Šta se sve dešava u glavicama beba, teško je znati. Ta tema odavno intrigira psihologe koji se bave proučavanjem ponašanja beba i njihovih mentalnih procesa.

Na osnovu proučavanja mališana u najranijem periodu njihovog života, moguće je ustanoviti osnovne odgovore na pitanja koja se tiču filozofije i psihologije, uključujući i odgovore na to kako biološka evolucija i socijalno okruženje utiču na formiranje ljudske prirode.

Još od Sigmunda Frojda, pa do Lorensa Kohlberga, psiholozi su  raspravljali na temu da li se bebe rađaju kao moralna bića ili "amoralna" stvorenja - na koja roditelji i društvo treba da izvrše uticaj kako bi izrasla u ljude koji poštuju moralna načela. Jedna od najvažnijih uloga roditelja jeste da vaspitaju svoju decu tako da se ona uklope u društvo, da postanu osobe koje su u stanju da saosećaju sa drugima, da imaju osećaj odgovornosti ali i krivice kada je to potrebno, da nauče da prevaziđu sebične impulse zarad viših principa, i da adekvatno reaguju kada primete nepravdu.

Osećaj za pravdu

Mnogi razvojni psiholozi su doskora tvrdili da bebama i deci treba mnogo vremena kako bi naučili neke osnovne stvari o tome kako funkcioniše materijalni svet (na primer, da objekti postoje i kada se nalaze van bebinog vidokruga), kao i da ljudi imaju verovanja, želje i ciljeve... a kamoli koliko im vremena treba da nauče šta je moralno. Svi se, zapravo, rađamo sa osećajem za dobro i loše, ali to ne znači da tokom odrastanja roditelji ne treba decu da usmeravaju i stalno im objašnjavaju šta je lepo ponašanje prema drugimaNajnovija otkrića u okviru moderne psihologije opovrgavaju ovu tvrdnju. Sve je više dokaza da se ljudi rađaju sa osnovnim osećajem za moral.

Stručnjaci sa Jejla su nedavno objavili rezultate istraživanja u kojima se vidi da bebe do godinu dana imaju moralno rasuđivanje i moralna osećanja. Svi se, zapravo, rađamo sa osećajem za dobro i loše, ali to ne znači da tokom odrastanja roditelji ne treba decu da usmeravaju i stalno im objašnjavaju šta je lepo ponašanje prema drugima. Socijalizacija je izuzetno važna, i u njoj najveću ulogu imaju roditelji. Ali, ne treba izgubiti iz vida da bebe i deca već poseduju osećaj za ispravno i pogrešno.

Očekivanja od društvenih odnosa

Istraživači sa Jejl Univerziteta su proučavali ponašanje beba prema pozitivnim i negativnim likovima - jednom koji pomaže, i drugom koji odmaže. Istraživanje je obuhvatalo bebe koje su gledale crtane filmove u kojima su glavni likovi bili geometrijski oblici sa iscrtanim licem. U prvom eksperimentu, crvena loptica je pokušavala da se uspenje uz uzbrdicu. U nekim pokušajima, sa donje strane ju je gurao i pomagao joj da se popne žuti kvadrat, a u drugim pokušajima - zeleni trougao joj je prilazio sa gornje strane i sprečavao je da se popne. Istraživače je zanimalo šta bebe očekuju od oblika koji pomaže, kao i od oblika koji odmaže.

Da bi to otkrili, pokazali su im još jedan filmić u kom se loptica susreće sa kockom, a u drugom sa trouglom. Kada je loptica prilazila trouglu, koji je imao ulogu da je ometa u pokušaju da se popne - bebe od 9 i 12 meseci su ga posmatrale znatno duže nego što su gledale kocku koja je pomagala. To je protumačeno kao da im nije bilo jasno takvo ponašanje, i da nisu očekivale da loptica na kraju priđe trouglu koji se prema njoj loše poneo.

Ovaj eksperiment je kreiran kako bi se proučila očekivanja beba u vezi sa društvenim interakcijama (međusobnim odnosima), a ne njihov moralni kapacitet. Mada je već u ovom primeru jasno da postoji latentni moralni sadržaj za ovu situaciju, odnosno da su bebe shvatile da je trougao "loš momak", a da je kockica jedna dobrica. Istraživanje je nastavljeno kako bi se utvrdilo šta bebe misle o kocki i trouglu, to jest da li one zaista daju prednost dobrom liku u odnosu na loš?