčinim krvotokom, on i dalje nastavlja da deluje, sve dok se putem bubrega ne odstrani iz organizma. Stoga je prvih nekoliko dana kod bebe dijabetične majke nivo šećera u krvi snižen, pa mora da se intravenskim putem koriguje, kako bi se sprečilo oštećenje mozga. Takođe je snižen i nivo kalcijuma, što može da uzrokuje grčenje mišića celog tela. Zbog ove metaboličke ugroženosti, dete dijabetične majke se prvih nekoliko dana po rođenju kontinuirano nadzire u odeljenju intenzivne Šećerna bolest je nasledna
Žene koje su pre trudnoće imale teži oblik dijabetesa, kao i sve one koje imaju lošu kontrolu ove bolesti, rađaju decu malu za datum, jer zbog promena na krvnim sudovima postoji smanjeno snabdevanje fetusa krvlju tokom trudnoće, a time i kiseonikom i hranljivim materijama. Stoga je izuzetno važno da žena koja boluje od šećerne bolesti - pre željene trudnoće postigne dobru kontrolu svoje bolesti i redovno se kontroliše tokom cele trudnoće u nekom većem zdravstvenom centru, u kome treba da planira i porođaj. Epizode hipoglikemije, koje nisu retke kod dijabetičara na insulinskoj terapiji, takođe mogu da ugroze plod, pa ih treba svesti na najmanju moguću meru. Dete dijabetične majke kasnije najčešće ima normalan rast i razvoj, ali nosi rizik za šećernu bolest, jer je ona nasledna (čak i ako je oboleo samo otac ili neki bliski rođak, a majka imala normalnu trudnoću).
nege.

Obično je neophodna formula

Veliko dete više jede, pa u prvim danima posle porođaja može da se desi da njegova majka nema dovoljno mleka. Bilo bi idealno da ono od prvog trenutka bude uz svoju mamu i da sisa kad god poželi, što će da ubrza produkciju mleka. Međutim, kada je beba na intenzivnoj nezi, nema te stimulacije - pa je, obično, potrebna dohrana adaptiranom mlečnom formulom. To se, neretko, nastavlja i po dolasku kući. Zato se o ishrani bebe posavetujte isključivo sa pedijatrom, najbolje još dok ste u bolnici.

Krupne bebe mogu, ali ne moraju da izrastu u krupne ljude - to odlučuju geni i faktori sredine.

Sumnja na dijabetes

Krupno novorođenče uvek pobuđuje sumnju na takozvani gestacioni dijabetes, odnosno šećernu bolest koja se prvi put javlja u trudnoći.

Dete dijabetične majke je veliko, ali nežnog zdravlja, pa ga često nazivamo «džinom na staklenim nogama», jer je za nekoliko nedelja nezrelije nego što odgovara gestaciji. To se posebno manifestuje češćom pojavom respiratornog distres sindroma, čak i kod dece rođene na vreme. Zbog povećanog priliva majčinog šećera tokom trudnoće, koji preko posteljice stiže u bebin krvotok, ona se brani pojačanim lučenjem hormona insulina (koji majci nedostaje).



Prim. dr Maja Skender, pedijatar

Najnovije vesti, rezultate medicinskih istraživanja i savete stručnjaka na temu roditeljstva, zdravlja i lepote možete pratiti na našoj Fejsbuk stranici - YuMama